Trideset godina od svrgavanja Pinočea

Kako bi suzbili tu pojavu i opasnost koja je pretila, pod rukovodstvom SAD, organizovana je od pedesetih do osamdesetih godina tajna operacija pod nazivom „Kondor“, čiji je cilj bio da uz pomoć desničarskih režima suzbije levičarski pokret. U Čileu je ta uloga poverena generalu Augustu Pinočeu koji je usmrtivši predsednika Salvadora Aljendea, 11. septembra 1973. godine u državi uveo diktaturu vojne hunte.

Tačan broj žrtava nikada nije ustanovljen, procenjuje se da je stradalo oko tri hiljade, a mučeno i obespravljeno oko 30.000 ljudi pod izgovorom da su pripadnici ili simpatizeri levičarskih ideja. Na udaru su se najpre našli najistaknutiji intelektualci, među kojima i nobelovac, pisac Pablo Neruda.

Obeležavajući 30 godina od istorijskog „ne“ na plebiscitu i mirnim svrgavanjem diktatora Pinočea sa vlasti, predsednik Sebastijan Pinjera je istakao: „Okupili smo se danas u predsedničkoj palati na La Monedi, koja je dom svih Čileanaca, sa namerom da se osvrnemo objektivno i istinito na našu istoriju. Ona predstavlja veliku pobedu za demokratiju i demokrate u našoj zemlji.“ Obrativši se predstavnicima svih stranaka nadovezao se na ono što je izjavio dan ranije – „naša tranzicija, a to je prepoznato od strane celog sveta, je bila inteligentna i za primer.“ Govoreći o periodu za vreme vladavine vojne hunte istakao je da „nijedan kontekst ne opravdava ili nikad ne opravdava kršenje ljudskih prava“, i dodao „to ne znači, da ne možemo analizirati, na primer, kako i zašto smo izgubili našu demokratiju, jer državama je potrebno pamćenje kako ne bi zaboravile, ali takođe im je potrebna istorija da bi iz nje učile.“

Sudeći po pisanju ovdašnje štampe bilo je dosta polemike oko obeležavanja ovog datuma. Kada se reči opozicije objedine u jednu rečenicu ona se svodi na to da je kontradiktorno slaviti trijumf odgovora „ne“ na plebiscitu, sa onima koji su podržavali opciju „da“. Ono što je vidno i nesporno je, da je godišnjica 5.10.1988. godine, dopustila da gotovo sve stranke, bez obzira na veličinu, uticaj i opravdanje pronađu razloge za spomen na taj datum. Nesumnjivo je to bila prekretnica u istoriji čileanske demokratije, ne dovodeći u pitanje činjenicu da ga svako ne slavi na isti način ili iz istih razloga.

U proteklom periodu od 30 godina od plebiscita Čile je izrastao u vodeću državu Južne Amerike, sa čvrstom ekonomijom i uvećanim bruto nacionalnim dohotkom petostruko u odnosu na 5. oktobar 1988. Državu u kojoj svakodnevno u redu za boravišnom i radnom vizom čeka stotine ljudi iz drugih zemalja, uglavnom Južne Amerike, u nadi da će tu pronaći uslove za bolji život.