Treba li prizivati mlade da glasaju?

Mladi bi u svakom slučaju mogli da reše problem slabog odziva na birališta iskusnih i politikom razočaranih birača i tako obezbede kandidatima širom sveta legitimnost izbora u koju se i pri najvećim izbornim skorovima pri slabom odzivu opravdano sumnja. Tako administracija ruskog predsednika Vladimira Putina, prema neimenovanom izvoru na koji se poziva Komersant, sprema čitav paket mera za podizanje izlaznosti birača na predsedničkim izborima 2018. godine do nivoa kojim će biti oboren čak i rekord iz 2000. godine kada je odziv bio 68,7 odsto. Jer, niko i ne sumnja da će Vladimir Putin na izborima, za koje se još nije ni kandidovao, pobediti jer njegovu politiku podržava 83 odsto građana Rusije čak i prema istraživanjima Levada centra, koji je propisom ruskog predsednika obavezan da, zbog stranog finansiranja, nosi oznaku stranog agenta. Ali, rekordna izlaznost mora obezbediti da očekivani rezultat bude van svake sumnje, zato je, informisan je Komersant, administracija predsednika konsultovala eksperte i među mnogim merama se nalazi i jedna namerena da privuče mlade glasače – najavljuje se kreiranje kompjuterske igrice koja će moći da se otvori samo registracionom prijavom za glasanje! Predsednik koga podržava iznad četiri petine građana ne mora mnogo da brine da li su mu glasači levo ili desno orijentisani sve dok su putinovski orijentisani. Rast pozitivnog mišljenja o Josifu Visarionoviču Staljinu u okviru je ove teme.

Glavni predsednički kandidati u Francuskoj zabavljeni su drugim brigama, ali inicijativa Nacionalne unije srednjih škola da se biračko pravo da mladim Francuzima čim napune 16 godina i tako reši problem slabog odziva i iz suštinskijih razloga nije dospela u vrh prioriteta umerenih kandidata. Anketa Slobodnog univerziteta Berlin pokazuje da 34 odsto mladih Francuza (18-25 godina) u aktuelnoj predsedničkoj trci podržava Marinu le Pen, šeficu Nacionalnog fronta, koji se smatra desno radikalnim, a njih 15 odsto kandidata Žan Lika Melenšona, koji se smatra levo radikalnim, tako da su Nemci izračunali da bi, da je do mladih, radikalni političari u Francuskoj dobili apsolutnu većinu. U ukupnoj biračkoj populaciji Marina le Pen može računati na oko 27 odsto glasova. Nemački istraživači za list Velt tvrde da razlog rastu popularnosti radikalnih političkih stranaka nije imigracija ili animozitet prema EU, mladi Francuzi su uglavnom proevropski orijentisani, nego visoka francuska nezaposlenost (9,6 odsto).

Sem što su većinski radikalni, mladi Francuzi od 18 do 25 godina starosti su starije Francuze na političkim položajima iznenadili i razočarali visokom izbornom apstinencijom. Francuski politikolozi koje je konsultovao list Mond veruju da bi sa biračkom populacijom starom od 16 do 18 godina bilo drugačije. Jer, oni još žive sa roditeljima koji su obično glasači, dakle u glasačkom okruženju, pa bi roditelje u tom poslu pratili, a to je jako dobro, jer istraživanja, navodno potvrđuju značaj prvog glasanja za kasnije glasačko ponašanje, a „prema mnogim studijama, mladi koji glasaju na svoja dva prva izborna ciklusa, postaju ‘hronični glasači“ (Mond). Dakle, treba ih zaraziti što pre, dok ne bude kasno.

Na referendumu na kome je učestvovalo 57.000 srednjoškolaca njih 62 odsto podržalo je inicijativu da se 16-godišnjacima da pravo glasa. Sem na tu spremnost 16-godišnjaka da se korišćenjem aktivnog biračkog prava uključe u politiku, zagovornici te ideje pozvali su se i na praksu nekolikih zemalja koje sa time, navodno, imaju dobra iskustva (Austrija, Brazil, Argentina), a naročito se podvlači da je na referendumu o nezavisnosti u Škotskoj 2014. godine pravo da glasa iskoristilo 80 odsto starih između 16 i 18 godina.

Holanđani će na izbore već 15. marta i pomenuta nemačka istraživanja pokazuju da, kad su mladi u pitanju, Liberalna partija Gerta Vildersa ne mora da brine – među mladima je najpopularnija. Tako tvrde nemački istraživači pozivajući se na dve holandske ankete – jednu s kraja 2016. i drugu s početka 2017. godine. Prema tim anketama Vilders dobija 27 odsto glasova birača starih između 18 i 25 godina, a posle njega na drugom mestu je Leva partija zelenih koja može računati na 10 odsto glasova. U ukupnom biračkom telu Vilders može računati na 16 odsto glasova. Mladi Holanđani, njih 39 odsto, izjavilo je da je pretnja terorizma glavni faktor o kome vode računa kad odlučuju za koga će glasati. NJihovo nepoverenje u političare i medije je na najvišem nivou, prenosi zaključke nemačkih istraživača Velt, „a gotovo polovina strahuje da bi još za njihovog života mogao da izbije rat“!