Treći dan protesta u Hamburgu

Među demonstrantima su mnoge porodice, socijalisti, kurdske grupe, ali i anarhisti, koji su prošli gradom mašući zastavama i uzvikujući antikapitalističke parole, javio je AP.

Hiljade policajaca su pratili ovaj marš, ali su mnogi od njih skinuli šlemove i posmatrali demonstrante koji su pevali, plesali i svirali.

Aktivisti pokreta protiv globalizacije izazvali su nemire protekle noći u Hamburgu, gde se održava samit lidera G20, postavljanjem barikada po ulicama, pljačkanjem supermarketa i napadima na policiju sa kamenicama i benzinskim bombama.

Policija je saopštila da su nemiri praćeni nasiljem izazvani i rano jutros u naselju Švancenfirtel.

Više stotina policajaca ušlo je u zgrade radi hapšenja izgrednika koji su ih napadali gvozdenim šipkama i sa krovova gađali Molotovljevim koktelima.

Uhapšeno je 13 aktivista a pripadnici specijalne jedinice ušli su u jednu od zgrada.

Kako javlja reporter N1 Hrvoje Krešić koji se nalazi u Hamburgu, policija je na posebnom oprezu danas.

„Danas se očekuje blizu 100.000 osoba i policija je u pripravnosti“, javio je Krešić.

Oko 500 ljudi učestvovalo je u pljački supermarketa u tom naselju ali i manjih prodavnica. Zapaljeno je nekoliko automobila dok su aktivisti postavili barikade od kontejnera.

Lideri G20 sastaće se tokom dana radi razgovora o brojnim temama, uključujući terorizam, klimatske promjene i trgovinu.

I juče su u Hamburgu bili žestoki sukobi policije i demonstranata. Na ulicama ovog nemačkog grada je 15.000 policijaca, ali pošto su neredi eskalirali zatražili su da se pošalju dodatne snage. Situacija u Hamburgu je sve napetija, a ocenjuje se da će u subotu biti još gore, javio je iz Nemačke reporter zagrebačkog N1 Hrvoje Krešić.

Procenjuje se da je na ulicama oko 100.000 demonstranata, od kojih većina protestuje mirno. Ali, jedan deo njih juče pokušava da isprovocira policiju koja na nasilnike ide vodenim topovima i suzavcem.

Juče je povređeno je najmanje 80 demonstranata i 160 policajaca.

Ko su ljudi u crnom?

Dok je Hamburg tonuo u haos u petak uveče, gledaoci širom sveta prvi put su obratili pažnju na demonstrante prekrivenih lica potpuno obučene u crno, zovu ih Crni blok, ali to nije naziv neke grupe već taktike, prenosi Dojče vele.

 Oni su od glave do pete u crnom, sa maramama preko lice ili fantomkama, kapuljačama ili kapama, često i naočarima za sunce. Ceo svet je za njih čuo u predvečerje samita G20 nakon sukoba sa policijom, iako ga, prema izveštajima medija, oni nisu izazvali. Ali su se rado uključili – ka žandarmeriji su leteli molotovljevi kokteli, kamenice, flaše.

Zovu ih Crni blok iako taj naziv nisu sami sebi smislili, štaviše dala im ga je omražena država – tako ih je u jednom procesu još 1981. označilo frankfurtsko Državno tužilaštvo.

U petak uveče je, prema navodima policije, oko 1.500 njih pustošilo Hamburg, iza su ostajali spaljeni kosturi automobila i razbijeni izlozi.

Žandarmerija je naposletku opkolila četvrt Šancenfirtel u kojoj se nalazi čuveni levičarski alternativni centar Crvena flora.

Bilans je 197 povređenih policajaca i preko sto uhapšenih.

Iako naziv sugeriše da se radi o nekakvoj grupi, Crni blok je zapravo taktika uličnih protesta, često nasilnih. Tako se obično nazivaju demonstranti koji se umešaju među mirnije nezadovoljnike, a svoj identitet od policijskih kamera skrivaju maskama.

To je zabranjeno prema nemačkom zakonu o okupljanjima i bio je isprva razlog da policija zaustavi protestnu kolonu.

Crni blok je u Hamburgu okupio radikalne levičare, autonomne aktiviste i anarhiste. Iako ih ujedinjuju odeća, otpor „sistemu“ i spremnost na nasilje, ljudi u crnom zapravo zastupaju raznorodne ideologije.

Pored komunista koji se, kako se zna, zalažu za jaku socijalnu državu i preraspodelu tako stoje anarhisti koji bi najradije sasvim ukinuli državu.

Povezani su i međunarodno. „Uglavnom sam čula da govore italijanski i španski. To su dakle ljudi koje je savršeno baš briga kako će Hamburg izgledati u ponedeljak“, rekla je jedna žena na ulicama Hamburga za Dojčlandfunk.

U međuvremenu je odeća postala i način identifikacije, signal spremnosti na nasilje.

„To je mogućnost da se nastupi militantno, mada ta mogućnost ne mora nužno da se upotrebi“, rekao je o tome Sebastijan Hauns, profesor Univerziteta u Bremenu koji istražuje autonomne protestne pokrete.

Ovakav način bacanja rukavice u lice državi postao je popularan osamdesetih u Zapadnoj Nemačkoj tokom protesta protiv nuklearnih elektrana i prisilnog iseljavanja levičarskih skvotova. Tokom samita G8 u nemačkom Rostoku 2007. godine je Crni blok tokom izgreda povredio oko 400 policajaca.

Služba za zaštitu ustavnog poretka procenjuje da danas u Nemačkoj ima 28.500 „potencijalnih levičarskih ekstremista“.

„Policija je omiljeni neprijatelj autonomnih, ali i autonomni su omiljeni neprijatelj policije“, dodaje Hauns.