Trgovinski bedem Amerike protiv Kine

Sporazum je potpisan posle petodnevnih pregovora u Atlanti. Sveukupni pregovori su, međutim, vođeni čitavih pet godina. Dogovor je više puta odlagan zbog neslaganja u vezi sa patentima u farmaciji.

Osim SAD i Japana, sporazum su potpisali Australija, Bruneji, Kanada, Čile, Malezija, Meksiko, Novi Zeland, Peru Singapur i Vijetnam.

Reč je, piše NJujork tajms, o „najvećem regionalnom trgovinskom sporazumu u istoriji, potencijalnom modelu za globalne trgovinske i radničke standarde“, kao i zaostavštini po kojoj bi mogao da bude upamćen odlazeći američki predsednik Barak Obama. Taj sporazum je „završni kamen“ na njegovom spoljnopolitičkom stubu čiji je smisao ustanovljavanje tešnjih odnosa sa (ekonomski) brzo rastućom istočnom Azijom, posle godina američke preokupacije Bliskim istokom i Severnom Afrikom, piše dnevnik.

„Gospodin Obama je protekle dane iskoristio da kontaktira svetske lidere kako bi zaključili sporazum. Zvaničnici (američke) administracije uporno su isticali svoj argument da će partnerstvom biti stvoren bedem protiv ekonomskog uticaja Kine i dozvoliti Sjedinjenim Državama i njenim saveznicima – a ne Pekingu – da postave standarde za trgovinu na Pacifiku“, ističe NJujork tajms.

Kako se navodi, sporazumom će biti ukinute hiljade carina i drugih barijera na međunarodnu trgovinu. Takođe, biće ustanovljena uniformna pravila intelektualne svojine za korporacije i otvoren internet „čak i u komunističkom Vijetnamu“, dok će biti slomljeno krijumčarenje.

Da bi sporazum zaživeo neophodna je podrška američkog Kongresa. Uz to, protivnici su brojni – od sindikata, boraca za zaštitu životne sredine i liberala koji tvrde da se njime favorizuju korporacije, do Donalda Trampa, za kojeg je dogovor „loš“ i koji utiče na republikance u Kongresu.