Posle odluke američkog Senata da potvrdi nove sankcije Rusiji, koje predviđaju i
kazne za evropske firme koje sarađuju sa ruskim energetskim sektorom, postavlja se pitanje da li SAD pokušavaju da Evropi prodaju svoj gas, umesto da ona i dalje kupuje ruski, navodi se u komentaru Dojče velea.
Autor Dmitro Hubenko ističe da bi američke sankcije protiv Rusije mogle da imaju dalekosežne posledice po energetsko snabdevanje zemalja Evropske unije.
On podseća da zakon izglasan u američkom Kongresu vezuje ruke predsedniku Donaldu Trampu, koji sankcije može ukinuti samo uz odobrenje Kongresa, ali i zateže odnose sa evropskim partnerima, pre svega sa Nemačkom.
Uprkos lobiranju iz Evrope, odlučeno je da se u sankcije uvrsti i finansijska globa za sve firme koje bi sarađivale sa ruskim energetskim sektorom, pa je tako doveden u pitanje i prekobaltički gasovod „Severni tok 2“, koji bi ruski gas dovodio direktno u Nemačku, a onda i dalje u druge članice
EU.
Stručnjak za energetsku sigurnost briselskog Centra za istraživanje evropske politike Kristijan Egenhofer veruje da će evropske firme naći način da zaobiđu američke sankcije, na primer tako što bi promenile vlasničku strukturu preduzeća koja učestvuju u izgradnji, kako ne bi potpadala
pod sankcije.
Iskustvo mi govori da jeftini gas nađe put do tržišta ako ga ima, kao što ga u Rusiji ima, kaže Egenhofer i dodaje da ne veruje da će se EU posle američkih sankcija okrenuti skupom američkom gasu.
Samo ruski gas garantuje energetsku sigurnost Evrope, kategoričan je Egenhofer.
Iako iz Berlina pljušte kritike na račun Vašingtona, bilo je i drugačijih glasova, pa je tako, na primer, demohrišćanin Roderih Kizeveter rekao za Dojčlandfunk da ne treba narušavati partnerstvo sa Amerikom i da sankcije opominju Evropu da treba da diverzifikuje izvore gasa, što je protumačeno kao poziv na kupovinu američkog tečnog gasa.
Većina političara je, međutim, drugačije raspoložena, pa je tako ministarka ekonomije Brigite Cipris iz SPD oštro kritikovala zakon izglasan u Kongresu, rekavši da preti opasnost „trgovinskog rata“ Evrope i Amerike.
U komentaru se ističe da su sve glasniji zahtevi za oštrim kontramerama Evrope prema Americi, jer ovakve sankcije nisu prihvatljive prema međunarodnom pravu.
Autor navodi da ishod ovog prekoatlantskog prepucavanja pažljivo prati Ukrajina, koja se takođe protivi Severnom toku 2, jer bi je taj gasovod učinio nebitnom za tranzit ruskog gasa i ostavio bez velikih budžetskih prihoda, ali i političkog oružja u odnosima sa Moskvom.
Najveći problem za Ukrajince je to što preti da se raspadne zajednički evropsko-američki paket sankcija protiv Rusije.
Amerikanci su nove sankcije doneli jednostrano, što znači da više nema zajedničkog fronta što se tiče situacije u Ukrajini, pa će Moskvi sada biti lakše da rascepi američko-evropsko partnerstvo, makar oko ekonomskih pitanja, upozorava Egenhofer.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
