Tramp se uzda u njega: Svetski lider Putinov saveznik mogao bi da pomogne SAD-u da okonča rat u Ukrajini

Reč je o Si Đinpingu, predsedniku Kine i savezniku Vladimira Putina.

„Nadajmo se da nam Kina može pomoći da zaustavimo rat, posebno sa Rusijom i Ukrajinom. Oni imaju veliku moć nad tom situacijom i mi ćemo sa njima raditi“, rekao je Tramp političkim i poslovnim elitama okupljenim na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, prošlog meseca, prenosi CNN.

Tramp je tu nadu izrekao u razgovoru sa kineskim liderom nekoliko dana pre nego što je položio zakletvu prošlog meseca – i to je tema koja bi mogla da bude pokrenuta narednih dana dok se zvaničnici iz celog sveta okupljaju u Minhenu na godišnjoj bezbednosnoj konferenciji.

Iako je Tramp možda zakomplikovao svoj plan za orkestriranje mira zajedno sa Sijem uvođenjem sveobuhvatne carine od deset odsto na kineski uvoz u Sjedinjene Države ranije ovog meseca, rat u Ukrajini bi mogao da bude retko pitanje saradnje – posebno pošto Peking nastoji da spreči produbljivanje trgovinskih trvenja.

„S obzirom na ulog u američko-kineskim odnosima, ako Tramp ceni kinesku saradnju kao jedno kritično pitanje koje bi moglo da poboljša odnose između SAD i Kine, mislim da će Kina biti u iskušenju ali bi mogla da bude od pomoći“, rekla je Jun Sun, direktorka Kineskog programa u istraživačkom centru Stimson centra u Vašingtonu. Istovremeno, dodala je ona, Peking će biti oprezan kako ne bi potkopao svoj savez sa Rusijom.

Kina je dugo pokušavala da se pozicionira kao potencijalni mirovni posrednik u ratu – promovišući sopstveni nejasno sročen predlog za rešavanje rata. Ali na Zapadu su nastojanja Pekinga do sada bila u senci još jedne realnosti: stalne podrške Pekinga Putinovoj Rusiji.

Ulozi bi bili visoki da Si rizikuje da ošteti to partnerstvo, koje je kineski lider izgradio kao ključni deo svojih širih ciljeva da se suprotstavi pritisku Zapada i preoblikuje svetski poredak u korist Kine.

A pregovarački sto gde Si ima istaknuto mesto je takođe onaj gde Putin, a ne Tramp, ima čvrstog partnera – stvarnost kojom bi Vašington morao pažljivo da se kreće ako ne želi da rizikuje da izoluje evropske saveznike ili da postigne rešenje koje je neprihvatljivo za Ukrajinu, kažu analitičari.

„Pravi ishod koji bi Peking želeo da izbegne jeste veoma oslabljena Rusija“, rekao je Čong Ja Lan, vanredni profesor na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru. „Zato što bi tada Pekingu nedostajao jedan glavni partner“.

Nazire li se kraj rata?

Očekuje se da će budućnost sukoba biti u velikoj meri na dnevnom redu predstojeće Minhenske bezbednosne konferencije koja počinje u petak u Nemačkoj, gde će se potpredsednik SAD Džej Di Vens sastati sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Delegaciju iz Pekinga predvodiće i kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji.

U intervjuu za Fox News ranije ove nedelje Tramp je sugerisao da bi SAD trebalo da dobiju pristup bogatim prirodnim resursima Ukrajine u zamenu za vojnu pomoć.

On je, takođe, sugerisao da bi Ukrajina „možda jednog dana mogla biti Rusija“ i rekao da je njegova administracija postigla „ogroman napredak“ u postavljanju temelja za potencijalne mirovne pregovore sa Rusijom i Ukrajinom, ne iznoseći detalje.

U nizu sastanaka u Evropi ove nedelje, američki ministar odbrane Pit Hegset, državni sekretar Marko Rubio i Trampov izaslanik za Ukrajinu i Rusiju, general Kit Kelog će pozvati svoje evropske i NATO kolege da preuzmu mnogo veću ulogu u podršci Ukrajini, rekli su za CNN zvaničnici odbrane i ljudi upoznati sa ovim pitanjem.

Članovi Trampove administracije će se takođe sastati sa ukrajinskim zvaničnicima u narednim danima, a izvori su rekli CNN-u da se očekuje da će ministar finansija Skot Besent otputovati u Kijev na razgovore o kritičnim nalazištima minerala u zemlji, dok bi Kelog takođe trebalo da poseti zemlju nakon sastanaka u Minhenu.

Zelenski je rekao da je voljan da pregovara sa Putinom ali samo ako SAD i Evropa nastave da podržavaju Ukrajinu i „pružaju bezbednosne garancije“, dok je Rusija poslednjih dana ponovila da će prihvatiti samo mir kojim bi Ukrajina odustala od ambicija da se pridruži NATO-u i ustupila regione koje je anektirala Rusija.

Ali dok se Tramp zalaže za brzi završetak rata, njegova administracija tek treba da iznese detalje o tome kakvim mirovnim uslovima se nadaju da će biti dogovoreni.

Koliko bi Tramp želeo da radi zajedno sa Sijem i da li je kineski lider popustljiv takođe može zavisiti u izvesnoj meri od tih parametara, kažu posmatrači.

Zapadni lideri su u prošlosti bezuspešno pokušavali da ubede Sija da gurne Putina ka miru po modelu za koji su se zalagali Zelenski i Ukrajina.

Si takođe vidi Putina kao potencijalni izvor ekonomske i diplomatske podrške ako bi Peking ikada izvršio invaziju na Tajvan, kažu neki posmatrači.

Sijeva ambicija da preuzme kontrolu nad Tajvanom može biti još jedan ključni razlog zašto bi bio oprezan prema bilo kakvom potezu koji bi mogao naštetiti tom odnosu.

Si kao mirotvorac?

Saradnja sa Trampom da se izvrši pritisak na Putina da sedne za pregovarački sto bez obzira na uslove dogovora takođe bi označio oštar pomak u dosadašnjem pristupu Pekinga sukobu.

Čak i dok je Kina tvrdila da je neutralna u sukobu i pozivala na mir, ona se pojavila kao ključna diplomatska i ekonomska linija spasa za Rusiju tokom celog rata, uključujući i slanje robe dvostruke namene za koju su lideri NATO-a rekli da hrani ruski odbrambeni sektor i omogućava njenu vojsku.

Peking brani svoju trgovinu kao deo normalnih odnosa sa Rusijom.

Verovatno je da u Trampovim očima sve to daje Siju uticaj na Putina. Ali bliski posmatrači kineske spoljne politike kažu da to nije tako jednostavno.

„Može li Kina da zapreti prekidom isporuke osnovnih dobara Rusiji? Ne može, jer Kina ne može sebi da priušti potpuno propalu Rusiju“, rekao je Liu Dongšu, docent koji se fokusira na kinesku politiku na Gradskom univerzitetu u Hong Kongu.

On je ukazao na računicu Pekinga da su se njegovi odnosi sa SAD i Evropom već pogoršali do te mere da nemaju drugog izbora nego da nastave da podržavaju svog jedinog moćnog diplomatskog saveznika.

Si i Putin su proglasili svoje partnerstvo „bez ograničenja“ nedeljama pre nego što su ruski tenkovi prešli suverene granice Ukrajine – obećanje dato na osnovu njihovog zajedničkog protivljenja NATO-u i gledišta da Zapad predvođen SAD opada dok su oni u usponu.

Si i njegovi zvaničnici koristili su rat kao platformu za promovisanje vizije sveta predvođenog Kinom, u kome je američki sistem savezništva demontiran ili oslabljen.

„Kina se fokusira na izgradnju koalicije nezapadnih nacija, uključujući uticajne zemlje u razvoju kao što je Brazil, kako bi iskoristila ukrajinski ratu pravcu preoblikovanja globalne bezbednosne arhitekture i unapređenja alternativne vizije svetskog poretka“, rekao je Tong Džao, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir u SAD.

Peking će za sada imati malo podsticaja da se angažuje u suštinskoj saradnji sa Vašingtonom, rekao je Džao, napominjući da će njegovi zvaničnici, međutim, sačekati i videti koje bi koristi mogle da se dobiju od bilo kakvog potencijalnog, šireg sklapanja sporazuma sa Trampom.

Međutim, sadašnji američki predsednik – kritičar NATO-a, koji je više puta izražavao lično divljenje Putinu i Siju – mogao bi biti privlačniji pregovarački partner za oba moćna čoveka.

Tramp je pre stupanja na dužnost pozvao na „trenutni prekid vatre i pregovore“- stav koji se podudara sa stavom Pekinga o ratu koji je Zapad kritikovao kao koristan Rusiji.

On je takođe poslednjih nedelja ponovio stavove Moskve i Pekinga, saosećajući sa stavom Kremlja da Ukrajina ne treba da bude deo NATO-a i da se rat nastavio jer je Amerika „počela da ubacuje opremu“ u Ukrajinu.

Američki zakonodavci i neki članovi Trampove administracije i dalje su strogi prema obe zemlje. Ali Trampov stav postavlja pitanje da li postoji dogovor koji bi Peking, Moskva i Vašington mogli da orkestriraju, a koji bi zadovoljio sve tri – i šta bi to moglo značiti za Ukrajinu i budućnost sukoba.

„Možete da vidite kako svako može da uzme nešto od određenih mirovnih sporazuma – Putin može da sačuva obraz, Si i Tramp mogu da tvrde da su mirotvorci“, rekao je Robert Vord, direktor geoekonomije i strategije na Međunarodnom institutu za strateške studije u Britaniji.