Tri scenarija o posledicama izbora u Americi po evropske saveznike

Taj meč možda nije nov, ali je od kritične važnosti za mnoga pitanja koja su najvažnija za evropske saveznike Vašingtona, ukazuje Rakel Tausendfreund, iz Nemačkog Maršalovog fonda u SAD (GMF).

Podrška NATO-u: Magnituda potencijalnog pomaka 8/10

Sjedinjene Države su nezaobilazna članica NATO-a od osnivanja alijanse, ali ova pozicija je predmet rasprave na izborima 2024. Bajdenova podrška NATO-u i vodeća uloga SAD u njemu je neupitna.

„Ponovno osnaživanje“ ključnih američkih saveza bio je centralni cilj Bajdenove administracije, o čemu svedoči njeno vođstvo u odgovoru NATO saveznika na ruski rat u Ukrajini.

Drugi mandat bi trebalo da bude otprilike dosledan u pogledu posvećenosti NATO-u, iako će pozivi evropskim saveznicima da odgovore ciljevima vojne potrošnje takođe biti istaknuti.

Tramp je, nasuprot tome, tokom svog predsedavanja utvrdio da ne poštuje NATO i od tada je izneo ideju o povlačenju SAD iz alijanse. Kongres je ove komentare shvatio dovoljno ozbiljno da uvede zakon koji sprečava bilo kog predsednika da povuče zemlju iz članstva u NATO-a bez odobrenja Senata ili akta Kongresa.

Mera je uključena u Zakon o ovlašćenju za nacionalnu odbranu i odobrena od strane Senata i Predstavničkog doma snažnom dvostranačkom većinom sredinom decembra.

Iako Tramp neće imati opciju da se povuče iz NATO-a, može se očekivati da zanemari i podriva alijansu, preferirajući bilateralnu i transakcionu saradnju. Takođe se može očekivati da će Tramp izvršiti pritisak na evropske saveznike da povećaju svoju vojnu potrošnju dok se zalaže za smanjenje američkog angažmana u NATO-u.

Ishod izbora ima snažan uticaj na posvećenost Sjedinjenih Država NATO-u

Vojna podrška Ukrajini: Magnituda potencijalnog pomaka 10/10

Nedavni događaji su pokazali da je predsednikova sposobnost da osigura stalnu vojnu podršku Ukrajini ograničena. Stoga će ishod izbora biti jednako presudan po ovom pitanju.

Uzimajući u obzir sve varijable, malo je verovatno da će nivoi finansijske podrške u 2025. biti jednaki onima koji su viđeni u prvih 14 meseci rata. Moguće je da će podrška biti drastično smanjena.

Bajdenova administracija je pokazala doslednu posvećenost i liderstvo u podršci Ukrajini (naročito vojnoj, ali i humanitarnoj). Predsednik je obećao da će podržavati Ukrajinu „koliko god bude potrebno“, a nedavno je vodio bitku sa Kongresom oko dodatne pomoći od 61 milijarde dolara.

Administracija je 12. decembra objavila 53. tranšu bezbednosne pomoći Ukrajini od avgusta 2021, paket od 200 miliona dolara koristeći prethodno odobrena sredstva.

Druga Bajdenova administracija će ponuditi stalnu vojnu podršku Ukrajini i zalagati se za visok nivo pomoći. Ali sastav Kongresa će odrediti šta će biti odobreno. Samo sa demokratskom većinom u Predstavničkom domu je osigurana kontinuirana podrška.

Međutim, čak i demokratska podrška će se vremenom smanjiti, posebno ako se izgledi za ukrajinske snage zatamne.

Trampova pobeda bi verovatno okončala podršku Bele kuće Ukrajini. Tramp je tvrdio da će biti u stanju da precizira rešenje za rat „u jednom danu. Trajaće 24 sata“.

Takođe se požalio da Bajden stavlja „Ukrajinu na prvo mesto“. Iako u prvom Trampovom mandatu njegovo praćenje često nije odgovaralo njegovim obećanjima, osećanje iza ovih tvrdnji ostalo je dosledno.

S obzirom na ovo i Trampovu komplikovanu istoriju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, postoje svi razlozi za očekivati da će Tramp prekinuti podršku SAD Ukrajini i zalagati se za brzo rešenje, uz vrlo malo zabrinutosti zbog ukrajinskih teritorijalnih gubitaka.

Odnosi SAD i Turske i podrška kurdskim oružanim frakcijama u Siriji: Moguća promena 5/10

Odnosi između Ankare i Vašingtona bili su napeti i često nestabilni barem od pokušaja državnog udara u Turskoj 2016. Podrška Vašingtona i oslanjanje na kurdsku miliciju u Siriji bila je centralna tačka trvenja.

Bajdenova administracija zauzela je hladan pristup vladi turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana sve dok nije postalo jasno da obezbeđivanje podrške Ankare kandidaturi Švedske za NATO zahteva javno udvaranje i dogovore visokog profila.

Iako je Erdoganov pozitivan odnos sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom bio od pomoći – na primer, u pregovorima o ukrajinskom dogovoru o žitu – on ne podstiče tople odnose sa Bajdenovim timom.

Ipak, u vezi sa spornim pitanjem kurdskih oblasti u severnoj Siriji, došlo je do nečeg neprijatnog primirja. Drugi Bajdenov mandat bi verovatno nastavio ovaj pragmatičan kompromis, pri čemu Turska nastavlja da gađa kurdske snage u blizini turske granice u Siriji, ali se pridržava sporazuma iz 2019. koji razgraničava kurdske i turske teritorijalne zone, dok Bajdenova administracija nastavlja da podržava i radi sa sirijskim Kurdima, ali pristaje da ignoriše većinu operacija Turske u kurdskim oblastima severne Sirije.

Iako Bajdenova administracija razume nezadovoljstvo Ankare američkom podrškom sirijskim Kurdima – Turska tvrdi da imaju veze sa Radničkom partijom Kurdistana, koju i Vašington i Ankara smatraju terorističkom organizacijom – neće napustiti sirijske Kurde bez širokog rešenja za Siriju.

Malo je verovatno da će sukobi oko ugovora o oružju nestati. Nedavni dogovor da Ankara dobije borbene avione F-16 koje je godinama želela u zamenu za odobrenje članstva Švedske u NATO-u trebalo bi smatrati izuzetkom od pravila.

Odnos Tramp-Erdogan bio je topliji i doveo je do toga da Tramp iznenada povuče američke specijalne snage koje podržavaju Sirijske demokratske snage, kurdskog partnera Sjedinjenih Država u borbi protiv ISIS-a, i efektivno osvetli tursku ofanzivu na severu Sirije.

Kongres je osudio taj potez sa snažnom dvostranačkom supervećinom od 354 prema 60, što je navelo Trampovu administraciju da prilagodi kurs i pregovara o ograničenjima operacije u Siriji.

Ako se Tramp vrati u Belu kuću, i sa Kongresom manje zainteresovanim za suprotstavljanje njegovoj spoljnoj politici, to će ostaviti Erdoganu više manevarskog prostora protiv sirijskih Kurda.

Sve u svemu, u dva od tri slučaja, odluka Amerikanaca na glasačkom listiću 2024. imaće značajne posledice po saveznike u NATO-u, dok je značaj za američko-turske odnose malo maglovitiji.

Biće još toga u našem izveštavanju o spoljnopolitičkim implikacijama američkih izbora 2024, uključujući više glavnih pitanja saveznika, od ekonomske konkurencije do integracije u EU i sukoba na Bliskom istoku.