Trgovina ljudima: Kompleksan međunarodni kriminal

Stručnjaci u zapadnoj Africi kažu da se, uprkos dokazima o široko rasprostranjenoj trgovini ljudima i modernom ropstvu, malo čuje o krivičnom gonjenju krijumčara ljudima.

„Niko ne zna da se počinioci kažnjavaju. Svi samo znaju se svuda trguje ljudima. Vlada treba da nešto preduzme i da ih krivično goni, što bi dobro poslužilo u svrhu odvraćanja“, kaže za DW Francis Kozah, advokat iz Kadune u Nigeriji.

Glad, žeđ, prostitucija, trgovina organima

Nedostatak krivičnog gonjenja je ohrabrenje za mnoge krijumčare, koji svoje žrtve pridobijaju obećanjem da će ih odvesti u Evropu – u bolji život. Ali taj put ispunjen je brojnim opasnostima – po život.

Mari Belo je novinarima DW ispričala svoje iskustvo: „Grupi, koja je krenula na put, predstavio me neki lik, prijatelj jednog mog prijatelja.“ Ona priča kako je prošla kroz celu Nigeriju da bi stigla do Libije.

Džojs Vinsent ide u detalje: „To je užasno – ljudi umiru na putu. Kad god se toga setim, to me traumatizuje. Nije bilo vode, nije bilo hrane. To je strašno, jer kada je neko užasno žedan, mora da se moli za mokraću samo da bi utažio žeđ. Asma momci – ti pustinjski lopovi – kad te uhvate, ili te prodaju u cilju prostitucije ili ti uzimaju organe“, rekla je ona za DW.

Ijeomu Faith je spasila Međunarodna organizacija za migracije: „Neke ljude smo izgubili na putu. Nije to bilo putovanje od dva, tri ili mesec dana. Prostitucija je bila sve što smo mogli učiniti da se prehranimo“.

Potrebna hitna međunarodna saradnja

Mnoge afričke žrtve trgovine ljudima i oni koji su preživeli dolaze iz zapadnoafričkih zemalja kao što su Nigerija, Niger, Mali i Senegal. Neki prelaze pustinju Saharu da bi stigli do Libije, a zatim kreću morskim putevima u Evropu.

Nigerijska agencija za sprečavanje trgovine ljudima (NAPTIP) je često kritikovana jer ne čini dovoljno u borbi protiv trgovine robljem.

Josiah Emerole, direktor obaveštajne službe NAPTIP-a, kaže da su neke zemlje zapadne Afrike počele da zajednički rade na zaustavljanju trgovine ljudima.

U intervjuu za DW, Emerole dodaje: „… postoji i Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (ECOWAS) i „Peer Review Mehanizam“, gde se zemlje iz podregije okupljaju kako bi razmenile iskustva i kako bi svaka od njih mogla naučiti nešto od druge.“

Nadgledanje „složenog kriminalnog lanca“

Međunarodne policijske agencije takođe rade zajedno na zaustavljanju trgovine ljudima uz inicijative kao što je Interpol-Afripol ‘Operacija FLASH-WEKA’. Sarađuje se sa policijskim organizacijama u 54 zemlje.

Generalni sekretar Interpola Jirgen Štok nedavno je objasnio da kompleksnost trgovine ljudima ometa napore da se ona smanji.

„Trgovina ljudima i krijumčarenje migranata često su deo šireg i složenijeg kriminalnog lanca. Zbog toga je uska saradnja između Interpola i Afripola veoma važna.“

Operacija FLASH-WEKA odvijala se u dve različite faze u maju i junu. Cilj operacije bio je razbiti zamršenu mrežu organizovanih kriminalnih udruženja odgovornih za trgovinu ljudima i krijumčarenje migranata, ne samo unutar Afrike, već i izvan njenih granica.

Generalni sekretar Interpola veruje da se zajedničkom operacijom protiv krijumčarenja i trgovine ljudima može postići znatno više. „Operacija FLASH-WEKA bez sumnje će rezultirati daljim hapšenjima, i pred lice pravde dovesti one koji trguju ljudskom bedom i patnjom“, ubeđen je Jirgen Štok.