Trećina površinskih voda Evrope je zdravo, pokazuje studija EEA

Podaci su prikupljeni iz 19 država članica EU.

Prema izveštaju, samo oko 37 odsto analiziranih površinskih voda u 2021. godini je bilo identifikovano kao vode dobrog kvaliteta ili boljeg, dok je samo 29 odsto imalo barem dobar hemijski status.

Glavni faktor koji doprinosi lošem hemijskom statusu su dugotrajni zagađivači, poput žive ili „bromiranih usporivača plamena“. Da oni nisu faktor, studija navodi da bi 80 odsto površinskih voda bilo u dobrom stanju ili boljem.

Još jedan važan faktor je kontinuirano zagađenje iz atmosfere, koje uglavnom potiče od termoelektrana na ugalj i difuznog zagađenja iz poljoprivrede.

Podzemne vode, s druge strane, koje podržavaju lokalne ekosisteme i obezbeđuju dve trećine pijaće vode kontinenta, prijavljene su kao mnogo zdravije, iako još uvek nisu u savršenom stanju. Oko 77 odsto ispitanih podzemnih voda je bilo u dobrom hemijskom statusu, a 91 odsto u „dobrom kvantitativnom statusu“.

Prema autorima studije, „neuspeh u postizanju dobrog ekološkog statusa pokazuje da su evropski vodeni ekosistemi i dalje ozbiljno degradirani.”

Samo 17 odsto zaštićenih jezerskih, rečnih, aluvijalnih i obalskih staništa pokazalo se kao zdravo, dok je 89 odsto močvara u lošem stanju ili još gore. Većina zaštićenih vrsta riba i vodozemaca bila je u lošem ili vrlo lošem ekološkom stanju i preti im lokalno izumiranje. „Ovo pokazuje da je EU daleko od postizanja svog cilja za očuvanje biodiverziteta u vodenim ekosistemima,” napisali su autori, prenosi Eko voč.

Studija kao primer posledica lošeg stanja vodenih tela navodi katastrofalno izumiranje riba u reci Odri u Nemačkoj i Poljskoj 2022. godine. Više od 100 metričkih tona mrtvih riba uklonjeno je iz reke nakon što je cvetanje štetne alge Prymnesium parvum oslobodilo smrtonosne toksine u vodi.

Cvetanje algi uglavnom je izazvano kombinacijom zagađenja soli iz rudnika soli i zagađenja hranljivim materijama — uključujući azot i fosfor — iz urbanih otpadnih voda, navodi se u studiji.

„Najznačajniji” pritisak, prema izveštaju, dolazi iz poljoprivrede, posebno zbog upotrebe „hranljivih materija i pesticida“ za useve.

Poljoprivreda kao praksa takođe troši ogromnu količinu vode i daleko je najveći pojedinačni potrošač vode u celoj Evropi. Izveštaj upozorava da će, bez značajnih promena, potražnja za vodom u poljoprivredi nastaviti da raste u narednim godinama.

„Zdravlje voda Evrope nije dobro,” rekla je Lena Iila-Mononen, izvršna direktorka EEA, u saopštenju za medije. „Naše vode se suočavaju sa neviđenim skupom izazova koji ugrožavaju bezbednost vode u Evropi. Moramo udvostručiti napore da obnovimo zdravlje naših vrednih reka, jezera, obalnih voda i drugih vodenih tela i da osiguramo da ovaj vitalni resurs bude otporan i siguran za generacije koje dolaze.”

U saopštenju za medije se navodi kako zdravlje ovih voda može da se poboljša, uključujući smanjenje potrošnje vode, povećanje efikasnosti korišćenja vode, postavljanje efikasnih ciljeva i unapređenje upravljanja vodama.

Evropa bi takođe trebalo da se pozabavi pritiscima koji utiču na vode, uključujući sprečavanje zagađenja, kao i unapređenje obnove prirode. Osim poboljšanja kvaliteta vode, ovo bi pomoglo u borbi protiv klimatske krize, rekla je za Gardijan Trine Kristijansen, jedna od autorki studije.

„Zdrav vodeni ekosistem pomaže u ublažavanju posledica klimatskih promena,” rekla je Kristijansen. „Što je bolja ‘vodena’ situacija, to smo sposobniji da se nosimo sa ovim ekstremnijim događajima.”