U jednoj evropskoj državi sve popularniji trend da žene ne rade i ostaju kod kuće

Vilma Larson (25) ranije je radila u prodavnici prehrambenih proizvoda, staračkom domu i fabrici. Ali, kako piše BBC, dala je otkaz pre godinu dana da bi postala devojka koja ostaje kod kuće i kaže da nikada nije bila srećnija.

„Moj život je ‘mekši’. Ne mučim se. Nisam mnogo pod stresom.”

Njen dečko radi onlajn u sektoru finansija i dok on provodi dane za laptopom, ona je u teretani, na kafi ili kuva. Par je odrastao u malim gradovima u centralnoj Švedskoj, ali sada mnogo putuje, a zimu provode na Kipru.

„Svakog meseca mi daje platu od svog novca koji je zaradio. Ali ako mi bude trebalo više, pitaću ga. Ili ako mi treba manje, neću – samo sačuvam ono što mi je preostalo“, objašnjava Larson.

Svoj način života deli na Instagramu, Jutjubu i TikToku, gde je prikupila 11.000 pratilaca. Neki od njenih postova su imali skoro 400.000 lajkova iako kaže da ne zarađuje od svog sadržaja na društvenim mrežama.

Koristi haštagove „hemmaflickvan“ i „hemmafru“ (na švedskom devojka kod kuće i domaćica) i opisuje sebe kao „meku devojku“ – identitet koji obuhvata „mekši“, ženstveniji način života, a ne fokusiranje na karijeru.

Stil života “mekih devojaka” je mikrotrend na društvenim mrežama u različitim delovima sveta od kasnih 2010-ih, piše BBC.

Ali u Švedskoj u kojoj pet decenija preovladava politika, osmišljena da promoviše domaćinstva sa dvojnim prihodima, to što je u poslednje vreme popularan ovaj koncepta mnoge je iznenadilo i iznedrilo podele.

Ungdomsbarometern, najveće godišnje istraživanje koje se tiče mladih u Švedskoj, prvo je stavilo u centar pažnje Šveđane koji su prihvatili trend “mekih devojaka” pre godinu dana, nakon što je trend postao popularan izbor među mladima između 15 i 24 godine od kojih je zatraženo da predvide tokove za 2024.

Druga studija Ungdomsbaromatern-a, koja je objavljena u avgustu, ukazuje da to čak postaje težnja među mlađim devojčicama, pri čemu 14 odsto njih uzrasta od sedam do 14 se identifikuju kao “mekane devojčice”.

„Radi se o tome da se distanciramo od ovog ideala ‘devojke šefa’ koji smo imali dugi niz godina, a gde postoje veoma, veoma visoki zahtevi za uspeh u svakom aspektu života,“ objašnjava Johana Goranson, istraživač za Ungdomsbarometern.

Ne postoje zvanični podaci o broju mladih „mekih devojaka“ koje su u potpunosti napustile posao i žive od svojih partnera poput Larson, a Goranson kaže da je reč o veoma malom procentu.

Međutim, to je ipak postalo glavna tema u Švedskoj, i to od kolumni u novinama preko panel diskusija u Almedalenu, ogromnom godišnjem višestranačkom političkom događaju, do švedske javne televizije.

Gudrun Šiman, suosnivač i bivši lider švedske feminističke partije Feministička inicijativa, kaže da je učestvovala u nedavnim debatama o tom pitanju. Ona smatra da su žene koje žive od zarade svojih partnera „veoma opasne“ i da predstavljaju „korak unazad“ za rodnu ravnopravnost.
Šiman tvrdi da su mladi Šveđani bili pod uticajem desničarske koalicione vlade u zemlji, koja sarađuje sa nacionalističkom strankom Švedske demokrate, kao i „šireg razvoja“ populizma u Evropi i Sjedinjenim Državama.

Ona takođe misli da postoji nedostatak svesti o životu u Švedskoj pre nego što je prihvatila politike, osmišljene da promovišu rodnu ravnopravnost, kao što su briga o detetu uz snažnu finansijsku podršku i zajedničko roditeljsko odsustvo.

„Mlade žene danas ne podržavaju istoriju o tome kako su žene morale da se bore za svoja prava – pravo da rade, pravo da zarađuju i pravo na ekonomsku nezavisnost.”

Na drugom kraju političkog spektra stranka Švedske demokrate je bila pozitivna prema trendu “mekih devojaka”.
„Mislim da ljudi treba da odlučuju o svom životu“, kaže Denis Vesterberg, nacionalna portparolka omladinskog krila stranke.

„A ako imate tu ekonomsku mogućnost da to učinite (živite od partnera), to je onda dobro za vas. Još uvek živimo u zemlji sa svim mogućnostima za karijeru. I dalje imamo sva prava, ali imamo pravo da izaberemo da živimo tradicionalnije.”

Osim ideoloških debata, diskusije su se fokusirale na društvene i kulturne faktore koji bi mogli uticati na mlade žene da napuste posao – ili da barem teže „mekšem“ načinu života.

Švedska ima reputaciju zemlje u kojoj je uspostavljena ravnoteža između poslovnog i privatnog života – većina zaposlenih ima šest nedelja odmora godišnje, a manje od jedan odsto radi više od 50 sati nedeljno.

Starosna grupa Generacija Z (oni rođeni između 1997. i 2012.) više su pod uticajem sadržaja društvenih medija, koje i sami prave, i ležernog života poznatih ličnosti, nego što im je fokus na ciljeve u karijeri.