Foto: A. Latas/DanasDok će studenti blokirati mostove u Novom Sadu, predsednik Vučić obilazi narod i glumi da je stanje redovno. Ali, kriza i dalje traje i mogla bi da je ugasi jedino procena studenata da su zahtevi ispunjeni.
Vojin Jovanović, student Građevinskog fakulteta u Beogradu, stajaće ove subote (1. februar) na jednom od tri novosadska mosta, tačno tri meseca od pogibije pod nadstrešnicom.
Jovanović se našao među stotinama beogradskih studenata koji su u Novi Sad stigli pešice. Usput su ih u nizu varoši dočekivali meštani – gomilom hrane, aplauzom i suzama.
Negde iza Inđije, posle noćenja na tamošnjem fudbalskom igralištu, ovaj student je za DW rekao da kolege i on šetnjom pokazuju da njihovi zahtevi još nisu ispunjeni.
„Pad Vlade nije bio naš zahtev“, kaže on. Kao ni drugi ovde, nije impresioniran ostavkom premijera Miloša Vučevića niti je tema kakav potez će sada povući faktički šef vladajuće partije i države Aleksandar Vučić.
A pred njime su tri moguća puta. Ili će odabrati novog odanog mandatara i narediti partiji da ga izabere u parlamentu. Ili će iznaći neku „ekspertsku“, „tehnokratsku“ Vladu. Ili će se zbilja odvažiti na nove izbore znajući da će ih opozicija bojkotovati.
Kako god, jasno je da ni ubrzanje događaja ove sedmice nije umirilo bunt i da Srbiju čeka još jedan divovski protest, ovog puta u Novom Sadu gde je sve i počelo.
I gde su batinaši iz Srpske napredne stranke – pohapšeni u međuvremenu – u noći sa ponedeljka na utorak krvnički pretukli studente, što je bio direktan povod za ostavku Vučevića i novosadskog gradonačelnika Milana Đurića.
Uto je stigao i tekst istraživačkih novinara KRIK-a u kojem se, na osnovu poruka kriminalaca, biznismena i političara, otkriva da je Novi Sad deljen kao plen različitih frakcija SNS i kriminala, a da je iznad svih njih navodno brat predsednika Andrej Vučić.
Kad su zahtevi stvarno ispunjeni?
Vučić ima da rešava svoju kvadraturu kruga i nema sumnje da bi najvećeg bunta protiv svoje vlasti mogli da ga oslobode upravo studenti – ukoliko kažu da su zahtevi ispunjeni.
Gleda se upravo u Građevinski fakultet čiji su profesori najstručniji da kažu da li je vlast objavila svu dokumentaciju o rekonstrukciji Železničke stanice, što je slavodobitno – ali ne po prvi put – obećano ove sedmice.
Onda bi mogli da zasedaju plenumi na fakultetima i kažu da li se blokade obustavljaju.
Pitanje je ko je tu u većem cajtnotu. Ako se stvar odigra još u februaru, studenti bi mogli da se vrate na fakultet i ne izgube godinu studija. To bi pogodovalo i Vučiću jer bi onda bez pritiska mogao da donese odluku izbori ili ne.
Studenti sve vreme hoće da „nateraju institucije da rade svoj posao“, podseća politikolog Mladen Mrdalj. Još se lako može utvrditi da li je objavljena dokumentacija, ali Mrdalj pita:
„Šta ako pravosuđe, na osnovu te dokumentacije, ne presudi i političkom vrhu koji je najodgovorniji za korupciju koja je dovela do tragedije?“
Presude bi takođe mogle da se čekaju godinama, a toliko blokade univerziteta ne mogu da traju.
Apolitična politika
Pitanje od milion dolara ostaje ono koje je u jednom komentaru nagovestio i minhenski Zidojče cajtung. Vlast se, naime, menja na izborima, ali u Srbiji nema fer izbora. Dok ih ne bude, Vučić je u sedlu bez obzira što žrtvuje pione.
„U Srbiji bi mnogo toga moralo da se promeni pre nego što dođe do bilo kakvih promena“, zaključuje komentator Zidojče cajtunga.
Studenti, koje delegiraju plenumi, za sada izbegavaju zamku da „šire“ zahteve već se drže četiri osnovna: dokumentacija, hapšenje nasilnika, prekidanje sudskih procesa protiv demonstranata i povećanje univerzitetskog budžeta.
Ali, odavno je jasno da je bunt prerastao u narodni i da je jedini zahtev zapravo demontaža sistema koji je u Srbiji usavršila SNS i koji vodi Vučić.
„Dakle, ukoliko studenti žele da ostanu politički relevantni, moraju početi da se bave politikom“, kaže Mrdalj za DW.
Ako se već klone stranačke politike – a prilično jasno se ograđuju od opozicije – onda bi možda mogli da se zalažu za neki obavezujući referendum, kaže Mrdalj.
U svim tim dešavanjima, opozicija se drži po strani. Iz njenih redova se stidljivo čuje zahtev da se prvo ispune zahtevi pa da se onda ide na prelaznu Vladu koja bi pripremila fer izbore.
„Nećemo pristajati na manipulacije Aleksandra Vučića i neka kozmetička rešenja, već ćemo tražiti da prelazna vlada zaista može da pruži garanciju da će se krenuti u dobrom pravcu i da će se krenuti u razvlašćivanje Srpske napredne stranke“, rekao je ranije za DW narodni poslanik iz redova Zeleno-levog fronta Radomir Lazović.
No ni Lazović ni ostali još nemaju odgovor na pitanje šta ako studenti procene da su zahtevi ispunjeni i prekinu protest? Uz koji pritisak bi onda opozicija mogla da traži prelaznu Vladu?
Stanje redovno?
Tom pritisku se ne mogu nadati ni iz Evropske unije. Kako je za DW rekao Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, među članicama EU često nema konsenzusa pa ga tako nema ni o dešavanjima u Srbiji.
Picula će, doduše, uvrstiti sve u godišnji izveštaj Evropskom parlamentu gde mnoge poslaničke grupe osuđuju ponašanje Vučićevih vlasti i, posebno, nasilje prema demonstrantima.
„Vrlo jasno sam kazao da niko ne može dovesti u pitanje ustavno pravo građana da izražavaju svoje nezadovoljstvo odlukama vlasti“, rekao je Picula.
On će uskoro put Srbije, a nije izvesno da li će srpski zvaničnici hteti da pričaju sa njim.
Ali, Vučić hoće da priča sa „narodom“. Dok su se studenti u petak (31. januar) približavali Novom Sadu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić išao je u „razgovore sa građanima“ u Ćićevcu, Varvarinu i Trsteniku.
Meštanima je obećavao nasip kod Morave, rekonstrukciju škole, gerontodomaćice, naknade za propali paradajz…
Vučić se trudio da ostavi utisak da je stanje redovno, ali će, bez sumnje, slike iz Novog Sada još jednom pokazati da nije i da se politička i društvena kriza nastavljaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
