Trampovi savetnici strahuju da bi mogao započeti rat

Uz to su namerno upozoravali svoje kolege u te dve zemlje da ne znaju šta će predsednik učiniti – reklo je više bivših zvaničnika što je preneto u novoj knjizi urednika CNN-a Džima Skjuta (Jim Sciutto) „The Madman Theory: Trump Takes on the World“ (Teorija ludaka: Tramp napada svet) koju će 11. avgusta objaviti izdavačka kuća „Harper Collins“.

Trampov odnos s Kim Džong Unom se tokom celog njegovog predsedavanja drastično menjao – od prijateljskog do ledenog, te kada je 2017. godine predsednik SAD nazvao Kima „malim raketašem“, a severnokorejski diktator odgovorio nazvavši Trampa „drtinom“ (dotard), viši zvaničnici administracije u Vašingtonu su strahovali da predsednik može s rata rečima preći na vojnu akciju protiv Pjongjanga.

„Nekada smo Kim Džong Una smatrali nepredvidivim, a onda smo dobili Trampa kao nepredvidivog“, rekao je Džoyef Jun koji je do 2018. godine bio specijalni predstavnik predsednika Trampa za politiku prema Severnoj Koreji.

Jun je podsetio da je tokom pogoršanja sukoba sa Severnom Korejom 2017. godine Pentagon oklevao da predsedniku Trampu da širok spektar vojnih opcija, zabrinut da bi on zaista mogao da naredi veliki vojni napad na Sever.

To je nerviralo Belu kuću, ali Pentagon, bar pod ministrom odbrane Džejmsom Matisom, nije ustuknuo.

A 2019. godine, dok su predsednik i njegov tim razmatrali vojne opcije protiv Irana kao odgovor na napade na naftna postrojenja i brodove u Persijskom zaljevu, visoki zvaničnici Pentagona jasno su poručili američkim partnerima u regionu i Teheranu da ne mogu predvideti kako i gde bi Tramp odgovorio.

„Saveznicima smo rekli da ne znamo šta bi predsednik bio spreman da učini protiv Irana“, rekao je Mik Malroj, zamenik pomoćnika ministra odbrane za Bliski Istok do 2019. godine. „To je trebalo da oni (saveznici) prenesu Iranu koji je tako shvatio da čak ni Trampovo osoblje ne zna šta će se dogoditi ako napadnu još neko naftno postrojenje“.

Ta upozorenja su bila deo dugoročnog napora da se obuzdaju neki od najgorih poriva predsednika, koji se pokazuju kada se suočava s potrebom vojnih akcija u inostranstvu, piše CNN.

Ranije, u septembru 2018, kada je nekoliko minobacačkih granata palo u blizini Ambasade SAD u utvrdjenoj „Zelenoj zoni“ Bagdada, ne izazivajući štetu, zvaničnici Pentagona bili su iznenadjeni kada je visoki zvaničnik Saveta nacionalne bezbednosti zahtevao vojne opcije da bi predsednik odmah „uzvratio Iranu“.

Zvaničnici Pentagona kažu da su time bili zaprepašćeni. Na tele-konferenciji s Belom kućom, zamenik komandanta Združenog generalštaba, general Pol Selva i podsekretar odbrane za politiku, Džon Rud, jasno su rekli da neće dati nikakve vojne opcije jer „to jednostavno ne bi imalo smisla“, sem ako to izričito ne naredi sam predsednik, te je Bela kuća odmah odustala.

Bilo je još zahteva za vojnim opcijama protiv Irana, bez upozorenja i bez uobičajenog medjuresornog procesa da bi se utvrdilo da li je vojni odgovor opravdan ili mudar, prenosi CNN.

Čak Hejgel, bivši republikanski senator koji je bio ministar odbrane pod predsednikom Barakom Obamom, rekao je da je situacija s Trampom bez presedana.

„Tokom godina bavljenja nacionalnom bezbednošću i obaveštajnom i spoljnom politikom, nikada nisam čuo da su neke visoke vojne vođe izrazile zabrinutost zbog odluke predsednika“, rekao je Hejgel.

„Kada sam bio ministar odbrane, kao i moje kolege iz Pentagona, uvek sam znao da je predsednik Obama proučavao teme, bio dobro obavešten i želeo naša mišljenja i preporuke“, dodao je on.

Jedan aktuelni visoki funkcioner Bele kuće je rekao da je Trampova spoljna politika, posebno na Bliskom Istoku, „definisana preduzimanjem snažnih akcija kada je to potrebno (napadi u Siriji 2018.), deeskaliranjem kako bi se izbegli dugotrajni sukobi (povlačenje iz Avganistana), medjutim treba imati na umu da će predsednik preduzeti odlučnu akciju kada to bude opravdavalo zaštitu američkih interesa“.

Tramp je na kraju preduzeo vojnu akciju protiv Irana, naredio ubistvo najvišeg generala, Kasima Solemanija napadom bespilotnih letelica na aerodrom u Bagdadu januara ove godine. Iran se osvetio napadom na američke baze u Iraku, ranivši desetine vojnika.

Trampova nepredvidivost prožima zvanične američke kontakte s liderima zemalja širom sveta – od Irana do Sirije, od Severne Koreje do Kanade i Meksika, do saveznika u NATO-u, prenosi CNN.

Malroj, nekadašnji zamenik pomoćnika ministra odbrane za Bliski Istok, rekao je da „i saveznici i neprijatelji shvataju da je njegov postupak odlučivanja nepredvidiv čak i onima koji ga savetuju, uključujući i ministra odbrane i savetnika za nacionalnu bezbednost“.

Trampova hirovitost otežava posao njegovih savetnika odgovornih za spoljnu politiku. Tako je Fiona Hil, bivša viša direktorka predsednika Trampa za evropska i ruska pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost i ključni svedok tokom istrage radi smenjivanja predsednika 2019, rekla da su njene inostrane kolege na mnogo sastanaka pitale: „Možemo li zaista verovati u to što govorite? U čije ime govorite?“.

Zato, rekla je ona, „svi koji s nama komuniciraju, vide SAD kao kapricioznog partnera“.

Uz to, američki protivnici, svesni Trampove nepredvidivosti, pokušavaju da je iskoriste, izjavila je Suzan Gordon koja je bila glavna zamenica direktora nacionalne obaveštajne službe.

„Naši partneri, kao i naši protivnici i takmaci znaju da mi ne znamo šta ćemo dalje“, rekla je Gordon.

Iako bi drugi u Vašingtonu namernu nepredvidivost smatrali manom, po mišljenju Trampa i njegovih najiskrenijih pristalica, njegova nepredvidivost je velika pregovaračka moć koju treba hvaliti.

„Za njega je nepredvidivost karta koju voli da ima“, rekao je Jun.