"Treći mandat" za Bila Klintona

Klintonova se na podijum u četvrtak uveče u Grinsborou, u Severnoj Karolini, popela praćena čuvenim hitom DŽejmsa Brauna „I Feel Good“, rešena da razuveri sve koji misle da je njeno zdravlje ozbiljnije narušeno. Prethodno je njena doktorka Lisa Bardak saopštila da je Klintonova „zdrava i spremna da služi narodu“, te da je šezdesetosmogodišnja kandidatkinja demokrata ove godine, osim zapaljenja pluća, „zaradila“ i infekcije sinusa i uha.

Ipak, spekulacije o zdravlju Klintonove se nastavljaju, a predsednički kandidat republikanaca Donald Tramp – koji se pre dva dana pitao „narode, može li ona da drži govor sat i po na vrućini“ – nije jedini koji ih potpaljuje. Tako bloger konzervativnog glasila Vašington egzaminer Danijel Alot sugeriše da bi, u slučaju da se Hilari Klinton, ali kao već izabranoj predsednici Amerike, „nešto desi“, njen posao de facto mogao da preuzme suprug Bil Klinton, čime bi bivši predsednik u dva mandata praktično dobio i treći.

Alot upućuje na slučaj nekadašnjeg predsednika SAD Vudroa Vilsona i njegove supruge Edit. „Drugog oktobra 1919. predsednik Vilson je pretrpeo težak moždani udar koji ga je učinio delimično paralizovanim, nesposobnim da govori i delimično slepim na jedno oko. Kako je predsednik povremeno gubio svest, vlada je prepuštena Edit preko posrednika. Vudro je i nadalje patio od posledica šloga sve do kraja mandata dve godine kasnije…“, pripoveda Alot. „Edit je osećala da je njen glavni zadatak da kontroliše ko je imao pristup predsedniku. Sama je preuzela veći deo procesa odlučivanja. Potpisivala je dokumenta u Vudrovoj ruci, nadgornjavala se s kongresmenima oko usvajanja zakona, koristila pravo veta i pomagala izradu govora o stanju nacije. Čak je i dešifrovala tajne diplomatske šifre“, piše bloger Vašington egzaminera.

On se poziva na knjige „Najčudnije prijateljstvo u istoriji“ DŽordža Vireka (1884-1962), koji je pisao da je „Edit obavljala funkciju predsednika“ i „Gospođa predsednik: Tajno predsednikovanje Edit Vilson“ Vilijama Hazelgrova koja tek treba da bude objavljena. Hazelgrov, prema Alotu, piše: „Kad pogledate papire Vudroa Vilsona bićete zapanjeni koliko je puno korespondencije između 1919. i 1921. išlo direktno ka Edit. Od debate o ulasku Amerike u Društvo naroda, preko privođenja kraju Prvog svetskog rata, do prihvatanja (stranih) diplomata, Edit je bila na čelu“.

Alot se pita „šta bi prva prava predsednica Amerike i njen muž učinili u sličnoj situaciji“. „Moglo bi izgledati očigledno da bi takva obmana bila nemoguća u današnjoj eri sveprisutnih društvenih medija i neprestanog kruženja vesti. Ali sumnja li iko da Bil i Hilari Klinton – dvoje najtajanstvenijih i prevarama najsklonijih političara u njihovoj generaciji – ne bi makar razmotrili orkestraciju slične obmane? Najzad, Edit je bila spremna da zajaše sa samo dve godine škole. Bil je bivši predsednik u dva mandata koji može biti vrlo oran da ponovo zauzme poluge moći“, zaključuje Danijel Alot.

Hilari Klinton se, međutim, ne predaje, kako ističe. „LJudi me optužuju za sve moguće stvari… Verovatno ste videli da me niko nikada ne optužuje da odustajem i nikada se neću predati, nikada neću odstupiti, bez obzira na to koliko će put postati težak“, rekla je Klintonova u Grinsborou.