Šta ako je Trampova kampanja paravan za državni udar? 1Foto: EPA-EFE

Šta god da se desi, jednog dana istoričari će morati da objasne zašto je kandidat, koji je ranije ove godine predstavljen kao disciplinovan, počeo da skreće u neobuzdanu rasističku retoriku i da pleše 40 minuta uz sopstvenu plejlistu.

Da li je to bila starost, kao što su mnogi komentatori spekulisali? Da li je to bio briljantan pokušaj da se balansiraju dehumanizujući napadi na manjine sa naporom da se prikaže kao ljudsko biće?

Jedno mnogo mračnije objašnjenje mora se ozbiljno razmotriti, navodi u kolumni za Gardijan Jan Verner Miler, nemački filozof i predavač na Univerzitetu Prinston.

I dalje pretpostavljamo da svedočimo dvema kampanjama za predsedništvo.

Ali šta ako svedočimo jednoj kampanji i jednom puču u sporom pokretu, čiji organizatori treba da prođu kroz ritual kampanje da bi plan uspeo?

Pošto pobeda na izborima nije važna, uzimanje pauze da se sluša Pavaroti nije problem; s druge strane, festival rasizma i teorija zavere, poput onog na Medison Skver Gardenu, nije usmeren na ubeđivanje neodlučnih glasača, već na motivisanje posvećenih Trampista da se priključe još jednom pokušaju puča.

Naravno, ovo može zvučati kao teorija zavere. Poenta nije u predviđanju, već u pozivu na pripremljenost.

Uostalom, postoji ogroman broj razloga zašto će, ako Trump izgubi, pokušati ponovo da preuzme vlast.

Njegovi sledbenici su dugo bili pripremani da veruju da zle demokrate kradu izbore.

Nekontrolisani rasizam uklapa se u logiku ekstremno desnog populizma: ekstremno desni populisti tvrde da oni, i samo oni, predstavljaju ono što nazivaju „tiha većina“ ili „pravi ljudi“ (to je upravo izraz koji je Trump koristio 6. januara da se obrati svojim pristalicama).

Ako ekstremno desni populisti ne pobede na izborima, jedini razlog može biti taj što je većina glasača bila ućutkana od strane nekoga (liberalnih elita, naravno).

Ili, u tom smislu, „lažni Amerikanci“ – ljudi koji nisu „pravi ljudi“ – morali su učestvovati na izborima da bi doveli do nelegitimnog ishoda.

Ovo objašnjava opsesiju republikanaca da pronađu dokaze o glasanju „ne-državljana“.

Desetine tužbi već su pokrenute kako bi se doveli u pitanje izborni rezultati. Kao što je bio slučaj 2020. i početkom 2021. godine, Tramp će verovatno učiniti deljenje svojih laži testom lojalnosti.

Ovde su analogije sa drugim ekstremno desnim populistima ponovo osvetljene: sumnjivo je da svi sledbenici ekstremno desne stranke Pravo i pravda (PiS) u Poljskoj zaista veruju da je relativno liberalni premijer Donald Tusk imao dogovor sa Rusima da ubiju predsednika zemlje, člana PiS-a, u avionskoj nesreći u Smolensku 2010. godine.

Međutim, iznošenje teorije zavere o Smolensku nije bilo u cilju stvaranja empirijske izjave; postalo je sredstvo za signalizovanje pripadnosti političkom plemenu.

Teoretski, republikanci bi mogli konačno iskoristiti priliku da se distanciraju od Trampa, koji je, nakon svega, samo donosio poraze stranci.

Izjavio je da se više neće kandidovati (iako bi, naravno, bilo naivno uzeti bilo koju od njegovih obećanja zdravo za gotovo).

Ipak, već u ranoj 2021. godini postojalo je mnogo podsticaja da se reše Trampa, a republikanci ga nisu odbacili, pa čak ni smenili.

Najzabrinjavajuće je što su članovi Mage pripremljeni da pribegnu nasilju.

Tramp i njegovi saveznici – uključujući najbogatijeg čoveka na svetu, koji se slučajno ispostavlja da je desničarski ekstremista – predstavili su izbore kao apokaliptičnu bitku.

Ako Demokrate pobede, tvrdi Mask, neće biti pravih izbora nikada više; oni će dovesti više stranaca da osiguraju stalnu većinu.

Već je napola zaboravljeno da je Tramp održao svoj prvi veliki skup u ovoj izbornoj ciklusu u Teksasu.

Ko zna da li Tramp zaista može mobilisati veliki broj ljudi na ulicama; možda će biti dovoljno da produži osećaj haosa.

Di Džej Vens je tvrdio da su izbori 2020. bili problematični, jer su mnogi građani sumnjali u njihovu „integritet“ i da su Demokrate sprečile „debatu“ koju je zemlja trebala da ima (ne zaboravljajući da su republikanci prvobitno stvorili te sumnje).

Koliko bi Vens želeo da ta debata traje, tačno? Incidenti poput infamoznog nemira Brooks Brothers, kada su desničari u skupim odelima prekinuli prebrojavanje u Floridi 2000. godine, mogli bi pratiti tu debatu.

Uostalom, kako je Džek Smit rekao, operativci Trampove kampanje su 2020. već izdali naredbu: „Neka naprave nemire.“

Nada može biti da, ako se odluke prebacuju na odgovarajući sud, stvari još uvek mogu ići na ruku republikanaca.

Trampisti znaju iz odluka Vrhovnog suda SAD o pristupu glasanju i imunitetu ranije da su neki delovi pravosudnog sistema odustali od bilo koje konvencionalne pravne logike; verovatno će jednostavno donositi odluke koje koriste Trampu.

Odluka konzervativnih sudija prošle nedelje koja je omogućila uklanjanje birača iz registra u Virdžiniji pred samim izborima – jasna prekretnica u prethodnoj praksi – mogla bi biti uvod u ono što je sud zauzet od strane Trampista spreman da učini.

Svakako, sistem kao celina je manje ranjiv nego 2020. godine. Ono što je zvanično poznato kao Zakon o reformi izbornog broja i poboljšanju predsedničkog prelaza iz 2022. otežava izazivanje rezultata u Kongresu; teorija da zakonodavna tela mogu preokrenuti ishod – popularna među Trumpistima 2020. – nije dobila mnogo pravne podrške.

Ali pošto Tramp ima sve da izgubi (uključujući slobodu, s obzirom na optužbe koje još uvek čekaju), postoji svaki razlog da se pomisli da će pokušati sve.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari