Gardijan: Tramp je posvećen izolacionizmu, ali da li je budućnost Sirije previše važna da bismo je ignorisali?

Za Trampovu administraciju posvećenu izolacionizmu i Americi na prvom mestu, budućnost Sirije je možda previše važna da bi se ignorisala, piše Endru Rot, dopisnik Gardijana za globalna pitanja.

Pre prošle nedelje, linije fronta skoro 13-godišnjeg građanskog rata u zemlji bile su uglavnom zamrznute.

Sukobi u Ukrajini i Izraelu su dominirali pažnjom i diplomatskim naporima SAD širom sveta. A izgledalo je da je trend normalizacije odnosa sa Asadom samo produžio njegovo vreme na vlasti.

Status kvo je zbačen za samo nekoliko dana, pošto su pobunjeničke snage uletele u najveće gradove u zemlji do konačnog svrgavanja samog Asada – koji je pronašao azil u Rusiji, popularnoj destinaciji svrgnutih tiranina.

Događaji su „zaista najvažnije preuređenje regiona od 2003.“ koje ruši klin između istorijskog saveza između Irana i Sirije i preokreće stalno napredovanje iranskih interesa u regionu od rata u Iraku, rekao je Stiven Hejdeman, viši saradnik u Centru za bliskoistočnu politiku.

Pre jedne generacije, SAD su možda uživale u svakoj prilici da diktiraju posleratni poredak Sirije.

Ali, kako su ove nedelje obavestili novinare, Bajden i zvaničnici njegove administracije bili su oprezniji, rekavši da će se SAD angažovati sa svim akterima, ali jasno u svojstvu podrške.

„Samo želim da naglasim: budućnost ovde će pisati Sirijci“, saopšteno je tokom brifinga.

„Mi ne donosimo plan iz Vašingtona za budućnost Sirije. Ovo pišu Sirijci. Pad Asada su izvršili Sirijci. Ali mislim da je vrlo jasno da Sjedinjene Države mogu pružiti ruku pomoći, a mi smo veoma spremni da to učinimo“.

Neposredni napori za stabilizaciju Sirije i na kraju prelazak na novu vladu dolaze u trenutku kada je Vašington spreman za istorijsku promenu u rukovodstvu.

Iznijansirano trgovanje koje će biti potrebno u narednim mesecima nije jača strana SAD – posebno nakon žestokih izbora na kojima je značajan deo glasača prihvatio virusni izolacionizam Donalda Trampa.

Uticaj će tražiti složeni spisak aktera, uključujući Tursku i zalivske države, velike regionalne sile poput Irana i Rusije čiji uticaj ne treba potceniti, mišićavi Izrael koji je bombardovao sirijske vojne lokacije i počeo da zauzima teritoriju na jugu i plejada pobunjeničkih grupa u rasponu od Kurda koje podržavaju SAD do islamističkih boraca, uključujući Hajat Tahrir al Šam (HTS), snage koje su zarobili Alepa i Damaska i dalje su na listi terorističkih organizacija u SAD.

Situacija na terenu ne ide u prilog „američkom instinktu dobrih i loših momaka, crno-belih, slikajte brojevima, na kojoj ste strani?“ rekao je Džon Alterman, direktor programa za Bliski istok u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

„To je veoma nijansirana diplomatija koju Sjedinjene Države instinktivno ne vole i koju je veoma teško sprovesti usred predsedničke tranzicije“, rekao je on.

„Svi koji igraju razmišljaju o igri od 20 ili 30 godina. A američke administracije zaista teško razmišljaju o igri od 20-30 godina“.

U stvari, vremenski horizont za trenutnu američku politiku trajaće nešto više od mesec dana dok Tramp ne položi zakletvu kao predsednik.

Kako Bajdenova administracija gubi vreme i uticaj, Tramp je već jasno stavio do znanja da ne želi da zaglavi u Siriji.

„Sirija je u haosu, ali nije naš prijatelj, i SJEDINJENE DRŽAVE NE TREBA DA IMAJU NIŠTA SA NJOM. OVO NIJE NAŠA BORBA. NEKA SE IGRA. NE UKLJUČUJ SE!”, napisao je Tramp na svojoj platformi za društvene mreže Truth Social ovog vikenda.

„Sada imamo zlatnu priliku da preoblikujemo kako funkcioniše Bliski istok, jer je Iran izgubio svoju stratešku bazu u regionu, tako da je njegova sposobnost da stvarno zabrlja stvari u regionu značajno, značajno smanjena“, rekao je Kutaiba Idlbi, viši saradnik Centra Rafik Hariri i programa za Bliski istok Atlantskog saveta.

Ali Sirija bi lako mogla da se vrati u sukob jer bezbroj regionalnih sila i grupa nastoje da iskoriste Asadov iznenadni kolaps.

Izrael je već poslao tenkove i trupe dalje na Golansku visoravan, zauzimajući vojne položaje preko granice prvi put od 1974.

U utorak je general Erik Kurila, najviši američki vojni oficir odgovoran za Bliski istok, posetio SDF i američke trupe radi „prve procene mera zaštite snaga, situacije koja se brzo razvija i tekućih napora da se spreči ISIS da eksploatiše sadašnje stanje“.

Iako je Rusija izgubila ključnog saveznika u Asadu, i dalje će nastojati da zadrži svoju vazdušnu i pomorsku bazu u Siriji koje joj omogućavaju da projektuje moć širom sveta.

Sirija takođe igra ključnu ulogu u iranskoj strategiji za region. I dok je Teheran napustio Asada, posmatrači veruju da to još nije konačan čin.

„Brinem se da ako se ne angažujemo, Iranu možda neće biti teško da pronađe povratak ako Sirija nije stabilna zemlja“, rekao je Idlbi.

Tramp je ranije obećao da će povući 900 američkih vojnika iz severne Sirije, gde podržavaju kurdske snage koje se bore protiv Islamske države.

Ali njegova administracija je takođe puna pro-izraelskih i antiiranskih jastrebova koji možda vide budućnost Sirije kao ključnu za te misije.

A za budućeg predsednika koji se ponosi sklapanjem dogovora, istina je da se mamac pregovora može pokazati previše da bi mu se mogao odupreti.

„Trampova administracija reklamira svoju nezainteresovanost, ali realnost je da ceo skup zemalja od kojih im treba čitav niz stvari ima veliki interes za to kako će se to rešiti“, rekao je Alterman.

„Dakle Trampova administracija neće moći da ostane po strani bez ozbiljnih posledica. Previše je igrača do kojih nam je stalo, i sa pozitivne i sa negativne strane, da bismo pustili žetone koliko god mogu“, zaključuje Rot.