Foto: FoNet/APPredsednička kampanja u Sjedinjenim Državama, koja je već duga i burna, predstojećih meseci će nesumnjivo to postati još više kako se sada i zvanično izabrani predsednički kandidati dve partije budu suočavali pred novembarske izbore.
Ali glasači će moći da naprave jasan izbor među njima, naročito kada je reč o spoljnoj politici.
Kandidatkinja Demokratske stranke Hilari Klinton obećava kontinuitet. Administracija Klintonove bi i dalje bila voljan partner američkih prijatelja i saveznika, a američkim neprijateljima bi jasno stavila do znanja da se opšti principi spoljne politike SAD neće promeniti. Aktuelna američka politika ukorenjena u snazi i vođena pragmatizmom, generalno je decenijama uspešna u obezbeđivanju mira i stabilnosti.
Na republikanskoj strani se s nominacijom Donalda Trampa iznedrila prilično drukčija vizija. A ipak, kandidat je sekundarno pitanje – simptom brze transformacije same Velike stare partije (GOP), koja predstavlja zbunjujući spektakl kako za Amerikance tako i za inostranu publiku.
Establišment GOP-a je proveo sezonu preliminarnog glasanja kršeći ruke i pitajući kako je moglo da se dogodi nešto poput kandidature Trampa. Tako na primer, stotine republikanskih savetnika, koji predstavljaju široki spektar spoljnopolitičkih stavova, u martu 2016. potpisali su otvoreno pismo u kojem su izrazili svoje protivljenje Trampu. Iako će ga neki od tih protivnika možda na kraju podržati ove jeseni, pošto su „uvereni“ u njegovu posvećenost njihovim stavovima, većina to neće da učini.
GOP je iznedrio predsedničkog kandidata s tako maglovitim pogledom na američke perspektive da misli da je zemlja upala u ambis iz kojeg se možda nikada ne vrati. Iako veći deo sveta i dalje od SAD očekuje mudro međunarodno rukovodstvo, na Nacionalnoj konvenciji Republikanske stranke u Klivlendu, gde je Tramp zvanično nominovan, projektovano je ništa drugo osim straha i prezira.
Jedan od upadljivijih elemenata Trampovog govora na konvenciji bio je napad na poslednju republikansku administraciju. DŽordža Buša je okarakterisao kao nekog ko je s Hilari Klinton kovao zavere u raznim inostranim zavrzlamama, kao što su ratovi i, još gore, trgovinski sporazumi.
Međutim, tokom svog celokupnog obraćanja Tramp se nije osvrnuo na preostale 162 godine zaostavštine GOP-a. Abraham Linkoln? Zaboravi ga. General Dvajt Ajzenhauer, ratni heroj i predsednik, koji je izgradio međudržavni sistem auto-puteva za koji nam Tramp kaže da je u opasno lošem stanju? Nikad čuli za njega. A delegati su odavali utisak da nemaju problem zbog ovih propusta, kličući u znak odobravanja na svaku njegovu agresivnu kritiku i apokaliptično upozorenje.
Malo je ljudi ozbiljno shvatalo Trampa, zvezdu rijaliti programa koji nikada nije bio na nekoj državnoj funkciji, sve dok nije počeo da pobeđuje na preliminarnom glasanju. A sada je nominalni šef Republikanske stranke i nosilac predsedničkog standarda. Kako se to dogodilo?
Ronald Regan, svetac modernog GOP-a, jednom je rekao da je vlada problem, a ne rešenje, što je fraza koja predstavlja otelotvorenje animoziteta prema vladi koji još od tada određuje stranku. Sada je ustaljena ironija da bi se bilo koji republikanac koji se kandiduje za funkciju pre otarasio vlade nego što bi zapravo služio u njoj. Onda i nije veliko čudo što bi republikanski birači nominovali nekog ko nikada nije služio u vladi.
Nacionalna odbrana je uvek bila jedini izuzetak ovog stava protiv vlade. Ali čak i kada je o tom pitanju reč, GOP se promenio. Tramp je nagovestio da će odbaciti obaveze koje Amerika ima u NATO, zanemariti institucije globalnog rukovodstva i odnositi se prema pregovorima sa drugim zemljama kao prema ceremonijama pokoravanja stavovima SAD, a ne kao prema diskusiji u dva pravca.
A, ipak, ako spoljnopolitički establišment želi da shvati odakle je kandidat poput Trampa potekao, njegovi članovi bi dobro učinili ukoliko bi sagledali ponašanje nekih u okviru svojih rangova. Oni poput Maksa Buta, koji je često zahtevao unilateralnu upotrebu sile na globalnim problematičnim tačkama, utrli su mu put čak i ako ga danas ne podržavaju. I drugi su mu pomogli za vreme njegove kampanje, borbe u kojoj nisu važila nikakva pravila, pošto on nesuglasice u vezi s civilnom politikom pretvara u ad hominem napade.
Prema anketašima i stručnjacima, Tramp će najverovatnije izgubiti izbore u novembru. Ako republikancima nije bilo dovoljno poslednjih osam godina da poprave svoju stranku, možda će im biti dovoljno još četiri ili osam. Postoji nada da će uspeti u tome. Američkoj demokratiji i spoljnoj politici SAD potrebne su najmanje dve glavne partije, ne jedna glavne struje i druga na ekstremnoj margini.
Autor je bivši pomoćnik državnog sekretara SAD za istočnu Aziju i dekan na Fakultetu međunarodnih studija Korbel na Univerzitetu Denver
Copyright: Project Syndicate, 2016.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
