Foto: EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKOPred planirani susret potpredsednika SAD Džej Di Vensa sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim američki predsednik Donald Tramp izneo je ideju da bi Ukrajina „mogla biti jednog dana ruska“.
„Možda se dogovore, a možda i ne. Možda će jednog dana biti Rusi, a možda neće biti Rusi“, rekao je Tramp u intervjuu za Fox News, prenosi Gardijan.
Tramp je takođe naglasio povraćaj investicija Ukrajini uz američku pomoć, sugerišući trgovinu prirodnim resursima Kijeva, kao što su retki minerali.
„Rekao sam im da želim ekvivalent za pomoć, poput 500 milijardi dolara vrednih retkih minerala zemlje“, rekao je Tramp. „I oni su se u suštini složili sa tim, tako da se barem ne osećamo glupo“.
Tramp je u ponedeljak takođe potvrdio da će uskoro u Ukrajinu poslati svog specijalnog izaslanika Kita Keloga, koji ima zadatak da izradi predlog za zaustavljanje rata.
Tramp insistira na brzom okončanju sukoba, dok Zelenski poziva na oštre bezbednosne garancije Vašingtona kao deo bilo kakvog sporazuma sa Rusijom.
Kijev strahuje da će svako rešenje koje ne uključuje čvrste vojne obaveze – kao što je članstvo u NATO-u ili raspoređivanje mirovnih trupa – samo omogućiti Kremlju vremena da se pregrupiše i naoruža za novi napad.
Portparol Zelenskog Sergej Nikiforov rekao je agenciji Frans pres da će se ukrajinski predsednik sastati sa Vensom u petak na marginama Minhenske bezbednosne konferencije.
Organizatori Minhenske bezbednosne konferencije potvrdili su da će Zelenski prisustvovati samitu od 14. do 16. februara.
U američkoj delegaciji će biti američki državni sekretar Marko Rubio, kao i Kit Kelog i Džej Di Vens, rekao je u Berlinu predsedavajući konferencije Kristof Hojzgen.
Neće biti prisutnih predstavnika ruske vlade, rekao je Hojzgen.
Izvor u kancelariji Zelenskog rekao je da će Kelog nakon toga stići u Ukrajinu 20. februara.
Njegova poseta trebalo bi da dođe samo nekoliko dana pre trogodišnjice ruske invazije 24. februara.
Zelenski je u ponedeljak pozvao na „pravi mir i efikasne bezbednosne garancije“ za Ukrajinu.
„Bezbednost ljudi, bezbednost naše države, bezbednost ekonomskih odnosa i, naravno, održivost naših resursa: ne samo za Ukrajinu, već i za ceo slobodni svet“, rekao je on.
„O svemu se sada odlučuje“, dodao je Zelenski u video obraćanju objavljenom na društvenim mrežama.
We are preparing for negotiations with our partners—both European and American—starting midweek. This includes the Ramstein meeting, discussions in Kyiv, and later, participation in the Munich Security Conference.
It is crucial that we all work together to bring about real peace… pic.twitter.com/aQADfkwLpW
— Volodymyr Zelenskyy / Володимир Зеленський (@ZelenskyyUa) February 10, 2025
Tramp je rekao da želi da posreduje u okončanju rata, ali nije izneo detaljan predlog da se dve strane dovedu za pregovarački sto.
I Zelenski i ruski predsednik Vladimir Putin ranije su odbacivali direktne međusobne razgovore, a čini se da postoji malo osnova na kome bi njih dvojica mogli da postignu dogovor.
Putin zahteva da se Ukrajina povuče iz delova juga i istoka države nad kojima Kijev još uvek ima kontrolu i smatra da su bliže veze između Ukrajine i NATO-a nedopustive.
Zelenski je u međuvremenu odbacio bilo kakve teritorijalne ustupke Moskvi, iako je priznao da bi Ukrajina možda morala da se osloni na diplomatska sredstva da bi obezbedila povratak neke teritorije.
Ako Tramp izgubi obraz pred Putinom?
Ako Tramp ipak uspe da sve ove stranke privuče za sto, onda će morati da prođe kroz mnoštvo spornih pitanja, piše za Gardijan Kristofer Čivis, viši saradnik i direktor američkog državnog programa Carnegie Endowment.
Kao prvo, smatra Čivis, postoji temeljno pitanje šta će biti buduća strateška orijentacija Ukrajine: neutralna, zapadno orijentisana ili neki hibrid to dvoje. Rusija možda neće prihvatiti prekid vatre ako to znači prihvatanje eventualne zapadne orijentacije Ukrajine. Ukrajina se može boriti protiv bilo kakvog sporazuma koji ne pruža nadu u isti.
Ukrajina će takođe sigurno odbaciti svaki sporazum koji ne uključuje neku vrstu bezbednosnih garancija protiv budućeg ruskog napada.
Postoje različiti načini da se obezbedi ta garancija, od uvođenja Ukrajine u NATO, preko ponude multinacionalnih zaštitnih snaga, do jednostavnog obećanja da će se udvostručiti vojna pomoć Kijevu ako ga Rusija ponovo napadne. Međutim, odlučivanje o najboljoj opciji biće sporno, jer se Evropa, SAD, Ukrajina i Rusija ne slažu oko toga koja je opcija najbolja.
Čivis navodi još nekoliko drugih problematičnih pitanja – na primer, status Ukrajinaca koji žive na teritorijama koje je okupirala Rusija, status samih tih teritorija i dugotrajni, ali nerealni zahtevi Rusije za dalekosežnom revizijom evropske bezbednosne arhitekture. Sve to će zahtevati od Trampa da primeni mnogo diplomatske agilnosti da bi postigao dogovor.
Da li američki predsednik ima strpljenja da dovrši ovaj izuzetno složen i izazovan diplomatski zadatak, daleko je od izvesnog.
Umesto toga, Tramp bi mogao da sklizne u politiku zlobnog zanemarivanja Ukrajine, posebno ako Kijev zauzme čvrstu pregovaračku poziciju, ili ako oseti da Putin pobeđuje u ratu, a Tramp želi da izbegne da priveže svoja kola za konja koji gubi.
U ovom slučaju, Tramp bi mogao da osudi Rusiju zbog nasilja, a da ipak učini malo da spreči njene snage da rasture ostatak Ukrajine.
Još veća opasnost preti ako Tramp ipak pregovara, a zatim izgubi obraz pred Putinom – na primer, ako Putin javno odbaci mirovni plan ili sprovede veliku ofanzivu usred pregovora.
Tramp nije oklevao da naredi ubistvo visokog iranskog generala Kasema Sulejmanija 2020. i nije teško zamisliti da bi mogao da upotrebi silu protiv Rusa u Ukrajini ako je njegov kredibilitet u pitanju. Ovo bi moglo da izazove nekontrolisanu eskalaciju obe nuklearne sile, ukazuje Čivis.
Da li će istorija ovog tragičnog rata sada skrenuti sa puta pregovora biće odlučeno u narednih mesec ili dva, nagoveštava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
