Foto: EPA-EFE/MARCIN BIELECKI Vladajuća poljska konzervativna stranka Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog uspela je da osvoji ubedljivu većinu i u Sejmu i u Senatu poljskog parlamenta, sastaviće ponovo jednopartijsku vladu i bez prepreka može da nastavi svoje reforme, nazvane „dobra promena“, pokazuju danas rezultati izbora nakon prebrajanja skoro 83 odsto glasova.
U Sejmu će najviše, komotnu većinu među ukupno 460 poslanika u donjem domu imati Pravo i pravda (PiS) na osnovu 45 odsto osvojenih glasova a takođe i u Senatu koji ima ukupno 100 senatora gde je za vladajuću stranku na redovnim parlamentarnim izborima glasalo skoro 46 odsto Poljaka koji su izašli u nedelju na birališta.
U Sejm, donji dom ulazi svih pet stranaka koje su registrovale kandidatske liste u 41 izbornoj jedini na koliko je podeljena Poljska i drugi najjači poslanički klub imaće liberalna Građanska koalicija sa 26 odsto osvojenih glasova.
Ovi izbori označili su nakon četiri godine pauze povratak poljske levice u Sejm sa 12 odsto osvojenih glasova a svoje poslanike imaće i poljski demohrišćani, Poljska narodna stranka koja je dobila poverenje 8,81 odsto birača i nova koalicija poljskih radikalnih nacionalista i ekstremista, Konfederacija sloboda i nezavisnost koja je prema ovim delimičnim rezultatima osvojila 6,71 odsto glasova.
U gornji dom poljskog parlamenta ulaze samo tri od pet stranaka a najviše među ukupno 100 senatora imaće Pravo i Pravda sa 45,79 odsto osvojenih glasova, za njom je Građanska koalicija sa 33,9 odsto glasova i Poljska narodna stranka sa 5,49 odsto glasova, dok su bez senatora ostale Levica i nacionalistička Konfederacija.
Opoziciona liberalna Građanska koalicija osvojila je pobedu u svega dva a Pravo i pravda u 14 vojvodstava, dok su za opoziciju glasali veliki poljski gradovi sa preko 500.000 stanovnika.
Procenti osvojenih glasova i preračun na mandate na izborima na koje je izašlo čak 61 odsto od 30 milionaregistrovanih birača menjaće se do večeras kada će Državna izborna komisija saopštiti konačne rezultate i to po običaju na štetu konzervativaca, jer glasovi iz velikih gradova koji su uporište proevropskih strana i liberala stižu najkasnije ali ne očekuje se da bi Pravo i pravda mogla da izgubi komotnu većinu o oba doma parlamenta, ni da će morati da traži koalicionog partnera za novu vladu.
„Dobra promena“ kako je Kačinjski pre četiri godine a za njim i njegova stranka nazvao reforme od kojih su neke, kao preuzimanje kontrole nad javnim medijima a pre svega kontroverzna reforma pravosuđa, počev od Ustavnog suda, dovele Poljsku u spor sa Evropskom unijom zbog sistemskog ugrožavanja pravne države i osnova demokratije, trajaće tako neometano i naredne četiri godine.
„Pobedio je u karnevalu obećanja o privrednom rastu i poklonima o trošku darivanih. Izborni rezultat će ohrabriti Pravo i Pravdu da ostvari strašno opasne najave. Jaroslav Kačinjski je najavio da će osvojiti poslednje barikade u pravosuđu, govorio je o zakonu o profesionalnom statusu novinara, znači davanju potvrde da su novinari i o ukidanju imuniteta sudijama“, kazao je danas bivši poljski premijer iz Saveza demokratske levice Lešek Miler.
Analitičari takođe ocenjuju da će prve reforme u ovom drugom mandatu konzervativne vlade udariti na nezavisnost sudija i u pravcu nastojanja da se na stranu propagande vlade, koju sada obavlja pre svega nekadašnji javni tv servis TVP, prevuku i privatni mediji, a Kačinjski je već najavljivao polonizaciju medija, kako bi u njima bilo što manje stranog kapitala.
Konzervativci Kačinjskog svojim dodacima na drugo i dalje dete u visini od 120 evra mesečno, proširenim zatim na svako dete i drugim bogatim socijalnim programima uspeli su da poprave životni standard svojih birača posebno u nerazvijenim istočnim regionima, tzv. Poljskoj B, a za četiri godine na vlasti povećali su izdatke za pomoć porodicama sa 1,78 odsto BDP-a u 2015. godini na skoro četiri odsto danas.
Biračima je pred ove izbore Kačinjski obećao 13. i 14. penziju, povećanje minimalne zarade na 950 evra, dok je 2015. iznosila 416 evra, mladima do 26 godina starosti ukinuti su porezi, računajući da Poljaci, što je potvrđeno i istraživanjem pred ove izbore, glasaju novčanikom, gledajući ko će poboljšati lični životni standard njihove porodice a da su u to ime spremni da zažmure na gaženje pravne države i demokratskih vrednosti.
U svojoj politici Kačinjski i njegovi konzervativci imaju neskrivenu podršku konzervativnog krila moćne i uticajne Poljske katoličke crkve, posebno nakon osvetljavanja pedofilnih skandala iz ranijih godina što su poljski biskupi, s izuzetkom malobrojnijeg liberalnijeg krila doživeli kao atak na samu crkvu a neki sveštenici u kampanji pred ove izbore dopuštali su političarima vladajuće stranke da se obraćaju vernicima na misama.
Dok premijer Mateuš Moravjecki nakon izbora pomirljivo govori o potrebi da se oslove i ubede i oni koji odbijaju „dobru promenu“, njegov partijski šef Jaroslav Kačinjski na predizbornim mitinzima javno je govorio o tome da će nastaviti u duboko podeljenom poljskom društvu da etiketira kao izdajice
ili goru sortu one Poljake koji odbijaju njegovu „dobru promenu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
