„Naredne četiri godine sledi politička šou predstava“: Sagovornici Danasa o odnosu Trampove administracije prema Ukrajini

To pitanje je sa razlogom postavljeno, jer u Evropi postoji bojazan da bi upravo nova administracija novog-starog predsednika SAD, sledeći njegove izjave da će brzo okončati rat, mogla da „prevagne na stranu Putinu“.

No, trebalo bi se prisetiti da je postojalo mnogo izjava u vreme prvog Trampovog predsednikovanja Amerikom (2016-2020) da će okončati rat na Bliskom istoku. Svedoci smo da do toga nije došlo.

Branka Latinović, bivša ambasadorka, ističe za Danas da je prerano još uvek reći šta Ukrajina može da očekuje od njegovog drugog mandata, s obzirom da znamo da se mnoge izjave date tokom predizborne kampanje umnogome modifikuju kada se preuzme vlast ili se jednostavno na njih zaboravi.

„Ovo što je Tramp izjavljivao sigurno da nije ohrabrujuće za Ukrajinu kao ni za Evropu i izaziva veliku podozrivost, neizvesnost i nesigurnost, ne samo za Ukrajinu i odnos Trampove administracije u vezi sa nastavkom podrške vojne, humanitarne, političke i finansijske, već i kakav će njegov odnos biti i prema Evropa i nastavljanju tog jačanja trans-atlanske dimenzije“, naglašava Latinović.

Kako dodaje, bliže, očekivanja i planove administracije moći ćemo znati tek nakon 20. januara kada on objavi koga je imenovao u svoj tim.

Latinović kaže da je trenune Trampove izjave podsećaju na njegovu politiku prema Severnoj Koreji i njegovim izjavama i planovima da se konačno obavi denuklearizacija korejksog poluostrva.

„Sećamo se njegovih izjava o severnokorejskom lideru kao o roketmenu, s obzirom da je dolazilo do učestalih proba i lansiranja raznog oružja, da su ti odnosi bili dosta napeti u jednoj fazi. Zatim je došlo do dva susreta. Taj drugi susret, koji je trebalo da rezultira odgovarajućim dogovorima, bio je potpuno neuspešan jer severnokorejski lider nije ponudio ono što se očekivalo i što su bile naznake, a to je da će izvršiti demontažu svojih nuklearnih kapaciteta kako bi se krenulo u proces denuklearizacije korejskog poluostrva i postizanja konačnog sporazuma o miru“, podseća Latinović.

Nju, kaže, ne bi iznenadilo da dođe do susreta sa ruskim predsednikom te da prilikom toga bude teatralnih izjava i postupaka, ali da bi administracija postavila dosta uslova, novih elemenata.

„A za koje ne znamo kako bi se odnosila ruska strana koja insistira na svoja dva uslova – da Donjecka oblast i Krim ostanu u sastavu Rusije i da Ukrajina ne može biti članica NATO“, kaže Lazinović.

To, dodaje, da će se rat u kratkom periodu završiti, bilo bi dobro, ali ne i izvodljivo.

„Trebalo bi imati u vidu da u američkom kongresu postoji jaka struja za nastavak podrške Ukrajini, kao i vojno-industrijski lobi koji ima snažnu ulogu“, naglašava Latinović.

Boris Varga, politikolog i novinar, za Danas kaže da su se Zelenski i njegovo okruženje ozbiljno pripremali za opciju povrtaka Trampa na vlast.

„Svakako da je to za Kijev bio manje poželjni scenario. Pre svega, zbog toga što je republikanska blokada u Kongresu američke pomoći Ukrajini, tokom predizborne godine napravila ogromne štete Kijevu i gubitke na bojnom polju. Rusija je iskoristila nedostatak naoružanja za novi agresivni napad na Ukrajinu“, ukazuje Varga.

Drugi razlog je, dodaje Varga, Tramp kao političar koji nije izneo jasan plan kraja rata u Ukrajni, mada mu je to bio jedan od predizbornih aduta protiv demokrata i Džoa Bajdena.

„Republikanci su kritikovali način na koji su demokrate podržavali Ukrajinu, iako je Bajden sve vreme tokom predizborne kampanje u ključnim momentima bio neodlučan ili spor, poput slanja eksperata direktno na teritoiju Ukrajine što su uradili odmah nakon predsedničkih izbora“, kaže Varga.

Kako kaže, Tramp je promena i neizvesnost.

„Isuviše personalizovana i populistička politika jednog lidera, koja bi rat u Ukrajini mogao odvesti u raznim pravcima. Izjava Trampa da će za jedan dan zaustaviti rat bila je nerealna, a bilo koje brzo rešenje svakako ide na štetu Ukrajini“, uočava Varga.

Prema njegovom mišljenju, najveća šteta za Kijev bila bi ukoliko se ponovi praksa blokiranja američke pomoći Ukrajini, da bi se Zelenskog nateralo na pregovore sa Rusijom, za koje još nema odgovarajuća podrška u Ukrajini.

„Takođe postoji rizik da se sukob zamrzne na štetu teritorija Ukrajine, odnosno da se stvori zona razdavajanja na liniji četiri oblasti – Donjeck, Lugansk, Zaporožja, Herson – koje je aneksirala Rusija još u prvoj godini agresije“, kaže naš sagovornik.

Putinu, dodaje on, daleko više odgovara dolazak Trampa na vlast i javno slavi.

„Putin mu je indirektno čestitao pobedu na izbrima i pohvalio ga je na jednom forumu, nadajući se da će ga navesti na svoj scenario razrešenja rata. Putin iz rata ne sme da se vrati bez ratnog plena, za koji je bacio od 500 do 700 hiljada života toposvskog mesa svojih Rusa“, ukazuje Varga.

Čuli smo, kaže Danasov sagovornik. da već godinama zvuči kao opcija i vojna neutralnost Ukrajine i odustajanje od članstva u NATO na 20 godina.

„Međutim, u odnosu na početne vojne ciljeve Moskve, državni udar „dencifikacija“ i „demilitarizacija“, svi ovi planovi su neostvareni, što u totalitarnoj logci znači – car je gubitnik“, kaže on i dodaje:

„Svako zamrzavanje rata je samo odlaganje novog, jer Putin se neće zaustaviti na ovome što je do sada osvojio. Previše je velika žrtva, ogromno resursa uloženo, urušen je ugled dražve i samog predsednika“.

Figurativno rečeno, objašnjava, mirovni sporazum, neki Minsk-3, samo će biti privremeni period mira, dok se Rusija ne oporavi, da bi se za kroz nekoliko godina agresija ponovila, kao nakon aneksije Krima i proksi-rata u Donjecku i Lugansku 2014-15. godine.

„Nažalost, za mnoge čak i zapadne lidere ovakav scenario je trenutno prihvatljiv. Nepovoljna je situacija po Ukrajinu ne samo neizvesnošću izborom Trampa, kriza više meseci postoji i na relaciji Kijev-London, jer su nova laburistička vlada u velikoj Britaniji i premijer Kir Starmer obustavili isporuku neophodnog naoružanja (raketa Storm Shadow)“, kaže Varga.

Kriza je vlade i u Nemačkoj, nastavlja, i sve je to očekivana situacija za okretanje nove stranice u politici Zapada nakon izbora Trampa. Na ovakav scenario Globalni jug se spremao i zato je otvoren front u Gazi i na Bliskom istoku. Čeka se defanziva Vašingtona i povlačenje sa međunarodne scene, baš onako kako je to Tramp radio u svom prvom mandatu.

„Zelesnki SAD i Zapadu predlaže planove rešenja, koji se ambciozno nazvani, ali koji samo skoro u očaju pokušavaju da Ukrajinu sačuvaju od kolateralne štete geopolitičkih promena. Već odavno su apsurdne žrtve hiljade Ukrajinaca, otimanaje dece, genocid, etničko čišćenje miliona, razaranje do temelja gradova. O tome se više i ne raspravlja“, kaže.

Međutim, dodaje Varga, Tramp bi mogao da bude i iznenađenje, njegovom promenom politike prema Kini i Iranu. Svakako da Tramp ne sme dozvoliti da padne Ukrajina kao država, što je u Avganistanu Vašington koštalo ogromne reputacije i faktički zeleno svetlo Putinu za napad na Kijev.

„Ono što definitivno možemo da očekujemo naredne četiri godine je politička šou predstava, u kojoj će Tramp pokušavati ispasti mirotvorac. Svi akteri iz njegovog prethodnoh mandata su tu – Si Đinping, Putin i Kim Džong Un“, zaključuje Varga.