– Oporavak tržišta berzanske robe od petogodišnjeg pada cena će se, najverovatnije, nastaviti i u 2017. godini, ali će neki od rizika, poput politike nove administracije SAD, smera kretanja dolara i kamatnih stopa, kao i brzine ekonomskog rasta Kine, i dalje biti prisutni.
Podsetiću da je Blumbergov indeks berzanskih roba, prethodne godine, porastao za oko 13 odsto, a sve ukazuje na to da su pokretači tržišnih kretanja, naročito oni u sektoru energetike, plemenitih metala, potencijalno i poljoprivredne robe, spremni da taj rast podrže i u 2017. Verujemo da će energetski sektor pronaći način da se oporavi, dok bi u sektoru plemenitih metala, moglo da dođe do oporavka sličnog onom zabeleženom prethodne godine, koji delimično zavisi od kretanja dolara – objašnjava Ole Hansen, direktor Sektora strategije trgovine berzanskom robom u Sakso banci i dodaje da bi se slabiji dolar pozitivno odrazio na cene berzanske robe.
Usporavanje kineskog rasta
Jedna od tema, koja prema oceni analitičara Sakso banke neće izgubiti na aktuelnosti, svakako je i inflacija. Oni ukazuju na inflatorne pritiske, naročito izražene u Kini, koja će nastaviti da podstiče potražnju za robom, ali pre svega onom namenjenom potrošačima, a ne teškoj industriji. Procenjujući da je usporavanje kineskog ekonomskog rasta malo verovatno, analitičari ističu da je i dalje ključno pitanje koliko dodatnog stimulansa može da obezbedi kineska vlada a da pritom ne stvori još veći dužnički mehur.
– Činjenica je da cene robe kineskih proizvođača rastu. S druge strane, juan je izložen pritisku kako bi Kina ostala konkurentna na međunarodnom tržištu. Ekspanzija srednje klase dodatno će podgrejati potražnju za energentima, kao i kontinuirano veliku potražnju za automobilima. Kad je reč o robi namenjenoj teškoj industriji, poput čelika ili rude gvožđa, nerealno je očekivati da i ove godine zabeleže tako velike cenovne skokove kao 2016. Prognoza za Kinu je generalno pozitivna, ali će od presudnog značaja biti odnos te države i Sjedinjenih Država, a naredni meseci će pokazati u kom pravcu će se razvijati – upozorava Hansen.
Rebalansiranje tržišta nafte
Komentarišući kretanja na tržištu nafte on kaže da će dogovor članica OPEK-a o smanjenju proizvodnje funkcionisati i u tom kontekstu podseća da su pojedini proizvođači već objavili da su smanjili proizvodnju, neki čak i više od dogovorenog. Time su poslali jasan signal tržištu da su ozbiljni u svojim namerama. Trebalo bi, međutim, ubediti i Rusiju da se složi sa odlukom o smanjenju proizvodnje nafte na 300.000 barela dnevno. Analitičari ukazuju i na oporavak proizvodnje u američkoj industriji naftnih škriljaca, konstatujući da većina proizvođača sada posluje sa profitom.
– Brzina uspostavljanja ravnoteže na tržištu nafte najviše će zavisti od obima proizvodnje u Sjedinjenim Državama, ali i u Libiji i Nigeriji, s obzirom na to da obe države sada proizvode znatno ispod sopstvenih kapaciteta. To će predstavljati veliki izazov za OPEK jer svaki dodatni barel nafte, znači smanjenje proizvodnje u nekoj drugoj državi, proizvođaču „crnog zlata“. To je neophodno kako bi se održala ravnoteža na tržištu. Cene nafte su, nakon pada u novembru, skočile za 20 odsto. Ako analiziramo celu godinu, onda je veći rizik da cena padne na 50 dolara po barelu, nego na 60 dolara. Ali sve dok se rast globalne potražnje za naftom, na dnevnom nivou, bude kretao oko 1,5 miliona barela, tržište će nastaviti proces rebalansiranja, što ostavlja otvorenom mogućnost da cena na kraju godine bude 60 dolara po barelu – tvrdi ovaj stručnjak.
Oporavak poljoprivredne robe
Vremenski uslovi, odnos ponude i potražnje, a u izvesnoj meri i kretanje dolara, ključni su faktori koji određuju tržišnu poziciju poljoprivredne robe. Višak ponude, posebno žitarica, predstavlja izazov za potencijalni rast cena poljoprivredne robe. Ali, polazeći od činjenice da da su tokom većeg dela 2016. godine cene ove robe bile niske, berzanski stručnjaci upozoravaju da bi se na proleće mogle pojaviti spekulacije u vezi sa eventualnom promenom setvene strukture za koju će se opredeliti farmeri, naročito oni u SAD. Tvrde, takođe, da se soja oporavila, jer su vremenski uslovi u Južnoj Americi, naročito u Argentini, išli na ruku toj berzanskoj robi. To pokazuje da nepogodni vremenski uslovi imaju potencijal da izazovu pometnju na tržištu. Što se tiče tzv. meke robe, očekivanja su optimistična, kako za kafu, tako i za šećer i to uprkos procenama da će proizvodnja kafe u Brazilu, najverovatnije, biti niža od one zabeležene prethodnih nekoliko godina, što će rezultirati skokom cena tog napitka.
Analitičari Sakso banke slažu se u konstataciji da će 2017. godina doneti mnogo političkih rizika, od kojih je najveći onaj u vezi sa Trampovim protekcionizmom i politikom izolacije. Evropa se, takođe, suočava sa velikim izazovima, između ostalog i sa veoma izraženim populizmom koji bi mogao da dođe do izražaja na predstojećim izborima u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj, pojačavajući brigu oko budućnosti Evropske unije i evrozone. Na to treba obratiti pažnju, naročito posle prošlogodišnjeg Bregzita u Velikoj Britaniji.
Zagonetni Fed– Rigidna monetarna politika američkih Federalnih rezervi samo je na papiru naklonjena dolaru zato što uvećava razliku u kamatnim stopama između dolara i ostalih valuta. Fed je u ovom trenutku jedina centralna banka koja sprovodi tzv. režim stezanja (ostale centralne banke su, ili u pripravnosti, ili u režimu popuštanja). S druge strane, pretpostavka da će ovakva politika Feda ojačati dolar, moglo da ima negativan uticaj na kretanje cena berzanske robe. Istovremeno, rast troškova finansiranja u trenutku kada dolar jača, nikako ne ide na ruku ekonomijama zemalja u razvoju, s obzirom na to da je veliki deo njihovih dugova izražen u američkim dolarima – ističe Ole Hansen, direktor Sektora strategije trgovine berzanskom robom u Sakso banci.
Nafta i evropska ekonomija’]
Analitičari procenjuju da, sve dok se nafta bude kretala u relativno niskom cenovnom opsegu, sa ograničenim potencijalom za rast iznad 60 dolara po barelu, to neće imati značajniji uticaj na evropsku ekonomiju. „Sve ukazuje na to da će u narednih nekoliko godina cena nafte rasti godišnje za po pet dolara po barelu, završavajući dekadu na nivou od 70 do 80 dolara po barelu. Ali, imajući u vidu činjenicu da je u periodu od 2011. do 2014. godine, barel nafte dostigao i cenu od 110 dolara, to ne bi trebalo da predstavlja prevelik izazov“, tvrde u Sakso banci i dodaju da bi velike skokove na tržištu jedino mogli da izazovu nepredvidivi geopolitički događaji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
