„Tramp lider, a Zapad ga sledi“: U Evropi je nekoliko pravih pobednika američkih izbora

Sada ima priliku da uradi upravo to pred licem lidera Evropske unije koji su se danas okupili u Budimpešti na dvodnevnom sastanku, piše Politico.

Konzervativni populista dugo je insistirao da će se on i sve veći broj njegovih evropskih saveznika na kraju naći na pobedničkoj strani istorije sa agendom koja je neprijateljska prema imigraciji i Ukrajini i posvećena tradicionalnim hrišćanskim porodičnim vrednostima.

Trampova pobeda sada daje snažan podsticaj onim zemljama koje su nastojale da se suprotstave glavnim tokovima EU i otrgnu više suverenih ovlašćenja od birokrata u Briselu.

Što je još važnije oni će sve više osećati da imaju veće političko pokriće da osujete Brisel u pogledu politika koje se kreću od sankcija Rusiji do zelenih reformi.

Sa krhkom francuskom vladom koja ima crnu rupu u budžetu i sada kada se nemačka vladajuća koalicija raspala, tradicionalne okosnice EU su u zastoju što nudi više prostora za Orbanove konzervativne drugare u Centralnoj Evropi i Italiji da daju politički ton u EU.

„Očigledno je da je sada veliki trenutak za premijerku Italije Đorđu Meloni i orbanovce. Francuska nema nikakvu kontrolu nad velikim međunarodnim pitanjima današnjice“, rekao je jedan viši saveznik francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Makron je bio ozbiljno oslabljen kod kuće nakon vanrednih izbora na kojima je krajnje desničarska partija Nacionalni skup osvojila najviše mesta u parlamentu ranije ovog leta.

U Nemačkoj, kancelar Olaf Šolc je usred krize liderstva koja je dovela do kolapsa njegove vladajuće koalicije.

Okupljanje benda

Vreme održavanja samita, kojem presedava Orban zahvaljujući ulozi Mađarske na čelu rotirajućeg predsedavajućeg EU, nije moglo biti gore za lidere koji su oprezni zbog Trampovog povratka.

To ih čini zatočenicima Orbanovog plana, na njegovom domaćem terenu, i izlaže ih iznenađenjima domaćina. Mogaao je čak i da pokuša da pozove Trampa na večeri lidera putem video-linka (Brisel je tražio da sastanak bude ograničen samo na zvanične goste).

Pored Orbana, Trampu su ideološki bliski i italijanska premijerka Đorđa Meloni i austrijski kancelar Karl Nehamer  iako Meloni ne deli Orbanov proruski stav.

Holandsku vladajuću koaliciju podržava Gert Vilders, antiislamski, antiimigrantski, populistički političar.

Slovački premijer Robert Fico uvučen je u spor oko vladavine prava sa Briselom, poput Orbana, i deli Mađarske proruske sklonosti.

Tom kadru potencijalnih štetočina verovatno će se sledeće godine pridružiti i Andrej Babiš, za koga se očekuje da se na izborima sledeće godine vrati na vlast u Češkoj.

Za Andrea Di Đuzepea, poslanika italijanskog parlamenta iz premijerkine partije Braća Italije koji predstavlja Italijane u Severnoj Americi, Trampova pobeda jača Meloni lično, „jer će danas u Evropi Meloni imati primarnu ulogu“.

Kada je reč o radu sa Trampom, ona je jedini konzervativac među osnivačima EU i velikim ekonomijama u Evropi i njen pristup je veoma sličan Trampovom.

Trampova pobeda predstavlja „novi pristup u politici za SAD i njihove evropske saveznike“, dodao je Di Đuzepe.

„Evropa se mora prilagoditi i shvatiti da je snaga došla od ljudi“.

Orbanova agenda

Ubrzo nakon što je Tramp trijumfovao u SAD, mađarski premijer je tražio načine da njihove sklonosti spoji u kohezivnu ideologiju.

Posle izbornog rezultata „možemo imati dobru nadu da će  mađarsko-američka politička saradnja dostići vrhunac, jer delimo slične stavove o miru, ilegalnoj imigraciji i zaštiti porodica“, napisao je na Fejsbuku mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

Zaista, za Orbana, Trampov izbor predstavlja priliku da se redefiniše „Zapad“ – od koalicije koju predvode SAD zasnovane na liberalnim vrednostima do labavije organizacije u kojoj vladaju konzervativne vrednosti.

„To naglašava njegov narativ o obnovi drugačijeg Zapada, gde je Tramp lider, a Zapad ga sledi“, rekao je Nikolaj fon Ondarza, šef istraživanja u istraživačkom centru Stiftung Wissenschaft und Politik.

Orban, koji se družio sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i sastao se sa njim nedavno, takođe je pozvao na „novu evropsku strategiju“ za Ukrajinu.

Evropski lideri će morati da se bore sa svojom kontinuiranom finansijskom i vojnom podrškom Ukrajini protiv Rusije ako Tramp prekine američku pomoć.

Makron i poljski ministar spoljnih poslova Radek Šikorski tvrdili su u sredu da Trampov povratak u Belu kuću treba da podstakne Evropu da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.

Nekoliko dana pre glasanja, poljski premijer je na X napisao da se era „geopolitičkog outsourcinga“ bliži kraju.

Lideri su bili „više usredsređeni nego uspaničeni“ na ideju da se Tramp vrati na vlast, rekao je jedan diplomata EU, koji je dobio anonimnost da iskreno govori.

Oni su ukazali na to koliko brzo je Makron uspostavio razgovor sa svojim nemačkim kolegom nakon rezultata izbora u SAD kao dokaz ujedinjene akcije.

Ali drugi eksperti i diplomate bili su skeptični, tvrdeći da bi umesto jačanja moći EU, Trampov izbor naterao zemlje da pokušaju da zadobiju naklonost na bilateralnom planu sa Vašingtonom – i da povećaju podele među glavnim političarima.

„Očekujte da će se Evropljani masovno okupljati u Mar-A-Lago (Trampovo imanje na Floridi) da zahtevaju povlašćeni tretman u odnosu na svoje susede“, napisao je na X Žerar Aro, bivši francuski ambasador u SAD.