Trampova pobeda daje krila poljskim nacional-konzervativcima

„Marš nezavisnosti“ obavezan je termin u kalendaru događaja desno-nacionalističkog tabora u Poljskoj. I ovog ponedeljka, desetine hiljada ljudi marširale su kroz Varšavu u znak sećanja na ponovno rođenje poljske države 11. novembra 1918. godine – nakon 123 godine strane vladavine.

Kao i svake godine, bio je to prizor kojim je dominiralo more belo-crvenih zastava i gusti oblaci dima od upaljenih baklji i pirotehnike. „Mi smo snaga Velike Poljske“, pisalo je na jednom transparentu, pored brojnih drugih na kojima se kritikovala EU i transparenata protiv legalizacije abortusa. Na osnovu podataka gradske uprave Varšave, oko 90.000 ljudi učestvovalo je u maršu od centra grada do Nacionalnog stadiona.

Kačinjski ponovo maršira

Poslednjih godina, desno-konzervativna stranka Pravo i pravda (PiS), s Jaroslavom Kačinjskim na čelu, klonila se tog događaja, jer su kao vladajuća stranka smatrali organizatore iz krajnje desnice previše radikalnim. Ali, ovoga puta su se lider stranke i njegovi najbliži saradnici pridružili nacionalistima, jer je PiS, nakon parlamentarnih izbora 2023, u opoziciji.

„Želimo da patriotski tabor ostane ujedinjen, da zajedno maršira, čak i u političkim akcijama, kako bi promenio stanje u Poljskoj“, objasnio je Kačinjski svoju odluku o učešću na takvom skupu. „Zbog predstojećih predsedničkih izbora, Kačinjski traži bliskost s desnicom“, komentarisale su ugledne liberalne dnevne novine „Gazeta viborča“.

Dan pre marša, Kačinjski je ponovio optužbe na račun umereno-leve vlade Donalda Tuska, koja od decembra 2023. godine upravlja zemljom. „Već godinu dana oni našu državu i ekonomiju uništavaju. Sprovodi se plan strane države – Nemačke, ali i Putinov uticaj postaje sve vidljiviji“, rekao je 75-godišnji lider nacionalno-konzervativnog tabora u Poljskoj. Antinemački tonovi već godinama su sastavni deo repertoara poljske desnice.

Tramp daje PiS-u novu nadu

Gubitak vlasti pre godinu dana doveo je PiS u krizu. Izbili su na videlo sukobi interesa, poput onih između bivšeg premijera Mateuša Moravjeckog i desničarskih „jastrebova“ okupljenih oko bivšeg ministra pravde Zbignjeva Ziobra. Neki članovi PiS-a čak su se usudili da kritikuju predsednika te stranke Kačinjskog zbog izbornog poraza. Sada pobeda Donalda Trampa u SAD daje nadu oslabljenoj stranci.

Kada su prošle srede (6. novembar) procurile prve informacije o rezultatima američkih izbora, u redovima poljskih nacional-konzervativaca zavladala je prava euforija. Poslanici PiS-a i desno-liberalne stranke „Konfederacja“ ustali su u plenumu poljskog parlamenta, aplaudirali i skandirali „Donald Tramp, Donald Tramp!“ Neki parlamentarci su čak objavili fotografije na kojima nose crvene kape s natpisom „Make America great again“ – što je bio slogan Trampove kampanje.

Tusk i Sikorski kritikuju Trampa

Šef poslaničke grupe PiS-a, Marijuš Blažčak, pozvao je Tuskovu vladu da podnese ostavku, jer je podržala Trampovu protivkandidatkinju i trenutnu potpredsednicu SAD iz Demokratske stranke Kamalu Haris, kao i zato što je vređao Trampa. zaista, i Tusk i njegov ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski u prošlosti su oštro kritikovali Trampa. „Da je Tramp pobedio na prošlim izborima (2020), danas NATO-aviše ne bi bilo; to je sam najavio. Njegova zavisnost od ruskih tajnih službi je nesumnjiva“, rekao je Tusk tokom kampanje.

Dominik Tarčinjski, poslanik u Evropskom parlamentu iz redova PiS-a, koji je u SAD među Amerikancima poljskog porekla lobirao za Trampa, pohvalio se kako je Trampovom štabu dostavio dosije s izjavama poljskih ministara protiv Trampa. Stranka Kačinjskog oslanja se na pomoć nove američke administracije u sukobu s Tuskovom vladom. Već ima bliske kontakte s budućim američkim potpredsednikom Džej Di Vensom, koji je početkom 2024. godine podržao PiS u sporu s Tuskom oko javnih servisa.

Trampova pobeda je, prema mišljenju političkog analitičara Rafala Čvedoruka, „okončala unutrašnje potrese u PiS-u i borbu te stranke za preživljavanje“.

I predsednik Duda ima koristi od Trampove pobede

Najveći profiter promene u Beloj kući je predsednik Poljske Andžej Duda. Taj konzervativni šef poljske države već dugo se smatra bliskim Trampovim saveznikom. Još tokom svog prvog mandata (2016-2020), Duda se demonstrativno trudio da pridobije američkog predsednika.

Tokom posete Varšavi u julu 2017. Trump je podigao ugled Poljske u Evropi. Nakon pobede Džoa Bajdena 2020. Duda je dugo oklevao s čestitkama, što je narušilo poljsko-američke odnose. Tek je ruski napad na Ukrajinu u februaru 2022. otopio led između američke administracije s demokratama na čelu i PiS-ove vlade.

Prošlog ponedeljka (11. novembar) Duda je razgovarao telefonom s Trampom. Tramp je čestitao Dan nezavisnosti Poljske i zahvalio se na podršci tokom izbora „Polonije“ – kako se na poljskom nazivaju poljske zajednice u inostranstvu. Kako sam najavljuje, poljski predsednik namerava da otputuje u Vašington još pre Trampove inauguracije 20. januara 2025. godine.

U svom govoru povodom Dana nezavisnosti, Duda je hvalio značaj Sjedinjenih Američkih Država za ponovno rođenje poljske države pre 106 godina, kao i za bezbednost u Evropi danas. Ideje da bi Evropa mogla sama da se brani nazvao je „besmislicama“.
Ko će biti sledeći poljski predsednik?

Duda nema mnogo vremena za negovanje prijateljstva s Trampom. Već u maju 2025. bira se njegov naslednik. Predsednički izbori smatraju se najvažnijim političkim događajem u Poljskoj. U međuvremenu, Duda svojim vetom blokira skoro sve inicijative liberalne vlade u Varšavi. Da bi obezbedio sposobnost delovanja svoje vlade, premijer Tusk mora da progura svog kandidata.

U njegovoj Građanskoj koaliciji KO za nominaciju na mesto poljskog predsednika takmiče se gradonačelnik Varšave Rafal Tržaskovski, koji je do sada važio za favorita, i ministar spoljnih poslova Sikorski, koji je nedavno na iznenađenje mnogih najavio svoju kandidaturu. Ko će biti nominovan, odlučiće se na predizborima, koji će se verovatno održati 23. novembra 2024. godine.

Koga će PiS nominovati, još nije odlučeno, ali će se i to najverovatnije znati u novembru. U igri je, između ostalih, bivši ministar obrazovanja Pžemislav Čarnek, inače klerikal i veliki kritičar Nemačke, koji je tokom svog mandata smanjio obim nastave na maternjem jeziku za nemačku manjinu u Poljskoj sa tri na jedan školski čas sedmično.