Trijumf demokratije može se izroditi u političku farsu

To što ovi sukobi isplivavaju u javnost, obrazlaže Filipović, „dokaz je slabe komunikacije unutar koalicije na vlasti“, a koja će, navodi, biti tek problematična kada nova vlada bude trebala da se uhvati u koštac sa nasleđenom pandemijom, finansijskom i ekonomskom krizom“.

– Za sada smo čuli razne egzibicije poput ekspertska vlada, dominantno ekspertska vlada, pa onda ta ekspertska vlada treba da ima „ravnomjernu“ zastupljenost lidera političkih subjekata koji čine većinu. Prekjuče je najavljen kompromis po kome u vladi neće biti nijedan lider partija. Neželjeni i kontroverzni lideri poput Andrije Mandića, Milana Kneževića i Nebojše Medojevića bi time izbjegli potpuno poniženje. Mislim da je to najrealnija opcija. Imaćemo partijsku, kvaziekspertsku vladu, bez lidera u njoj – kaže Filipović.

On ukazuje da je najveći problem za učešće lidera DF u vlasti „njihova lojalnost Aleksandru Vučiću“.

Zbog toga je, navodi, „kreiran savez crkve i URA, koje, svaka iz svojih razloga, ne žele veliki Vučićev upliv i uticaj u Crnoj Gori“.

Ovde su u pravu delom, smatra naš sagovornik, ali kako ukazuje, i u „samom Krivokapićevom timu ima ljudi koji su na primer lojalni Kremlju, ili baštine veoma problematičnu ideologiju“.

Između ostalog, zaključuje Filipović, i „sam gospodin Krivokapić svako malo odluta u velikosrpsku i klerikalnu retoriku“.

Za Srđana Perića, iz podgoričke organizacije KOD, formiranje Vlade je proces u kome bi građani trebalo da dobiju lica koja će biti odgovorna za rešavanje problema koje su im delegirali.

Kako navodi za Danas, „od samog početka smo znali da je koalicija ili tehnički savez nove vlasti, kako god ga zvali, veoma heterogen i raznorodan – ne samo sa ideološke tačke gledišta“.

Zaličilo je, ukazuje Perić, da se pronašao model koji miri tolike razlike.

– Međutim, sada saznajemo da i nije baš tako. Početne izjave su išle u pravcu formiranja ekspertske Vlade, potom kombinovanog modela, a onda smo dobili i zahtjeve profesionalnih političara. Svaka opcija može logički da se brani, ali je mnogo bitnije od toga koliko će nova Vlada biti učinkovita sa stanovišta efikasnosti, uspješnosti i pravednosti – kaže Perić.

Njemu je teško zamislivo „da je neko spreman da preuzme odgovornost za ponavljanje izbora zbog nesastavljanja Vlade u rokovima predviđenim Ustavom. Taj ko bi to uradio izvjesno bi doživio politički debakl, a točak promjena bi bio na dug period zaustavljen“.

Sa druge strane, ukazuje Perić, što se više čeka sa formiranjem nove Vlade njen posao će biti teži.

– Isto tako, što manje budu harmonični odnosi u vezi sa sasvim konkretnim pitanjima, od donošenja zakona koji omogućavaju reforme pa sve do kadrovskih izbora – tu prije svega mislim na izbor Vrhovnog državnog tužioca – novo rukovodstvo će imati manje šanse za uspješne korake – kaže Perić.

On ističe da se radi se o, kako kaže, Vladi koja treba da donese niz teških odluka, „prije svega na polju konsolidacije javnih finansija, a potom i da pokrene privredu koja je uzdrmana nakon kraha turističke sezone uzrokovanog posljedicama virusa korona, a da pritom ne znamo ni kakva će biti ona naredna“.

Što se potroši više vremena u procesu sastavljanja nove upravljačke strukture, navodi Perić, to će teže imati odgovor na ove probleme.

Perić se nada da oni od kojih zavisi formiranje Vlade razumeju koliko mogu da izgube svi oni, bez obzira iz koje partije ili koalicije dolazili – a zajedno sa njima i ogromna većina građana, ukoliko se propusti prilika za temeljne reforme, demontažu mreže povlašćenih na svim nivoima i pokretanje ekonomije.

Sagovornik Danasa podseća da su, u ovom ili onom obliku, izreda svi lideri konstatovali da se dogodio istorijski trenutak.

– Pošto su to konstatovali – sada je prilika da pokažu da su dorasli njemu. U suprotnom, umjesto istorijskog trijumfa demokratije imali bismo političku farsu – zaključuje Perić.