Trećini Britanaca nedostaje imperija

Osim toga, Britanci su mnogo skloniji tome da izjave da bi voleli da je njihova zemlja još uvek carstvo nego ljudi u Francuskoj, Italiji, Španiji, Holandiji, Belgiji, Nemačkoj ili Japanu, rezultati su ankete koju je sprovela firma za istraživanje tržišta i analizu podataka YouGov, sa sedištem u Londonu.

Firma je rezultate istraživanja podelila sa Gardijanom dok se Britanija priprema da sebi pronađe novo mesto u međunarodnom poretku posle Bregzita. Neki ove podatke smatraju pokazateljem visokog nivoa nacionalizma. Konzervativni glasači skoro dva puta više žale za tim što Britanija više nije carstvo nego laburisti, a među onima koji su podržali Bregzit ima preko dva puta više ljudi koji su za imperiju nego među onima koji su glasali za ostanak u EU.

Ove rezultate je kao „alarmantne“ opisala Oku Ekpenjon, predvodnica kampanje za to da Britanija podigne novi memorijalni spomenik transatlantskoj trgovini robovima, koja do sada nije dobila podršku vlade. Prema njenim rečima, rezultati su doveli u pitanje obrazovanje Britanaca u oblasti kolonijalnih tema i ukazali na tendenciju ka nostalgiji. Samo su Holanđani ponosniji na svoju imperijalnu istoriju nego Britanci – polovina njih smatra da na to treba biti ponosan, a ne stideti se istorije. Kada su upitani o njihovoj carevini 1871-1918. (poznatom kao Drugi rajh), pokazalo se da su Nemci najmanje ponosni na svoju kolonijalnu prošlost – samo njih devet odsto.

Oni koji su za carstvo imaju drugačiji pogled na rezultate istraživanja. Najdžel Bigar, profesor regius moralne i pastoralne teologije na Univerzitetu u Oksfordu, kaže da činjenica da je samo manjina od 32 odsto ispitanika rekla da se carstvom treba ponositi znači da „ako postkolonijalisti zaista žele da progone zagovornike carstva, onda treba da krenu na Holanđane“.

„Javni postkolonijalisti vole da tvrde da mi Britanci patimo od selektivne amnezije kada je u pitanju britansko carstvo: sećamo se samo dobrih stvari, a zaboravljamo loše. Ali, zar većina Britanaca zaista nije svesna naše umešanosti u ropstvo tokom 17. i 18. veka? Kada najveći deo ljudi (37 odsto) kaže da smatra da na to ne treba biti ponosan niti se toga treba sramiti, to može da znači da su oni savršeno svesni moralne ambivalentnosti imperije“, rekao je Bigar.

„Postoji nostalgija za carstvom. Britanija još uvek sebe smatra za veliku silu. Alarmantno je to što 33 odsto ljudi misli da je kolonijalizovanim zemljama tada bilo bolje“, kaže Oku Ekpenjon. Ona je podsetila na govor princa Čarlsa prilikom njegove posete Gani 2018. godine, kada se on izvinio zbog „užasnih zlodela trgovine robovima“ i naglasio da Britanija ima „zajedničku odgovornost da osigura da se grozni užasi ropstva nikada ne zaborave“, i predložila da princ održi takav govor i pred Britancima.

Istraživanje u Velikoj Britaniji je pokazalo da među starijima od 64 godine ima dvostruko više onih koji su ponosni na imperiju nego među mladima starosti od 18 do 24 godine. DŽon Vilson, profesor moderne istorije na Kings koledžu u Londonu, smatra da je to povezano sa poboljšanjem nastave.

„Postoje nastavni planovi koji se ne stide brutalne istine. Ali šira javna rasprava o carstvu je ekstremno retka i uglavnom se koristi u zalaganju za nacionalizam“, kaže Vilson. Liza Nendi, kandidatkinja za liderstvo među laburistima, je prošlog meseca obećala da će ukloniti reference na imperiju iz sistema za počasne nagrade i da će se, na primer, Orden reda Britanske imperije zvati Orden britanske izvrsnosti. Neki članovi Konzervativne stranke su izjavili da je Bregzit pravi trenutak da „imperija uzvrati udarac“.