Foto: EPA-EFE/JORGE SILVAPoslednje tri godine, CIA je sprovodila neuobičajeno hrabar program – ciljala je Ruse unutar vladinih i bezbednosnih službi zemlje, pokušavajući da ih pretvori u dvostruke agente.
Vešto kreirani video snimci o regrutaciji prikazuju saradnju sa američkom tajnom agencijom kao patriotski izbor za zvaničnike koji su nezadovoljni režimom Vladimira Putina i ratom u Ukrajini. Video snimci su se završavali uputstvima kako da kontaktirate CIA na bezbedan način, piše Gardijan.
Međutim, u januaru će se svi Rusi koji se odazovu na te pozive suočiti sa sasvim drugačijom geopolitičkom realnošću.
Donald Tramp će se vratiti u Belu kuću i, ako bude vodio istu politiku kao prošli put, nastojaće da postane saveznik Putinovoj Rusiji.
Njegova nominacija za ključnu funkciju buduće šefice Nacionalne obaveštajne službe je Tulsi Gabard, koja je izrazila zabrinutost svojim primedbama o spoljnoj politici poslednjih godina, uključujući izjave o „legitimnim bezbednosnim zabrinutostima Rusije“ kao delu uzroka rata u Ukrajini.
Dramatična promena potencijalne politike prema Rusiji i Ukrajini, u kombinaciji sa Trampovim dobro utvrđenim odbacivanjem zabrinutosti oko bezbednosti poverljivih informacija, može dovesti do besanih noći među bilo kojim dvostrukim agentima koji ostanu u Rusiji.
„Ne znamo sa sigurnošću da li je bilo regrutovanja, niti bi trebalo da znamo, ali to je svakako bila strategija, a ovakvi krizni trenuci u prošlosti su bili zlatna prilika za regrutovanje za zapadne službe“, rekao je Kolder Volton, istoričar obaveštajnih službi na Harvardovoj školi Kenedi i autor nedavne knjige o istoriji obaveštajne bitke između Moskve i Vašingtona.
Bilo koji dvostruki agent bi verovatno bio svestan opasnosti koja je inherentna njihovoj odluci, i duge i jezive istorije prethodnika. Tokom kasnog sovjetskog perioda, informacije krtica iz CIA i FBI dovele su do toga da je KGB otkrio i pogubio brojne sovjetske zvaničnike koji su pristali da sarađuju sa SAD.
Koliko je Rusa možda pristalo da tajno radi zapad poslednjih godina su visoko poverljive informacije, koje se čuvaju u strogoj tajnosti i razdvajaju čak i unutar samih agencija kako bi se sprečilo curenje.
„Postoje razne zaštitne mere u vezi sa zaštitom identiteta bilo koje imovine unutar CIA. Ali situacija sa kojom se sada suočavamo znači da Tramp može da traži bilo koju obaveštajnu informaciju koju želi, to je njegovo pravo“, rekao je Volton.
Prošle godine, direktor CIA, Vilijam Berns, rekao je da agencija ima „priliku jednom u generaciji“ da regrutuje Ruse zbog široko rasprostranjenog razočaranja ratom u Ukrajini.
Ričard Mur, šef britanskog MI6, iskoristio je retko javno pojavljivanje 2022. da kaže: „Naša vrata su uvek otvorena“.
On je uporedio punu invaziju na Ukrajinu te godine sa slamanjem „Praškog proleća“ od strane Sovjetskog Saveza 1968.
„To je bio trenutak kada je jedan broj Rusa odlučio da je njihovo vreme da uzvrate udaru sistemu koji su predstavljali“, rekao je Mur.
Nekoliko evropskih bezbednosnih i obaveštajnih izvora, koji su govorili pod uslovom da ostanu anonimni, potvrdilo je u intervjuima tokom poslednjih meseci da su zapadne agencije pojačale pokušaje regrutovanja.
To može uključivati reagovanje na proaktivan kontakt Rusa ili korišćenjem pouzdane stare tehnike „punog kofera gotovine“, rekao je jedan izvor obaveštajnih službi.
Mnogi u ruskoj eliti su užasnuti invazijom na Ukrajinu i statusom Rusije u svetu, ali je još dug korak od toga do odluke da se odaju tajne stranoj sili.
Drugi bivši viši izvor obaveštajnih službi rekao je: „Hladni pristupi retko su uspešni, ali nikad se ne zna. Ako postoji stopa uspeha od jednog procenta, još uvek vredi pokušati“.
„U sadašnjem okruženju, regrutovanje unutar Rusije smatra se previše rizičnim, a većina ruskih zvaničnika više nije u mogućnosti da putuje u Evropu. Ali postoje treće zemlje u kojima je moguće sresti te ljude“, rekao je izvor.
Motivacija potencijalnih regruta može uključivati finansijsku potrebu, ideološku nezadovoljstvo ili ličnu ljutnju, a često uključuje kombinaciju sva tri faktora.
Često, poslovi sa mogućim dvostrukim agentima uključuju pristanak izvora da ostane na mestu neko vreme, a kasnije i ponudu preseljenja pod novim identitetom na zapadu.
„Postoji i činjenica da ljudi mogu pogledati Putinov režim i zapitati se koliko je on stabilan; oni mogu pomisliti: „U redu, mogu da izdržim malo duže, ali mi je potrebna izlazna strategija u nekom trenutku“, rekao je jedan izvor.
Bivši šef kontraobaveštajne službe CIA Džejms Olson rekao je prošle godine za CNN da bi ta agencija mogla da da veoma atraktivne ponude nezadovoljnim Rusima na uticajnim pozicijama.
„Možemo da im ponudimo zaštitu. Možemo im ponuditi sigurnost. Možemo im ponuditi potpunu anonimnost. I možemo im ponuditi paket koji odgovara vrednosti informacija koje oni daju“.
Da bi povećala interesovanje, CIA je otvorila zvanični nalog u aplikaciji za razmenu poruka Telegram, koja je popularna u Rusiji, i proizvela dva video snimka regrutovanja sa skupim proizvodnim vrednostima, sa izmišljenim ruskim zvaničnicima uz zvuke klasične muzike.
U jednom, narator citira Tolstoja i kaže da želi bolju budućnost za svog sina. Video se završava rečima: „Ljudi oko vas možda ne žele da znaju istinu. Želimo“.
Ovi neobično otvoreni manevri mogu biti deo psihološke igre uma, precenjivanje uspeha napora CIA-e i namera da se uplaši ruska elita koja je već paranoična zbog stranih špijuna u svojoj sredini.
Ruske agencije će takođe verovatno igrati svoje umne igre: izvori kažu da zapadne agencije i dalje moraju da budu na oprezu zbog lažnih prebegnika koji tvrde da su razočarani, ali su zapravo lojalni operativci koji hrane zapadne agencije mešavinom niskog nivoa inteligencije i dezinformacija.
„Rusi imaju dugu istoriju slanja neželjene pošte sa dvostrukim agentima. Mislite da želite neke informacije o nuklearnoj podmornici, a sutradan vam je neko nudi. Oni i dalje koriste ovu taktiku, apsolutno“, rekao je jedan nedavno penzionisani izvor zapadnih obaveštajnih službi.
Za sve prave prebege, međutim, predstojeće političke promene u SAD mogu izazvati zabrinutost.
„Mislim da bi Trampova administracija mogla da bude izuzetno štetna za kompromitovanje tajni i zaštitu izvora kada je u pitanju Rusija“, rekao je Volton.
On je opisao moguće imenovanje Gabardove kao „izuzetno alarmantno“. Kao direktorka Nacionalne obaveštajne službe, nadgledala bi 18 agencija, uključujući FBI i CIA.
Dugogodišnja zabrinutost zbog veza između Trampa i Rusije dovela je do toga da neki saveznici dele manje obaveštajnih podataka sa SAD tokom prvog Trampovog predsedavanja, čak i unutar bliskog saveza za deljenje obaveštajnih podataka SAD, Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda, poznatog kao Pet očiju.
„Znam pouzdano da je tokom prvog Trampovog menadata jedan od partnera iz Pet očiju bio oprezan kada je u pitanju deljenje obaveštajnih podataka o Rusiji koji bi mogli završiti u Beloj kući. Blisko srodne obaveštajne službe imale su zaštitu za ovo tačno pitanje kompromitovanja obaveštajnih podataka vezanih za Rusiju. Poštena je pretpostavka da će ista stvar biti istinita i u sledećoj administraciji“, rekao je Volt.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
