FED se plaši Trampa

Ali profesionalni zvaničnici, upravnici i kreatori politika koji se nalaze na Trampovoj meti imaju ključne uloge u vladi, poput savetovanja lidera, bez obzira na njihovo političko opredeljenje, o tome kako da postignu svoje ciljeve legalno i u skladu sa ustavom. Ti zvaničnici moraju ostati čvrsti.

FED – Federalni (ili savezni) sistem rezervi (američki sistem centralnih banaka, prim. prev.) je možda najznačajniji nezavisni ekonomski akter u Sjedinjenim Državama, uzimajući u obzir opseg monetarnih i nadzornih odgovornosti i globalni značaj američkog dolara.

Nažalost, umesto da se pripremaju za odbranu svojih pozicija i prava i povlastica, Savezna rezerva se preventivno predala Trampu: 17. januara, tri dana pred inauguraciju Trampa, Savet guvernera Savezne rezerve povukao se iz NGFS (The Network of Central Banks and Supervisors for Greening the Financial System) – mreže centralnih banaka i nadzornih tela koji rade na razvoju praksa u finansijskom sektoru koja brinu o životnoj sredini i klimatskim promenama.

Učestvovanje u ovoj mreži svodi se na prihvatanje značaja razumevanja klimatskih pretnji, kao i implicitno prihvatanje da te pretnje spadaju i pod mandat centralnih banaka, jer predstavljaju pretnju ekonomskoj i finansijskoj stabilnosti.

Sve velike centralne banke su predstavljene od strane 143 člana NGFS-a: Banka Engleske, Banka Francuske, Banka Japana, Evropska centralna banka, Narodna Banka Kine.

Sve do povlačenja Savezne rezerve, što je ona argumentovala opsegom NGFS-a koji prevazilazi njen mandat, NGFS je obuhvatao 100 odsto globalnih banaka od sistemskog značaja i 80 odsto međunarodno aktivnih kompanija za osiguranje.

Ideja da centralne banke ne treba da učestvuju u borbi protiv klimatskih promena je potpuno pogrešna.

Ekonomska i finansijska stabilnost zavise od ekosistema i klimatske stabilnosti. Sa rastućim emisijima gasova staklene bašte udeo ugljen-dioksida u atmosferi je dosegao rekordni nivo, a globalne temperature su na putu da prevaziđu 1,5 stepeni Celzijusa iznad nivoa perioda pre industrijalizacije.

Uticaj klimatskih promena – i sve učestalije i snažnije oluje, poplave, suše i požari – već je očigledan.

Dok procene preciznih ekonomskih i finansijskih troškova variraju, sveukupna slika mora da nas sve opameti. Institut i Fakultet statističara predviđa da će klimatske promene dovesti do pada globalnog BDP-a za 50 odsto između 2070. i 2090. godine. Ako više volite manje procene, švajcarski Re predviđa pad BDP-a od 18 odsto do 2050. ukoliko se ne preduzmu nikakve mere.

Koju god prognozu da izaberete, nema sumnje da troškovi klimatskih promena rastu i to ne stabilnim tempom. Umesto toga, troškovi rastu postepeno, zatim naglo, usled klimatskih katastrofa.

Povlačenje Savezne rezerve iz NGFS-a dolazi u trenutku kada Kalifornija svedoči o promenama iz prve ruke, jer su požari hiljade domova, biznisa i ekosistema pretvorili u pepeo.

Te spaljene građevine su uglavnom bile pod hipotekom. Međutim, osiguranje verovatno neće pokriti potpune troškove njihove obnove, čak ni za one koji imaju pokriće, a mnogi vlasnici imovine su bili nedovoljno osigurani ili uopšte nisu imali osiguranje, upravo zato što su rastući rizici zbog katastrofa izazvanih klimatskim promenama podigli cene premija i naterali neke osiguravajuće kompanije da odbiju da ponude pokriće.

Ako uništena imovina ne bude obnovljena, povezane hipoteke neće biti vraćene, a lokalne i nacionalne banke koje su izdale te kredite će pretrpeti velike gubitke.

Ovakvo posmatranje se ne može odbaciti kao politička korektnost nekakvih ekoloških aktivista koji grle drveće kako bi bilo spašeno od seče.

Uzimajući u obzir potencijal da destabilizuje finansijski sistem, situacija očigledno zahteva pažnju centralnih banaka. Zbog toga Banka Engleske i Evropska centralna banka sprovode testove opterećenja firmi za nadzor, banaka i osiguravajućih društava na klimatske rizike, te nameću standarde za klimatsku dokumentaciju, metodologiju, procese i upravljanje.

Narodna banka Kine sa svoje strane inkorporira klimatske promene u finansijske regulacije i razvija zakone za zajam u skladu sa životnom sredinom (green lending).

Ali Savezna rezerva – svetska najvažnija centralna banka – ima drugačije planove. Povlačenjem iz NGFS-a i okretanjem leđa scenarijima i analizama klimatskih rizika, ona daje do znanja da planira da zatvori oči pred opasnostima klimatske krize.

Ovo povećava verovatnoću budućih sistemskih neuspeha, jer zvaničnici Savezne rezerve imaju manje šanse da primete i utvrde rizike koji se stvaraju pred očima njihovih nadzornika u bankama, bilo da se radi o Kaliforniji, Luizijani, Floridi ili Teksasu.

Vođstvo Savezne rezerve konstantno naglašava značaj zavisnosti od podataka.

A opet, centralna banka je odlučila da ignoriše ogromnu – i rastuću – gomilu podataka koji pokazuju da su klimatski rizici ekonomski rizici, u cilju da udovolje predsedniku koji možda ni ne zna da NGFS uopšte i postoji.

Savet Savezne rezerve je mogao da sačeka i ostane u NGFS bar neko vreme – nije bilo potrebe da skoče pre nego što ih je iko gurnuo.

Ali Savezna rezerva je bila uplašena. Povlačenjem je ukazala da će njen proces donošenja odluka biti makar delimično pod uticajem političkog pritiska, a ne nezavisnih analiza zasnovanih na podacima.

To ne daje dobar nagoveštaj za naredne četiri godine – ili duže.

Autor je izvršni direktor Grupe Trideset (G30).

Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org