Traže se gasne alternative zbog krize oko Ukrajine

Sve su veći strahovi da će Rusija zbog ukrajinske krize koristi isporuke gasa kao oružje, ističe Tajms.

Visoki zvaničnici britanske vlade očekuju da će Rusija svoje prirodne resurse iskoristiti kao oružje ograničavanjem isporuke gasa Evropi ako Zapad sprovede svoju pretnju da će uvesti sankcije Moskvi u slučaju ruske invazije na Ukrajinu.

Evropska komesarka za energetiku Kadri Simson rekla je da Evropska unija razgovara s partnerima o mogućnostima većih isporuka gasa u Uniju, u vreme kada su, kako navodi Rojters, manje isporuke gasa, za šta je okrivljena Rusija, izazvale skok cena energenata.

Simson je posle sastanka s ministrima energetike EU u subotu, 22. januara, rekla da su razgovarali o neizvesnosti na tržištu izazvanoj krizom u Ukrajini i značajnim padom snabdevanja iz Rusije poslednjih meseci.

Ona je dodala da će u februaru prisustvovati konferencijama u Azerbejdžanu i Vašingtonu na kojima će se razgovarati kako povećati isporuke gasa Evropi.

SAD su počele pregovore s Katarom i drugim velikim izvoznicima gasa kako bi se planirale vanredne mere u slučaju da ruska invazija na Ukrajinu poremeti snabdevanje Evrope, piše Fajnenšl tajms.

Diskusije o dodatnom snabdevanju Evrope gasom dobile su na urgentnosti pošto su prošlonedeljni razgovori Vašingtona i Moskve prošle nedelje doneli minimalan napredak. To je povećalo zabrinutost da bi sukob mogao da poremeti isporuke gasa u vreme kada se Evropa već suočava s rekordnim cenama, ukazuje list i dodaje da su zvaničnici upozorili da ne postoji „magični štapić“ koji bi rešio potencijalni nedostatak budući da je Evropa već zahvaćena energetskom krizom.

Osoba upoznata s preliminarnim razgovorima u Dohi je rekla da postoji potencijal za dugoročne garancije bezbednog snabdevanja tečnim prirodnim gasom (LNG), posebno pošto će Katar u narednim godinama značajno povećati proizvodnju, ali da će na kratki rok isporuke Evropi zavisiti od spremnosti drugih kupaca, koji su većinom u Aziji i koji imaju dugoročne fiksne ugovore, da prihvate preusmeravanje isporuka.

Katar je, prema tom izvoru, već preusmerio svoje isporuke 2011. kada je Japan pogodio cunami. „Postoji presedan, ali samo u slučaju krize“, rekla je ta osoba.

Tenzije između Zapada i Rusije su porasle pošto je Moskva razmestila oko 100.000 vojnika na ukrajinsku granicu. SAD su zapretile oštrim sankcijama ako Rusija napadne Ukrajinu, dok su energetski zvaničnici optužili Kremlj da već koristi isporuke gasa za sticanje uticaja.

Šef Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol rekao je prošle nedelje da je Rusija smanjila isporuke gasa Evropi u vreme „povećanih geopolitičkih tenzija“.

Zbog zavisnosti Nemačke od ruskog gasa Evropa ima sužene opcije da uvede sankcije Moskvi u slučaju napada na Ukrajinu, dok je i sama ranjiva u slučaju da Rusija zaustavi isporuke gasa Zapadu, ocenjuje Volstrit džurnal.

Odluka Berlina da postepeno prestane da koristi nuklearnu energiju i nedavni potezi u smanjenju zavisnosti od uglja kako bi se snizile emisije ugljen-dioksida znače da je Nemačka sada više zavisna od ruskog gasa od većine svojih suseda, i za grejanje i za proizvodnju struje, dok je i pored značajnih investicija u obnovljivu energiju, tranzicija ka zelenoj energiji spora i neujednačena.

Nemačka je najveći kupac ruskog gasa u svetu, pošto više od polovine svog gasa uvozi iz Rusije naspram oko 40 odsto u proseku za Evropsku uniju, ističe američki list i ukazuje da postepeno gašenje nuklearne energije i odustajanje od uglja znače da će se ovaj procenat verovatno povećati.

Severni tok 2, koji je završen prošle godine i sada čeka zvanično odobrenje nemačkih regulatora, udvostručiće kapacitet za izvoz ruskog gasa u Nemačku.

Zvaničnici u vladi kancelara Olafa Šolca privatno su rekli da će u slučaju ruske agresije na Ukrajinu zaustaviti Severni tok 2. Šolc se, međutim, nije javno obavezao na takav potez uprkos uzastopnim pozivima Vašingtona i drugih saveznika. On, kao i njegova prethodnica Angela Merkel, kaže da je Severni tok 2 projekat privatnog sektora koji mora biti odvojen od političkih diskusija.

Stručnjaci ukazuju da u odnosu prema Rusiji postoji razlika između istoka i zapada Evrope, navodi Vašington post.

Što je još upadljivije, kaže direktorka Nemačkog saveta za spoljne odnose Ketrin Kliver Ešbruk, ta podela ide kroz srce nove nemačke vlade čiji koalicioni partneri ne mogu javno da se dogovore o jedinstvenom gledanju na ukrajinsku krizu, pošto Šolcove socijaldemokrate imaju dugu istoriju toplih odnosa s Rusijom, dok je ministarka spoljnih poslova Analena Berbok iz Zelenih zauzela čvršći stav.

Zavisnost Evrope od ruskog gasa je samo jedan od činilaca koji sprečavaju snažniji pristup Evropske unije Rusiji, ističe Vašington post koji ocenjuje da duboke podele među evropskim državama sprečavaju jedinstveni odgovor Zapada.

Zvaničnici NATO i EU su više puta naglasili da je Evropa čvrsta u svojoj želji da spreči ruski napad na Ukrajinu, kao i u svojoj spremnosti da kazni Moskvu ako pokrene invaziju, ali, kako ističe američki list, ne postoji jednoglasnost koji je najbolji način da se Rusija odvrati od invazije ili koje mere preduzeti u slučaju napada na Ukrajinu.

Tri najveće evropske sile, Nemačka, Francuska i Velika Britanija, imaju izrazito različite pristupe, dok se suočavaju s domaćim političkim pitanjima, ukazuje Vašington post, dodajući da se druge zemlje svrstavaju na različite strane u skladu sa svojom geografskom blizinom Rusiji, zavisnošću od Rusije u pogledu snabdevanja energijom i iz istorijskih razloga.