Tramp zbunio svet svojim govorom u UN

Dan pošto je svojim govorom u sedištu UN u NJujorku, na sednici Generalne skupštine, iznenadio mnoge svetske zvaničnike, pa i svoje saradnike – hvatanje za glavu njegovog šefa osoblja generala DŽona Kelija, tokom izlaganja šefa države, u mnogim medijima bilo je upravo tako protumačeno.

Trampova pretnja da će Amerika, „ako bude primorana“, potpuno uništiti Severnu Koreju, što je poruka koju je uputio, kako se izrazio, „čoveku s raketom“, odnosno predsedniku DNRK Kim DŽong-Unu, dan kasnije je naišla na odobravanje američkih saveznika – Južne Koreje i Japana.
„Mi taj govor vidimo kao iscrtavanje čvrstog i konkretnog stava o ključnim temama u vezi sa očuvanjem mira i bezbednosti sa kojima su suočene međunarodna zajednica i Ujedinjene nacije“, saopšteno je juče iz kabineta predsednika Južne Koreje Mun DŽae-ina. „Jasno je pokazao (govor) koliko ozbiljno vlada Sjedinjenih Država gleda na nuklearni program Severne Koreje, s obzirom na to koliko je predsednik neuobičajeno (dugo) o tome govorio“, dodaje se u saopštenju. Trampov govor je „potvrdio da Severna Koreja mora biti naterana na denuklearizaciju… sankcijama i pritiskom“, smatraju u Seulu.

Rojters podseća da je Mun dobio izbore u maju zalažući se za pregovore sa Severnom Korejom. Ali pošto je Pjongjang 3. septembra sproveo šestu i najveću nuklearnu probu, Mun je rekao da sada nije vreme za dijalog.

Još jedan dalekoistočni saveznik SAD, Japan, zauzeo je posebno čvrst stav prema Severnoj Koreji, zalažući se za dalje sankcije i pritisak, podseća britanska agencija. Severna Koreja je nedavno lansirala dve rakete sa nuklearnim potencijalom preko japanskog ostrva Hokaido. „Mi veoma poštujemo pristup predsednika Trampa da izmeni politički stav Severne Koreje denuklearizacijom … kao i njegov poziv međunarodnoj zajednici, uključujući Kini i Rusiji da sarađuju u smislu pojačavanja pritiska na Severnu Koreju, rekao je juče novinarima sekretar japanske vlade Jošihide Suga.

Suga je takođe pohvalio Trampa zbog njegovog osvrta na japansku devojku koju su severnokorejski agenti kidnapovali 1977. Sudbina otetih je, piše Rojters, ključna tema za japanskog premijera Šinza Abea, koji je obećao da će ih osloboditi dok je na vlasti. Ta tema je takođe emocionalna za japansku javnost.

U pojedinim analizama Trampovog govora postavlja se pitanje kome je on zapravo pretio – Severnoj Koreji ili nekome drugom, pre svega Kini. Rojters podseća da su SAD više puta zahtevale od Kine, glavnog trgovinskog partnera Severne Koreje, ali i od Rusije, da učine više protiv režima u Pjongjangu, na šta je Tamp takođe aludirao u govoru: „Nečuveno je da neke zemlje ne samo trguju sa takvim režimom, već naoružavaju, snabdevaju i finansijski podržavaju državu koja svet ugrožava nuklearnim sukobom“.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je, upitano da prokomentariše Trampove navode o uništenju Severne Koreje, odgovorilo da su rezolucije UN o Korejskom poluostrvu jasne, odnosno da stvar treba da bude rešena mirno, političkim i diplomatskim sredstvima. Lu Kang, portparol tog ministarstva, juče je rekao da u vezi sa denuklearizacijom Korejskog poluostrva pomenute rezolucije odražavaju „zajedničku volju i konsenzus međunarodne zajednice“.

„Ujedinjene nacije nisu mesto gde biste očekivali pretnje ratom. Pa ipak je predsednik Tramp upravo to učinio u svom prvom obraćanju Generalnoj skupštini“, navodi NJujork tajms u svom redakcijskom komentaru. „Izlaganje gospodina Trampa ima odjeke čuvene „osovine zla“ predsednik DŽorža V. Buša kojom su demonizovani Iran, Severna Koreja i Irak 2002. Ovoga puta, Irak je bio pošteđen… Iran je obeležen kao „nemaran“, divalj i kao neko u koga ne treba imati poverenja uprkos sporazumu o programu nuklearnog programa Irana zaključenom u Obaminoj eri“, piše u komentaru.

Dodajmo ovome da se, prema nalazima Međunarodne agencije za atomsku energiju, Iran tog sporazuma pridržava. NJujork tajms nagoveštava da će Tramp primorati Kongres da ne konstatuje to pridržavanje Irana slovu sporazuma, te da će Amerika, ako odstupi iz sporazuma, „razbesneti druge velike sile potpisnice sporazuma – Francusku, Britaniju, Nemačku, Rusiju i Kinu – a Iranu dati opravdanje da nastavi nuklearni program u punom opsegu“. „Zašto bi gospodin Tramp to rizikovao u trenutku kada je program Severne Koreje danonoćna briga je misterija“, zaključuje NJujork tajms.

Dok se izraelski premijer Benjamin Netanijahu oduševljavao Trampovim govorom u vezi s Iranom, a iranski šef diplomatije DŽavad Zarif američkog predsednika nazivao neznalicom, telavivski dnevnik Haarec je ocenio da je nastup lidera SAD bio „desničarski, ratnohuškački i nacionalistički“. „Preteći da će „potpuno uništiti“ Severnu Koreju, Tramp se vratio retorici koja je nekad bila rezervisana za polulude despote iz nerazvijenih zemalja“, piše izraelski list.

U komentarima se takođe naglašava nekonzistentnost Trampovih stavova o ključnom značaju nacionalnih država sa njegovim istovremenim zalaganjem za međunarodnu saradnju. To primećuje i dopisnik Frankfurter algemajne cajtunga iz Vašingtona: „Dok Tramp u centar pažnje vraća značaj ‘suverenih nacionalnih država’ i ljubav prema otadžbini u UN izdvaja kao fundament, rekao je Guterešu (Antoniju, generalnom sekretaru UN): ‘Mi sebe zovemo međunarodna zajednica. Dakle tako treba i da se ponašamo.'“

Tramp, ocenjuje se, nikoga u Generalnoj skupštini UN nije ostavio ravnodušnim. Osim možda predsednika Zimbabvea Roberta Mugabea, koji je navodno zaspao tokom njegovog govora.

"Misli da je vlasnik sveta"

Osim što je Donalda Trampa opisao kao „novog Hitlera u međunarodnoj politici“, predsednik Venecuele Nikolas Maduro je ocenio da „magnat misli da je vlasnik sveta“. „On to pokazuje svojim sopstvenim postupcima u međunarodnoj politici, on se ponaša kao novi Hitler“, rekao je Maduro u utorak, prema izveštaju novinske agencije EFE. Maduro je kazao da predsednik Sjedinjenih Država sprovodi agresivnu politiku prema narodu Venecuele sa pozicija „rasne i imperijalističke suprematije“, ali da „niko nikada neće zastrašiti Venecuelu“.
Tramp je prethodno u UN rekao da je situacija u Venecueli „neprihvatljiva“, te da je socijalistički sistem u toj zemlji neefikasan i kao takav jedan od glavnih razloga iz kojih se stvari pogoršavaju. On je pozvao na „obnovu demokratije“ u Venecueli i zapretio ekonomskim sankcijama vladi u Karakasu ako ona „nastavi putem nametanja autoritarne vladavine“.