Ova odluka je izazvala potres u SAD, da li je na nju uticao Tramp?

Odluka da se ne podrži izazvala je potres i u samom listu i šire imajući u vidu da je Vašingron post  jedno od najčuvenijih imena u američkom novinarstvu od razbijanja skandala Votergejt koji je srušio predsednika Ričarda Niksona, piše Gardijan.

Nakon odluke Bezosa usledile su ostavke iz uredničkog kolegijuma te automatski gubitak 200.000 pretplatnika koji su otkazali kupovinu novina.

U svom eseju Bezos – inače osnivač Amazona – rekao je da je doneo odluku jer je bio zabrinut da su ljudi izgubili poverenje u tradicionalne američke medije i da dobijaju vesti sa društvenih medija, čime su podložni dezinformacijama.

„Većina ljudi veruje da su mediji pristrasni. Svako ko ovo ne vidi ne obraća pažnju na stvarnost, a oni koji se bore protiv stvarnosti gube“, napisao je Bezos, jedan od najbogatijih ljudi na svetu.

„Podrška nekom od kandidata na izborima ne doprinosi preokreu izbornog rezultata. Nijedan neodlučni glasač u Pensilvaniji neće reći: ‘Idem da glasam onoga koga je podržala novina’. Nijedan. Ono što diretna podrška nekom od kandidata zapravo čini jeste stvaranje percepcije pristrasnosti. Percepcije nesamostalnosti. Karj takve prakse je principijelna odluka, i to je ispravna odluka“.

Bezos i njegov nedavno postavljeni glavni izvršni direktora Posta, Vil Luis, pretrpeli su bujicu brutalnih kritika nakon odluke da ne podrže nijednog kandidata.

Marti Baron, bivši urednik Vašington posta, kritikovao je lidere lista u petak nakon ove odluke. „Ovo je kukavičluk, sa demokratijom kao žrtvom“, napisao je Baron na mreži X.

Dejvid Hofman, koji je nedavno dobio Pulicerovu nagradu za seriju Vašington posta o „novim tehnologijama i taktikama koje autoritarni režimi koriste da potiskuju neslaganje u digitalnom dobu“, podneo je ostavku na mesto urednika i naveo u pismu: „Verujem da se suočavamo sa veoma realnim pretnjama autokratije u kandidaturi Donalda Trampa. Smatram neodrživim i nesavesnim što smo izgubili glas u ovom opasnom trenutku“.

Oko 20 kolumnista u Postu potpisalo je zajedničku izjavu u kojoj se navodi da je ta odluka „napuštanje fundamentalnih uređivačkih uverenja lista“.

Sastanak između rukovodilaca Bezosove vazduhoplovne kompanije i Trampa istog dana kada je Post izbegao navodno planiranu podršku Kamali Haris takođe je izazvalo zabrinutost.

Bezos je u svojoj kolumni negirao da su poslovni interesi motivisali njegovu odluku i da je poslovni sastanak bio potpuno slučajan.

„Takođe bih želeo da bude jasno da ovde nije na delu nikakva usluga za uslugu bilo koje vrste. Ni kampanja ni kandidat nisu konsultovani ili obavešteni na bilo kom nivou ili na bilo koji način o ovoj odluci. Napravljena je u potpunosti interno. Ali činjenica je da nisam znao za sastanak unapred“, rekao je on.

Do izbora je nešto manje nedelju dana, a Tramp i Haris su praktično izjednačeni, kako u anketama, tako i u ključnim državama koje će odlučiti o izborima.

„Voleo bih da smo napravili ovu promenu ranije u trenutku dalje od izbora i emocija oko njih. To je bilo neadekvatno planiranje, a ne neka namerna strategija“, napisao je Bezos.

Bezosovo objašnjenje za odluku da ne podrži nijednog od kandidata možda neće ubediti mnoge od njegove rastuće legije kritičara.

Tramp se naširoko smatra autokratskom pretnjom političkim i medijskim slobodama u SAD ako se vrati u Belu kuću. Tramp je u nedelju uveče u Njujorku održao miting na kojem su njegovi saveznici i pristalice držali govore prepune rasističkih i zapaljivih reči.

Bezos, koji je 2013. kupio Post za 250 miliona dolara insistirao je da neće koristiti publikaciju kao sredstvo za svoj „lični interes“ i tvrdio je da će novine sa 146-godišnjom tradicijom morati da „vežbaju nove mišiće“ da bi ostale komercijalno takmičarski i kulturno aktuelni, piše NBC njuz.

„Iako ne guram i neću gurati svoj lični interes, takođe neću dozvoliti da ovaj list ostane na autopilotu i izbledi u irelevantnost – pregažen neistraženim podkastovima i mrvicama na društvenim mrežama – ne bez borbe“, napisao je on.

„Previše je važno. Ulozi su previsoki. Sada više nego ikada svetu je potreban kredibilan, nezavisan glas od poverenja, a gde je bolje da taj glas potiče od glavnog grada najvažnije zemlje na svetu?“

Članovi uredničkog kolegijuma koji su ranije u ponedeljak najavili ostavke rekli su da veruju da je imperativ da novine formalno podrže Haris u odnosu na Trampa, koga su opisali kao pretnju američkoj demokratiji i slobodnoj štampi.

„Verujem da se suočavamo sa veoma realnom pretnjom autokratije u kandidaturi Donalda Trampa“, napisao je urednik Dejvid Hofman u pismu ostavke. „Smatram da je neodrživo i nesavesno da smo izgubili glas u ovom opasnom trenutku“.

Pored Vašington posta, Los Anđeles tajms i USA tudey takođe su objavili da ovog puta neće podržati nijednog od predsedničkih kandidata, piše BBC.

U međuvremenu, Njujork tajms i Njujork post su dali podršku za Haris i Trampa.