Trampov opoziv sutra „na stolu“?

Predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi je, pošto se tokom vikenda sastala sa demokratama iz Donjeg doma, izjavila da su „sve opcije otvorene“ i da bi dokument kojim se traži Trampov opoziv mogao već danas da bude predstavljen Domu. Demokrate žele da smene Trampa pre inauguracije izabranog predsednika Džozefa Bajdena 20. januara, optužujući ga da je podsticao na pobunu svoje pristalice koje su u sredu uveče upale u Kongres SAD i držale ga četiri sata pod opsadom. Tokom nasilja u Kongresu poginulo je pet osoba.

Kako prenosi Gardijan, najmanje 180 članova Kongresa će podržati nacrt dokumenta o opozivu Trampa. Jedan od autora ovog dokumenta, kongresmen iz Kalifornije Ted Liju, više puta je ponovio zahtev da Tramp podnese ostavku ili da se „suoči sa sramotom da bude prvi predsednik čiji je opoziv dva puta tražen“. Liju je na Tviteru napisao da velika većina od 222 demokratska člana Predstavničkog doma podržava opoziv, i naveo da je nadležnima u državi Njujork upućeno pismo u kojem se zahteva zabrana prakse Trampovom advokatu Rudolfu Đulijaniju zbog podsticanja na nasilje pre upada predsednikovih pristalica u zgradu Kapitola. „Tražićemo odgovornost svih onih koji su bili umešani u pokušaj državnog udara“, napisao je Liju.

Nensi Pelosi i lider demokrata u Senatu Čak Šumer pozvali su odlazećeg američkog potpredsednika Majka Pensa i ministre da se pozovu na 25. amandman Ustava SAD i odmah smene Trampa. Prema 25. amandmanu, potpredsednik SAD i većina ministara mogu da proglase šefa Bele kuće nesposobnim za obavljanje funkcije, odnosno neuračunljivim. U tom slučaju bi potpredsednik SAD smesta postao šef države. Pozivajući se na upućene izvore, agencija AP navodi da troje poslanika demokrata u Predstavničkom domu planira danas da pokrene postupak opoziva Trampa. Ako do toga dođe, Donji dom Kongresa, u kojem demokrate imaju većinu, sredinom sedmice bi mogao da glasa o opozivu Trampa, nakon čega bi on išao na suđenje u Senat. Ako bi ga i Senat osudio, moglo bi da mu bude zabranjeno da se ponovo kandiduje za šefa države 2024. godine, a možda i doživotno.

Pelosi je rekla i da je razgovarala sa načelnikom Generalštaba američke vojske Markom Milijem o sprečavanju Trampa da pokrene vojne akcije ili nuklearni napad. Ona kaže da je sa Milijem razgovarala o „dostupnim merama za sprečavanje nestabilnog predsednika da započne vojna neprijateljstva ili da pristupi šiframa i naredi nuklearni napad“. Prema njenim rečima, situacija sa „ovim mentalno neuravnoteženim predsednikom ne može biti opasnija nego što jeste“.

Dokument o opozivu, koji Trampa tereti za podsticanje pobune i „ozbiljno ugrožavanje bezbednosti Sjedinjenih Država“ i njihovih institucija, izazvao je užurbane zakonske aktivnosti u Beloj kući, piše Njujork tajms i navodi da je počelo formiranje tima za odbranu u kojem će biti Đulijani i verovatno Alan Deršovic, slavni advokat koji je i ranije branio Trampa. Izvori u Beloj kući tvrde da Tramp neće podneti ostavku niti predati mesto potpredsedniku Majku Pensu, tako da je pokretanje procedure za opoziv sve izvesnije.

Predstavnički dom je za opoziv Trampa glasao prvi put u decembru 2019, ali ga je Senat, u kojem su njegovi republikanci imali većinu, oslobodio optužbi na suđenju u januaru prošle godine. Međutim, kako prenosi Gardijan, ovoga puta je više senatora republikanaca nagovestilo da će podržati opoziv. Prva je to javno učinila senatorka iz Aljaske Liza Murkovski, koja je još u petak uveče zatražila da Tramp ode.

„Želim da on podnese ostavku. Već je načinio dovoljno štete“. Neće se pojaviti na inauguraciji. Nije bio fokusiran na ono što se događalo sa kovidom 19. Vreme je provodio ili igrajući golf ili sedeći u Ovalnoj sobi i bacajući svaku osobu koja mu je bila lojalna pod autobus, počevši od potpredsednika“, rekla je Murkovski. Ona tvrdi da Tramp želi da ostane ne poziciji samo zbog titule i zbog svog ega. „On mora da učni dobru stvar i podnese ostavku, mada ne verujem da je sposoban da uradi bilo šta dobro“, dodala je Murkovski.

Tramp je već ranije najavio da neće prisustvovati inauguraciji svog naslednika na čelu države Džozefa Bajdena 20. januara. „Za sve one koji pitaju, neću doći na inauguraciju 20. januara“, napisao je Tramp na Tviteru, pre nego što su mu sve najveće društvene mreže, uključujući i ovu, blokirale naloge zbog nasilnog upada njegovih pristalica u Kongres u sredu.

Trampov nalog sa 88 miliona pretplatnika na Tviteru suspendovan je odmah posle nasilja u Vašingtonu najpre na 12 sati, ali, pošto je on nakon toga nastavio da postuje tvitove, Tviter je objavio da je on zauvek suspendovan sa te mreže tako da je, kako pišu mediji, „ostao bez svog omiljenog megafona koji je koristio da širi laži i dezinformacije“. Mark Zakerberg, šef Fejsbuka i Instagrama, takođe je suspendovao Trampa na najmanje dve nedelje dok se ne završi mirna tranzicija vlasti u SAD jer, kako smatra, Trampovo „korišćenje tih usluga tokom ovog perioda predstavlja prevelik rizik“.

Zakerberg je osudio upotrebu svoje platforme „za podsticanje nasilne pobune protiv demokratski izabrane vlade“. Tviter je kao razlog za ukidanje Trampovog profila naveo njegovo „učestalo kršenje pravila“ i rizike koji uključuju „dalje podsticanje nasilja“ kao i „veliku verovatnoću da bi (Trampovi) tvitovi ohrabrili i inspirisali ljude da ponove kriminalne aktivnosti do kojih je došlo u američkom Kapitolu“. Iz ove kompanije upozoravaju da se na društvenim mrežama „šire planovi za buduće oružane proteste, uključujući i predlog za novi napad na Kapitol i druge državne zgrade 17. januara“.

U Vašingtonu je oko Kapitola postavljena „nepremostiva“ ograda od preko dva metra, koja će tu ostati najmanje 30 dana. Proglašeno je vanredno stanje koje će biti na snazi do dan posle Bajdenove inauguracije i, prema rečima gradonačelnice Mjurijel Bauser, u gradu je raspoređeno preko 6.200 pripadnika nacionalne garde.