Trampov izborni poklon Kini?

Štaviše, Trampova spoljna politika „Prvo Amerika“ je otuđila tradicionalne američke saveznike, što je otežalo izgradnju široke koalicije za suprotstavljanje Kini.

Istina, Tramp je zadao bolne udarce kineskom predsedniku Siju Đinpingu. NJegovi trgovinski i tehnološki ratovi uništavaju odnose SAD i Kine u domenu privrede, a podrška njegove administracije Tajvanu razbesnela je kineske lidere. Ali dok se američki birači pripremaju da izađu na birališta 3. novembra, Tramp izgleda ima još jedan poklon za Sija – izbornu propast.

Uoči referenduma o njegovom predsednikovanju Tramp je mnogo puta odbio da nedvosmisleno obeća da će prihvatiti njegov ishod. Koristio je svoju predsedničku poziciju da pokuša da delegitimizuje glasanje poštom i čak je nagovestio da će Vrhovni sud SAD, u kojem sada konzervativci imaju većinu pošto je 26. oktobra Senat potvrdio nominaciju Trampove nedavne kandidatkinje Ejmi Koni Baret, intervenisati i navodno mu dodeliti drugi mandat.

Nedavno sprovedene ankete javnog mnjenja ukazuju na nedvosmislenu pobedu Trampovog rivala demokrate – bivšeg potpredsednika DŽoa Bajdena. Ali predsednička trka će najverovatnije da se zaoštri, a čak i ako Tramp bude zaostajao za Bajdenom u ukupnom broju glasova birača, ishod u kolebljivim državama koji će odrediti pobednika u Elektorskom koledžu bi mogao da bude previše tesan da bi se mogao saopštiti u izbornoj noći. To bi stvorilo Trampu i Republikanskoj stranci priliku da iskoriste svoju kontrolu nad mnogim polugama moći da bi se čvrsto držali Bele kuće.

Iako scenariji zamorne postizborne borbe koji liče na noćnu moru variraju, bilo koji od njih bi naneo nepopravljivu štetu američkoj demokratiji na zadovoljstvo Komunističke partije Kine.

Na ideološkom nivou izborna propast u SAD koja odražava političke sukobe i beskrajne sudske parnice bila bi propagandna bonanca za KPK. Kineski lideri bi ukazali na političko previranje Amerike kao na simptom njenog konačnog pada. Trampovo nekompetentno upravljanje pandemijom već je Ameriku učinilo predmetom žaljenja širom sveta. Ako istraje u svojim pretnjama da će prkositi volji američkih birača, umanjiće draž američke demokratije među ljudima koji žive pod diktaturom, uključujući one u Kini. Ako se grupe milicije s teškim naoružanjem angažuju na zastrašivanju birača ogromnog opsega i dođe do smrtonosnih okršaja širom SAD 3. novembra, kineski državni mediji će razdragano emitovati takve apokaliptične scene u svim kineskim domaćinstvima.

Kina bi mogla još više da profitira ako se Tramp iznedri kao pobednik na spornim izborima, za šta su izgledi verovatni, s obzirom na arhaična i kompleksna pravila koja diktiraju predsedničke izbore u SAD i potencijalnu odlučujuću ulogu Vrhovnog suda.

Iako bi Trampova administracija u drugom mandatu verovatno dodatno zategla vojne i tehnološke šrafove širom Kine, nastavak ovog predsednikovanja bi, međutim, bio blagodet za Sijev režim. Za početak, većina Amerikanaca će Trampa smatrati nelegitimnim predsednikom ako izgubi glasove naroda, što se sada čini gotovo izvesnim. Još gore, zemlja bi mogla da upadne u politički građanski rat ako on osvoji drugi mandat masovnom represijom birača, sumnjivim političkim manevrima legislature pod kontrolom republikanaca u kolebljivim državama kao što su Pensilvanija, Viskonsin i Florida, partijskim odlukama sudija koje je imenovao Tramp i otvorenom zloupotrebom izvršne vlasti.

U okviru najnovijeg primera ovog poslednjeg Tramp traži od Ministarstva pravde da povede istragu protiv Bajdena i njegovog sina Hantera pošto je neadavno pisanje Njujork posta podstaklo neosnovane navode o poslovnim poduhvatima Hantera Bajdena.

Iako i demokrate i republikanci smatraju Kinu najozbiljnijom pretnjom Americi, treba se zapitati kako SAD mogu efikasno da vode novi hladni rat protiv Kine dok su obuzete političkim građanskim ratom i vodi ih predsednik koga više od polovine izbornog tela smatra nelegitimnim. U najgorem slučaju dalje jačanje partijske polarizacije bi onemogućilo da Amerika povrati svoju snagu kod kuće preko odgovarajućih investicija u zdravstvo, obrazovanje, naučno istraživanje, čistu energiju i infrastrukturu, pri čemu je sve to hitno potrebno da bi se održala konkurentska prednost zemlje u odnosu na Kinu.

Na međunarodnoj sceni, drugi mandat Trampove administracije koji je započet nedemokratskim sredstvima bi proširio jaz između SAD i njihovih tradicionalnih liberalnih demokratskih saveznika. Nastavak Trampove spoljne politike „Prvo Amerika“ bi otežao SAD uspostavljanje široke koalicije protiv Kine. Pošto će se urušavanje američke demokratije najverovatnije ubrzati u drugom Trampovom mandatu, američkim diplomatama bi bio izazov da ubede druge zapadne lidere da se pridruže američkom diktatoru u ideološkom pohodu protiv kineskog diktatora.

Ustaljeno je mišljenje da bi kineski lideri više voleli da pobedi Bajden. Iako bi Kina onda možda mogla da se suoči sa ujedinjenijim Zapadom, Bajdenova administracija bi bila predvidljivija i otvorenija za saradnju na pitanjima klimatskih promena i globalnog javnog zdravlja. Ali izgledi da Amerika bude paralisana krizom političke nelegitimnosti kod kuće i da bude otuđena od svojih saveznika u inostranstvu možda su čak atraktivniji za KPK.

Autor je profesor državne uprave na koledžu Klermon MekKena i saradnik Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država

Copyright: Project Syndicate, 2020.

www.project-syndicate.org