„Jedna druga zemlja je mnogo veća pretnja od Rusije“: Trampov saveznik i potencijalni budući član administracije u Vašingtonu za Politico

„Mislim da nije tolika pretnja kao Kina, ili tolika pretnja kao što je Sovjetski Savez bio 1953. Ali ako Putin ne bude kontrolisan, on će imati podsticaj da ide dalje“, rekao je Kolbi za Politico.

Nedavna istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da je Tramp ispred predsednika Džoa Bajdena u ključnim državama predsednička trka u SAD sve više zaokuplja kreatore evropske politike, a lideri krše ruke i govore o tome da će Tramp zaštititi kontinent.

S tim u vezi, Kolbi naglašavajući značaj NATO-a koji će nesumnjivo pomoći u smirivanju živaca onih koji pokušavaju da shvate šta bi značio drugi Trampov mandat i da li će transatlantski odnosi biti tako uzburkani i turbulentni kao prošli put, kada je Tramp zapretio da će se povući iz Alijanse koja je temelj evropske bezbednosti od 1949.

Ali moraće da pročitaju sitna slova. Jer, kao što je Kolbi ranije jasno rekao, gaji tešku ljubav prema Evropi.

Unuk Vilijama Kolbija, šefa CIA-e pod administracijama američkih predsednika Ričarda Niksona i Henrija Forda, Kolbi je dugogodišnji kineski jastreb koji je služio kao zamenik pomoćnika ministra odbrane u prvoj Trampovoj administraciji.

Sada je među najzastupljenijim imenima za vodeće poslove u spoljnoj politici u eventualnom drugom Trampovom mandatu, a njegovo isticanje transatlantskih odnosa će donekle doprineti smirivanju evropskih saveznika – iako se protivio Bajdenovom dugom zastoju paketu pomoći Ukrajini.

Kolbi jasno stavlja do znanja da će transatlantski odnosi biti zdravi samo ako Evropa povuče svoju težinu, preuzme veći teret odbrane, prestane samo da „režira fotografske operacije obećavajući da će u budućnosti potrošiti više“ i nastavi sa „verodostojnim prikazivanjem borbene snage koje mogu da preuzmu primarni teret konvencionalne odbrane Evrope od Rusa“.

On se takođe zalaže za podsticanje kontinenta na to.

„Za zemlje koje ispunjavaju svoje odbrambene obaveze i to ne u smislu računovodstvenih trikova, već sa stvarnim snagama te zemlje bi trebalo da budu najbolje tretirane od strane Amerike“, rekao je za Politico.

A na temu nametanja carina na izvoz u SAD od neposlušnih saveznika, objasnio je: „Trebalo bi da na integrisan način gledamo na naše saveze i partnerstva. I treba da budemo spremni da koristimo šargarepe i štapove da podstaknemo ispravnu vrstu ponašanja sa naše tačke gledišta“.

Kolbi naglašava da ne govori u ime Trampa ili njegove predsedničke kampanje. Ali, koliko on to vidi, Kina je pretnja broj jedan na koju se SAD moraju fokusirati.

A da bi se to postiglo, mora da postoji globalna podela rada, sa Evropom koja jača i pomaže mnogo više, tako da Vašington može da da prioritet Kini.

„Mislimo da smo daleko moćniji i sposobniji nego što zapravo jesmo. To je jednostavna činjenica. Kada kažem mi, mislim na uspostavljenu lidersku klasu — predsednika Bajdena, ali i mnoge republikance stare škole — koji misle da možemo sve.

Ali da li ste pogledali veličinu kineske ekonomije? Da li ste pogledali veličinu kineske industrijske baze? Da li ste pogledali stanje naše sopstvene industrijske baze, a posebno naše odbrambeno-industrijske baze? Da li ste pogledali spremnost naših oružanih snaga? Da li ste posmatrali rast njihovih oružanih snaga?“ upitao.

„U proteklih četvrt veka, prošli smo kroz finansijsku krizu bez presedana, deindustrijalizaciju, nekoliko ratova na Bliskom istoku koji se nisu dobro završili i svakako nisu vredni troškova. Kina je postala stvarna šansa da izgubimo rat protiv nje“, primetio je.

Kolbija ohrabruju znaci veće evropske ozbiljnosti, iako još nije ubeđen da će akcija odgovarati retorici. On takođe kaže da bi evropske članice NATO-a trebale „apsolutno“ da troše više od tri do četiri odsto svog BDP-a na odbranu – kao što je većina njih činila tokom Hladnog rata. „To je sasvim realno“, dodao je on.

„Samo Nemačka je veća ekonomija od ruske, a kamoli od NATO-a u celini“, rekao je on, napominjući da je Evropa predugo želela da zadrži dividendu mira koju je priuštio kraj Hladnog rata.

„Jedina stvar kojoj se zaista protivim jeste kada, posebno Nemci, sa svom svojom istorijom, pokušavaju da ukažu da ne mogu da se militarizuju iz istorijskih razloga. Ali kada su im vratovi bili na kocki tokom Hladnog rata, militarizovali su se dosta brzo“, rekao je on.

On je takođe odbacio nedavno obećanje britanskog premijera Rišija Sunaka da će povećati potrošnju na odbranu u budućnosti, jer nije verovatno da će biti na vlasti da bi to morao da ispuni.

U razgovoru za Politico, Kolbi je ipak odobrio delove nedavnog maratonskog obraćanja francuskog predsednika Emanuela Makrona na Sorboni, pohvalivši ga što je pozvao Evropu da bude samopouzdanija, preuzme više odgovornosti i poboljša vojnu spremnost.

Ali on prezire govor francuskog lidera o strateškoj autonomiji i o tome da je Evropa nezavisni igrač u sukobu velikih sila između SAD i Kine.

„To je samoporažavajuće jer ne možete imati energičnu Evropu bez podrške Sjedinjenih Država, a ako će Evropa biti neka vrsta trećeg pola, zašto bismo vam onda pomogli da to postanete?“ upitao.

„U svakom slučaju, Makron je bio toliko nedosledan tokom godina. Ranije je govorio da treba da dođemo do Moskve, a sada govori o postavljanju francuskih trupa u Ukrajinu“.

Osim toga, Kolbija sve više intrigiraju evropski jastrebovi političari levog centra – među njima Britanac Dejvid Lami, lider opozicione Laburističke partije u spoljnim poslovima i nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.

„Spoljna politika koju zagovaram mogla bi da bude kompatibilna sa mnogim vladama levog centra u savezničkim zemljam. Radi se o pragmatičnom usklađivanju interesa, a ne ideologiji“, rekao je on.

Zanimljivo je da u svemu ovome postoji porodični eho. Tokom 1950-ih, Kolbijev deda je bio zagovornik angažovanja nekomunističkih levičarskih partija u formiranju nekomunističkih koalicija. A njegovo zalaganje je razbesnelo Džejmsa Džezusa Angltona, tadašnjeg šefa kontraobaveštajnog odeljenja CIA-e, pokrenuvši birokratsku tuču.

Slično, tome i američka Centralna komanda i Zajednički štab žestoko su se protivili Strategiji nacionalne bezbednosti u čijoj je izradi kolbi pomogao Trampovu administraciju, a koja je preusmerila odbrambene resurse na Aziju i dalje od Bliskog istoka.

Neokonzervativci su takođe doveli u pitanje njegovo razmišljanje, blokirajući ga da učestvuje u predsedničkoj kandidaturi Džeba Buša 2016.

Međutim, Kolbijevo nemilosrdno fokusiranje na Kinu ne samo da se uklapa u Trampovo razmišljanje, već je i pokolebalo mnoge u Republikanskoj stranci.

On odbacuje ideju da je kvaziizolacionista, tvrdeći da je realista o tome šta je moguće i šta je u najboljem interesu Amerike. Takođe se smeje svim kršenjem ruku o Trampovom navodno transakcionom pristupu spoljnoj politici.

„Mislim da bi američka spoljna politika trebalo da bude u interesu američkog naroda. Za neke je troškovno-beneficijski pristup spoljnoj politici kontroverzna ideja.

Mislim, spoljna politika nije, kako kaže predsednik Bajden, sveta. Trebalo bi da donese rezultate. Idealizam odvojen od troškova i koristi nije moralan. Trebalo bi da imamo rezultate. Ako tako posmatrate spoljnu politiku, trenutno nam ne ide tako dobro“, rekao je on.