Šolcova koalicija na ivici kolapsa: Kako bi pobeda Trampa u SAD mogla da spase vladu Nemačke?

Lideri koalicije suočiće se sa nizom odluka u narednim nedeljama koje bi mogle da budu presudne po njihovu sudbinu – kao što su federalni budžet i opsežna reforma penzionog sistema.

Političari u Socijaldemokratskoj partiji (SPD) levog centra kancelara Olafa Šolca i fiskalno konzervativnoj Slobodnoj demokratskoj partiji (FDP) zapretili su raskidom koalicije ako stvari ne budu išle kako žele.

Šolcova vlada bila je uzdrmana od evropskih izbora u junu, kada su tri koalicione partije – SPD, FDP i Zeleni – pretrpele značajan poraz.

Od tada, lideri partija pokušavaju da se dopadnu svojim biračkim bazama, što je dovelo do dodatnog unutrašnjeg sukoba i spekulacija da bi vlada mogla pasti pre sledećih federalnih izbora za manje od godine dana.

Ali pobeda Trampa na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama za dve nedelje mogla bi da promeni političku računicu unutar oštro podeljene nemačke vlade.

Trampova pobeda bi imala „ogroman efekat“, uključujući i prisiljavanje političara da se suoče sa činjenicom „da je stabilnost u Nemačkoj još važnija“, rekao je Ralf Štegner, poslanik SPD.

„Pritisak za uzdržanost unutar koalicije bio bi veći“.

Čak i neki u FDP – stranci za koju se smatra da će najverovatnije izazvati prevremene izbore – sugerišu da će stvari biti drugačije ako Tramp pobedi.

„U opštoj teškoj globalnoj političkoj situaciji, mi u Nemačkoj ne možemo sebi priuštiti da raspišemo nove izbore ranije“, rekao je poslanik FDP Rajnhard Huben.

„Ako se pritisak spolja poveća i ako pretpostavite da će se to dogoditi pod Donaldom Trampom mogao bih da zamislim da bi se Evropa tada približila“.

Uporedite ovo sa nedavnim izjavama Kristijana Lindnera, nemačkog ministra finansija i lidera FDP. Lindner je više puta pretio da će istupiti iz koalicije ukoliko njegovi levo orijentisani partneri – SPD i Zeleni – ne zauzmu strožiji fiskalni kurs.

Treba imati hrabrosti da se pokrene nova dinamika kada se dostignu granice mogućeg, rekao je Lindner novinarima prošlog meseca.

Nepremostive razlike

Uprkos predikcijama da će pobeda Trampa inspirisati nemačke koalicione lidere da nastave dalje, između partija ostaju naizgled nepremostive razlike.

Jedna od ključnih tačaka spora i dalje je federalni budžet, što je pitanje koje je više puta opterećivalo koaliciju.

Nemački parlament planira da glasa o nacrtu budžeta za 2025. godinu u poslednjoj nedelji novembra, ali prvo, zakonodavci moraju pronaći način da smanje razliku od najmanje 2,4 milijarde evra a potencijalno i više.

Danas se očekuje da Lindner predstavi procenjene poreske prihode Nemačke za ovu godinu do 2029.

Međutim, zbog slabijih ekonomskih performansi Nemačke nego što je bilo očekivano, poreski prihodi će verovatno biti mnogo manje nego što je ranije predviđeno.

Političari konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), najveće opozicione snage u zemlji, procenjuju da je stvarni budžetski jaz na desetine milijardi evra.

Unutar koalicije postoji vrlo malo dogovora o tome kako zapušiti rupu. Lindner i drugi lideri FDP-a predlažu smanjenje socijalnih davanja, uključujući i za ukrajinske izbeglice.

SPD i Zeleni žele više potrošnje za stimulisanje ekonomskog rasta.

Drugo važno pitanje oko kojeg se koalicione stranke sukobljavaju je paket penzionih reformi kojim bi se povećali doprinosi za radnike kako bi se održao trenutni nivo beneficija za penzionere.

„Penzijski sistem sa većim doprinosima znači manji neto prihod za poreske obveznike i to ne može biti od koristi za Nemačku kao poslovnu lokaciju“, rekao je generalni sekretar FDP-a Bidžan Djir-Sarai.

Zbog protivljenja FDP-a, koalicija je dugo odlagala glasanje o penzionoj reformi. Ali političari u Šolcovom SPD-u zahtevaju da se glasanje održi uskoro – a neki vide izglasavanje reformi kao uslov za opstanak koalicije.

„Mi ćemo usvojiti budžet samo ako se penziona reformi prethodno dogovori“, rekao je Tim Klusendorf, poslanik SPD.

„A onda će FDP morati aktivno da kaže da ne želi reformu i onda mislim da bi to bio trenutak kada će ili sam FDP otići ili ćemo ih mi izbaciti“, dodao je on. „Ali to bi zaista bila maksimalna eskalacija.“

Pobeda Haris bi učinila verovatnijim raspad koalicije

Nemački parlament treba da glasa i o budžetu i o penzionoj reformi u sedmicama nakon predsedničkih izbora u SAD. Do tog trenutka, malo ko u koaliciji će možda imati apetit za „maksimalnu eskalaciju“.

Trampov izbor bi uveo period neizvesnosti u Evropi, posebno kada je reč o posvećenosti SAD da odbrani svoje evropske saveznike i kontinuiranoj vojnoj podršci Ukrajini.

Tramp je rekao da neće braniti „delinkventne“ saveznike u NATO-u – one koji ne troše najmanje dva procenta bruto domaćeg proizvoda na odbranu – i, u nedavnim komentarima, čini se da krivi ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i predsednika SAD Džoa Bajdena za rusku invaziju Ukrajine.

„Izbor Trampa mogao bi da bude poziv za buđenje koalicije da se konačno okupi o hitnim spoljnopolitičkim pitanjima, rekao je Dominik Tolksdorf, stručnjak za transatlantske odnose iz Nemačkog saveta za spoljne odnose.

Međutim, u slučaju da Kamala Haris pobedi na izborima, lideri nemačke vlade će odahnuti – i tada će se verovatno osećati mnogo prijatnije kada se vrate jedni drugima što bi verovatno dovelo do ranog raskida koalicije.

„Ako Haris pobedi i stoga se pretpostavlja da će SAD nastaviti da budu sidro stabilnosti, onda će ljudi možda biti spremniji da rizikuju kada su u pitanju scenariji izlaska iz koalicije“, rekao je Klusendorf, poslanik SPD.