Kako unosna trgovina Severne Koreje ljudskom kosom pomaže da se zaobiđe uticaj sankcija?

Poslednjih godina, trgovina ljudskom kosom u procvatu pomogla je da se održi izolovana ekonomija Severne Koreje, piše Gardijan, čime je ublažen uticaj međunarodnih sankcija i a Pjongjangu obezbeđeni vitalni prihodi za ostvarivanje svojih nuklearnih ambicija.

Prošle godine, izvoz u Kinu uključivao je 1.680 tona – ili oko 135 dvospratnih autobusa – lažnih trepavica, brade i perika u vrednosti od oko 167 miliona dolara, prema podacima kineske carine.

Milioni dolara od prodaje ljudske kose pomogli su u oporavku izvoza te tajne države 2023. a perike i drugi proizvodi za kosu čine skoro 60 odsto deklarisane robe poslate u Kinu, njenog najvećeg trgovinskog partnera.

Proizvodi se obično prave od kose uvezene iz Kine i sklapaju po niskoj ceni na severu, pre nego što se vrate kineskim preduzećima koja ih izvoze širom sveta. Međutim, kupci u Londonu i Seulu koji pregledaju umetke za kosu i drugu opremu naći će etikete koje im govore da su predmeti napravljeni u Kini, a ne u Severnoj Koreji.

Laka industrija koja proizvodi kozmetičke proizvode ne podleže sankcijama UN protiv Pjongjanga; umesto toga, oni su jedan od nekoliko načina – legalnih i drugih – na koji je režim u stanju da ublaži udar međunarodnih kaznenih mera i zaradi vitalnu stranu valutu.

Severna Koreja napreduje „na patnjama svog naroda“

Prošle su skoro dve decenije otkako je Severna Koreja testirala svoje prvo nuklearno oružje i najavila dolazak potencijalne pretnje regionalnoj i globalnoj bezbednosti od jedne od najbrutalnijih i nepredvidivih diktatura na svetu.

Savet bezbednosti UN bio je šokiran i doneo je prvu rundu sankcija 2006. sa zahtevom da Sever prekine nuklearna testiranja, zajedno sa zabranom izvoza vojnih zaliha i luksuzne robe.

Godine sankcija, međutim, samo su umanjile potragu Severne Koreje za funkcionalnim nuklearnim sredstvom odvraćanja.

Njen vođa, Kim Džong-Un, nije samo nastavio tamo gde je njegov otac Kim Džong-Il stao kada je umro 2011; on je ubrzao sticanje balističke tehnologije od strane svog režima kroz niz probnih lansiranja koja su Severu dala mogućnost, u teoriji, da izvede nuklearni napad na kopno SAD.

Leif-Erik Islej, profesor na Univerzitetu Evha u Seulu, kaže da je bilo „nerazumno“ očekivati da će samo sankcije okončati Kimove nuklearne ambicije.

„Sankcije otežavaju Severnoj Koreji da dobije tehnologiju, komponente i novac za svoje programe naoružanja“, kaže on.

„Ali sankcije nisu zaustavile Severnu Koreju, jer je Kimov režim izgradio sistem upravljanja koji može da preživi, pa čak i da napreduje, na patnji svog naroda.

Pjongjang je takođe vešt u izbegavanju sankcija putem krijumčarenja i sajber hakovanja.

Sever je 2017. zapretio da će lansirati raketu dugog dometa ka američkoj pacifičkoj teritoriji Guam. Iste godine je preleteo dve rakete dugog dometa iznad Hokaida, najsevernijeg glavnog japanskog ostrva.

Nakon pauze izazvane pandemijom Covid-19 Severna Koreja je prošle godine lansirala najmanje 30 balističkih projektila, uključujući pet ICBM.

Ovaj ambiciozni program naoružanja, naravno, nije u potpunosti finansiran prodajom kozmetičkih proizvoda „Made in China“.

Uprkos zabranama Saveta bezbednosti UN na severnokorejski transfer oružja i izvoz uglja, gvožđa, morskih plodova i tekstila, režim je nastavio da širi i poboljšava svoj arsenal oružja za masovno uništenje.

Ključni faktor u njegovom uspehu jeste impresivna sposobnost sajber ratovanja.

U periodu između 2017. i prošle godine, severnokorejski hakeri su osumnjičeni da su izveli desetine sajber napada kojima je prikupljeno tri milijarde dolara kako bi pomogli u razvoju programa nuklearnog oružja, navodi se u izveštaju UN koji je procureo u javnost.

Režim je, takođe, iskoristio svoje ljudske resurse. Severna Koreja upravlja sa više od 50 restorana u kojima rade njeni radnici u kineskim gradovima, pokazuje martovski izveštaj Glasa Amerike,  što je u suprotnosti sa rezolucijom UN iz 2017. kojom se od svih država članica zahteva da pošalju severnokorejske radnike nazad u svoje matične zemlje do 2019.

Severna Koreja je takođe imala koristi od geopolitičkih previranja koja su zatrovala odnose Zapada sa Rusijom i Kinom.

Putin će, očekuje se, u utorak veče doputovati u svoju prvu posetu Severnoj Koreji od 2000. godine, pri čemu su oba lidera obećala da će proširiti svoju bezbednosnu i ekonomsku saradnju uprkos sankcijama.

Savet bezbednosti UN, godinama glavni pokretač pritiska na Pjongjang, nije usvojio rezoluciju kojom se Severna Koreja osuđuje od decembra 2017. zbog sve većih razlika između zemalja članica.

Režim američkih sankcija počeo je da posustaje 2022.  kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu i kada su Moskva i Peking iskoristili svoje veto kao stalne članice Saveta bezbednosti da uguše pokušaj SAD da pooštre mere nakon lansiranja ICBM.

Sankcije, kao i sva druga sredstva Saveta bezbednosti UN, zarobljeni su političkim zastojima i interesima država članica“, kaže Maja Ungar, analitičarka UN za zastupanje i istraživanje u Međunarodnoj kriznoj grupi u Njujorku.

Iako sankcije UN nisu dovele do iskorenjivanja severnokorejskog nuklearnog programa i programa balističkih projektila, „to ne znači da je režim sankcija bio potpuni neuspeh“, dodaje ona.

„Južnokorejanci procenjuju da sankcije UN pomažu u usporavanju aktivnosti Severne Koreje na širenju nuklearnog oružja, što Južnoj Koreji daje važno vreme da izgradi sopstvene odbrambene kapacitete“.