Trampov izazov na Bliskom istoku

Tramp je taj koji bi mogao da bude zatečen nespreman jer je današnji Bliski istok suštinski drugačiji od onog sa kojim se suočio tokom svog prvog mandata u Beloj kući. Dve najveće promene su Iran i Gaza.

Počnimo sa Iranom. Tokom svog prvog mandata, Tramp je poništio Zajednički sveobuhvatni plan akcije iz 2015. za ograničavanje iranskog nuklearnog programa. Iako je tadašnjeg iranskog predsednika umerenog Hasana Rohanija 2021. godine nasledio ultrakonzervativac pokojni Ebrahim Raisi, sada je na predsedničkoj funkciji ponovo relativno umereni Masud Pezeškijan.

Čak i pre nego što je Pezeškijan preuzeo dužnost, Iran je bio angažovan na zbližavanju sa svojim arapskim susedima, obnovivši diplomatske odnose sa svojim velikim regionalnim rivalom Saudijskom Arabijom u martu 2023.

Ovaj neočekivani detant s priličnim posledicama bio je deo aktuelne inicijative koju je sponzorisala Kina, koja je očigledno imala za cilj smanjenje tenzija i jačanje stabilnosti u regionu.

Ovo nas dovodi do još jedne promene otkako je Tramp poslednji put bio na funkciji – i Kina i Rusija su ojačale svoje odnose sa Iranom (a i međusobno). Iako je Tramp uvek bio antagonistički nastrojen prema Kini i Iranu, zadržao je neku vrstu „ortačkog odnosa“ sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tokom svog prvog mandata.

Ali dok se stiče utisak da teži koordinaciji deeskalacije ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku direktno sa Putinom, moraće da upravlja novom dinamikom odnosa.

U svakom slučaju, biće teško ostvariti deeskalaciju neprijateljstava na Bliskom istoku. Brutalna kampanja Izraela protiv Gaze počela je kao odmazda za napad Hamasa 7. oktobra 2023. godine, ali je sada izazvala užasan nivo smrtnih slučajeva, raseljavanja i patnje civila.

Naravno, pošto su Sjedinjene Države i Francuska posredovale u prekidu vatre u Libanu, ispostavlja se da će izraelska kampanja protiv Hezbolaha biti najverovatnije završena pre Trampove inauguracije. Ali teško je predvideti da li će „mirovni“ sporazum u Libanu olakšati ili otežati postizanje sličnog sporazuma u ​​Gazi, naročito zato što Trampu nedostaje jasan stav o gotovo bilo kojoj temi.

Američkog predsednika Džoa Bajdena bilo je lakše shvatiti. On i njegov državni sekretar Entoni Blinken nose određenu količinu cionističkog ideološkog prtljaga. Dakle, iako je Bajdenova administracija apelovala na Izrael da prekine svoju ofanzivu i pretila da će uskratiti pomoć ukoliko se uslovi za civile u Gazi ne poboljšaju, ona je nepogrešivo racionalizovala akcije Izraela i nastavila da ga snabdeva oružjem.

Čak i nakon prekida vatre u Libanu, Bajdenova administracija navodno nastavlja sa prodajom oružja Izraelu od 680 miliona dolara.

Tramp je pokazao da sličnu prednost daje interesima Izraela. Tokom svoje prve administracije, prekinuo je višedecenijsku ustaljenu politiku da bi premestio američku ambasadu u Izraelu u Jerusalim, priznao je suverenitet Izraela nad okupiranom Golanskom visoravni i povukao finansije za Agenciju Ujedinjenih nacija za pomoć i rad, glavni program podrške palestinskim izbeglicama.

Takođe je pokrenuo proces arapsko-izraelske normalizacije, pri čemu je Izrael potpisao takozvani Abrahamov sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom, Marokom i Sudanom 2020-21.

Tramp planira da u svoju novu administraciju uključi mnogo proizraelski nastrojenih aktera. Ali kada je reč o ratu u Gazi, njegov nedostatak bilo kakvih fiksnih ideoloških obaveza znači da je njegov cilj jednostavan – postići sporazum.

Šta god da se ispostavi da je taj sporazum, gotovo je sigurno da će biti loš za Palestince, ne samo zbog proizraelske naklonosti administracije, već i zbog toga što sporazumi postignuti posredstvom spolja imaju tendenciju da odražavaju ravnotežu snaga na terenu, što jasno ide u prilog Izraelu.

Palestinci čak nemaju naročito snažnu podršku arapskih zemalja iako je Saudijska Arabija saopštila da neće uspostaviti diplomatske odnose sa Izraelom sve dok se ne stvori nezavisna palestinska država u okviru granica iz 1967. godine. Abrahamov sporazum je pod pritiskom, ali nije propao.

Ali dogovor koji je Tramp postigao možda nije baš sjajan ni za Izraelce. Prema izraelskom novinaru Baraku Ravidu, Tramp je bio ljut na izraelskog premijera Binjamina Netanijahua, koji je požurio da čestita Bajdenu nakon što je porazio Trampa na izborima 2020. godine. Za predsednika koji je u više navrata obećao da će targetirati svoje neprijatelje, ovo nije sasvim za „ne verovati“.

Čini se da je najverovatniji scenario kraj trenutnog rata i povratak na status kvo od pre 7. oktobra, a ne bilo kakav pritisak za šire političko rešenje. Ali Trampova nepredvidljivost i proizraelski karakter njegove administracije su mnoge u regionu zabrinuli da bi on možda mogao da da zeleno svetlo za izraelsku aneksiju dela Zapadne obale ili čak da pristane na uspostavljanje jevrejskih naselja u Gazi.

Tramp je već pokušao da osmisli proizraelski sporazum, objavivši svoj Mirovni plan za Bliski istok u januaru 2020. Ali ono što je nazvao „sporazumom veka“ je bedno propalo.

Problem, koji bi do sada trebalo da bude kristalno jasan, jeste da kada Palestinci vide da nema izgleda za rešenje sa dve države, oni na kraju deluju. Dakle, čak i ako Tramp ispregovara povratak na status kvo, malo je verovatno da će to dugo trajati.

Autor je nagrađivani palestinski novinar, bivši je profesor novinarstva na Univerzitetu Prinston i bivši direktor i osnivač Instituta za moderne medije na Univerzitetu Al-Kuds u Ramali.

Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org