Trgovinski rat na vidiku, može li se izbeći?

Kada Donald Tramp 20. januara po drugi put preuzme dužnost predsednika najveće ekonomske sile na svetu, videće se da li će ideja globalne slobodne trgovine doživeti ozbiljan udarac – s visokim troškovima za potrošače, ali i za privredu u celini.

„Već više od deset godina beležimo rast carina i drugih trgovinskih barijera. Očekujem da ćemo naredne godine biti svedoci masivnog trgovinskog sukoba“, kaže Marsel Fračer, predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW), govoreći o 2025. godini.

Slobodna trgovina je prošlost

Dok su mnoge decenije nakon Drugog svetskog rata bile obeležene smanjenjem globalnih trgovinskih prepreka, ponovo su se pojavile na velikoj sceni 2017. s prvom predsedničkom administracijom Donalda Trampa.

Prošle, 2024. godine, carine su doživele svojevrsni povratak: Evropska unija uvela je carine na uvoz električnih automobila iz Kine, a Kinezi su brzo odgovorili carinama na evropske vinjake.

Međutim, mnogo oštrije oružje – carine na velike automobile s motorima na unutrašnje sagorevanje iz EU – zasad je ostalo samo pretnja.

Stručnjaci upozoravaju: trgovinski rat na vidiku

Ogroman potencijal za eskalaciju ima masa uvoznih carina koje je najavio Tramp: rekao je da će uvesti univerzalnu carinu od 10 do 20 procenata na svu robu iz inostranstva, dakle i iz Evrope i Nemačke.

Takođe, raspravlja se o dodatku od 25 procenata na proizvode iz susednih zemalja Meksika i Kanade, najmanje 60 procenata carina na uvoz iz Kine i do 100 procenata na uvoz iz država BRIKS-a.

„Mnogo je pretnji u opticaju“, kaže stručnjak za trgovinu Jirgen Mates iz Instituta nemačke privrede u Kelnu. „Ako se uvedu te carine, trgovinski partneri bi verovatno odgovorili sličnim merama. Tada bismo zaista imali scenario trgovinskog rata“.

Rat koji podiže cene, upozorava Doroteja Hilrihs, istraživačica međunarodne trgovine u minhenskom ifo-institutu: „Kompanije su troškove carina većinom prebacivale na potrošače. To znači da su cene porasle“.

Ekonomisti primećuju da se troškovi carina često 100 odsto prenose na potrošače. Na primer, za električne automobile uvezene iz Kine u Nemačku, to bi značilo da bi vozila za nemačke kupce mogla biti skuplja između 17 i 35 procenata, u zavisnosti od modela – osim ako kineske kompanije ne bi deo troškova preuzele na sebe, u borbi za tržišni udeo.

Uvozna carina opterećuje na mnogim nivoima: Ako potrošači plaćaju više, ne raste samo inflacija, već se i manje kupuje, pa opada potražnja. Ako kompanije ne prenesu rast cena na potrošače, njihovi profiti se smanjuju.

Oba scenarija mogu ugroziti privredni rast i radna mesta.

Nemačkoj preti nova recesija

Za Meksiko, Kinu, Kanadu i Evropsku uniju, SAD su najveće tržište za plasman robe, pa bi uvozne carine mogle bi imati katastrofalne posledice za te zemlje.

Zemlja koja je snažno orijentisana na izvoz, poput Nemačke, biće sledeće godine ugrožena kao nijedna druga, kaže direktor DIW-a, Marsel Fračer: „Eskalacija trgovinskih sukoba značila bi drastičan pad nemačkog izvoza. To bi moglo dovesti do otpuštanja radnika. Nezaposlenost bi mogla da poraste a nemačka privreda bi mogla ponovo pasti u recesiju. I to uprkos našim nadama da će naredne godine konačno doći do blagog privrednog oporavka.“

Institut IW u Kelnu procenjuje da bi američke uvozne carine od 10 do 20 procenata mogle nemačku privredu u naredne četiri godine da koštaju između 127 i 180 milijardi evra.

Trgovinski rat se još može izbeći

„Donald Tramp koristi carine kao sankciju da bi primorao vlade na akciju“, objašnjava Doroteja Hilrihs iz ifo-instituta. Primeri ekonomista ilustruju ovu tvrdnju: Kanada i Meksiko, prema Trampovom mišljenju, čine premalo u borbi protiv ilegalne migracije i trgovine drogom na granici sa SAD.

Države BRIKS-a pokušavaju da oslabe dolar kao svetsku rezervnu valutu. EU ograničava prodaju američkih automobila i ne izdvaja dovoljno za odbranu. Kao odgovor na to, Tramp preti carinama.

Međutim, prema mišljenju mnogih ekonomista, još uvek postoji šansa da se izbegne trgovinski rat.

Jirgen Mates iz Instituta nemačke privrede u Kelnu smatra da bi EU mogla umiriti Trampa najavom većeg uvoza tečnog gasa iz SAD i povećane kupovine američke vojne opreme.

Istovremeno, EU mora jasno staviti do znanja da i SAD imaju značajan interes da izbegnu trgovinski rat.

Julian Hinz, istraživač na Institutu za svetsku ekonomiju u Kilu i Univerzitetu u Bilefeldu, upozorava da bi mnoge od najavljenih američkih carina mogle postati bumerang za SAD: „Ne samo da bi potrošačke cene i tamo značajno porasle zbog ovih carina, već bi skočili i proizvodni troškovi američkih kompanija. Mnoge sirovine i poluproizvodi dolaze iz inostranstva.“

Takav scenario bi bio izuzetno skup i za američku ekonomiju.