Treći talas kovida 19 pogađa najugroženije

Zemlje koje se već bore sa humanitarnom i izbegličkom krizom suočene su sa još jednim izazovom – da pronađu resurse za rešavanje pandemije virusa korone u trenutku kada i oni budu pogođeni, ukazali su stručnjaci okupljeni na „vebinaru“ – onlajn seminaru – koji je u četvrtak organizovala novinska agencija „Nova humanitarna“.

Nedostatak zaštitne opreme i resursa za testiranje već su glavobolja za Kinu i Evropu, ali treći talas pandemije bi mogao da dovede u još gori položaj zemlje u razvoju koje ionako muku muče sa lošim zdravstvenim sistemima.

Za sada, u većini tih zemalja zabeležen je mali broj slučajeva zaraze. Stručnjaci u globalnoj zdravstvenoj mreži i oni koji se bave humanitarnim odgovorom na problem izbeglica upozorili su „da međunarodna zajednica mora što pre da ostvari tesnu saradnju sa vladama širom sveta kako bi pomogla najugroženijima“.

„Ne mislim da smo još uvek spremni za borbe koje predstoje zbog ograničene isporuke lične zaštitne opreme, ograničenih zaliha vakcina ali i (nedovoljnog broja) zdravstvenih radnika“, kazao je Džeremi Konindik, viši saradnik Centra za globalni razvoj u Vašingtonu.

„Kada izađe prvih 100 miliona doza vakcina, biće velika borba oko toga ko će ih dobiti, i biće vrlo važno osigurati da ne dospeju samo u ruke onih koji ih mogu priuštiti.“

Iako Afrika beleži oko 600 obolelih, u poređenju sa hiljadama u mnogim pojedinačnim evropskim zemljama, šef Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejsus smatra da je potrebno testirati više ljudi širom kontinenta.

„Afrika bi trebalo da se probudi, moj kontinent bi trebalo da se probudi“, kazao je Gebrejsus koji je rođen u Eriterji.

Ali s obzirom na to da je testiranje ograničeno u većem delu sveta zemlje u razvoju suočene su sa velikim izazovom, rekao je Karl Blanšet, direktor ženevskog Centra za obrazovanje i istraživanja u humanitarnoj akciji, piše Gardijan.

„Testiranja se moraju sprovoditi, to je prioritet. Problem je u tome što zemlje sa niskim prihodima verovatno stižu na trećem talasu, posle Kine i Evrope. Pristup testovima biće problematičan“, rekao je Blanšet.

Iako su mnoge bogatije zemlje trenutno usredsređene na svoje stanovništvo i ekonomiju, humanitarna zajednica će morati da promeni dosadašnje prakse, dodaju stručnjaci, tako što će investirati u jačanje svetskih sistema javnog zdravstva umesto da se fokusiraju na pojedinačne kampanje.

„Ne radi se samo o pružanju usluga u izbegličkim kampovima ili područjima pogođenim sukobima, već se radi o osnovama zdravstvenog sistema i o ponašanju koje doprinosi zdravlju širom sveta“, kazao je Konindik. Kako je istakao, humanitarni sektor bi trebalo da više sarađuje sa vladama i lokalnim zajednicama. Virdžinija Lefevr, programski koordinator pri libanskoj nevladinoj organizaciji Amel Asocijacija kaže da već vidi takve primere na lokalnom nivou. „Lokalni odgovor, inicijative zajednice postoje uprkos strahu. Svi ti radnici su uplašeni jer su bili izloženi opasnosti“, rekla je ona.

Lefevr je pohvalila takve radnike jer su brzo postavili mobilne klinike i koriste savremenu tehnologiju za komunikaciju s ljudima.

„Imamo dobre odgovore na lokalnom nivou, ali to treba bolje uskladiti sa drugim akterima u zemlji i na međunarodnom nivou“, dodala je.