Trn u oku Rusije: Ostvro Gotland strateški plodno tle za novi sukob

Ali i Kenigsberg, koji je od Drugog svetskog rata postao Kalinjingrad. Sa današnje pozicije, nakon što je Švedska dobila poziv u NATO, Gotland postaje trn u oku Rusiji koja je već bila stisnuta na Baltiku, a sada gubi svaku stratešku komparativnu prednost. Pored raketa Iskander koje mogu da nose i nuklearne bojeve glave, one su raspoređene u Kenigsbergu/Kalinjingradu.

Na ostrvu živi 61.000 ljudi, koje, kako nam kaže novinar FT, doživljava uobičajeni turistički početak leta sa turistima iz Švedske.

Najveći grad je Visbi, koji je bio deo Hanze i ima aerodrom. Na kraju Hladnog rata tamo je bilo stacionirano 25.000 vojnika, a potom je došlo do demilitarizacije.

Rusija je postala partner i nije bilo straha da bi neko mogao da napadne ostrvo.

Situacija se strateški promenila nakon 2014. godine kada je Švedska, tada još neutralna, počela da menja svoje planove odbrane (mnoge neutralne zemlje imaju velike budžete za odbranu jer samo sposobna vojska garantuje neutralnost) jačanjem kapaciteta. A onda je 2020. Švedska počela da vraća vojnike i opremu na ostrvo.

Strateški razumljivo, jer bi pad u strane ruke predstavljao noćnu moru za odbranu zemlje.

Početak juna pokazao je da Gotland nije samo švedski interes, NATO je tamo održao vežbu BALTOPS 22 u kojoj je učestvovalo 14 članica NATO-a i, razumljivo, Švedska i Finska.

U vežbi je učestvovalo 45 brodova, 75 aviona i 7.500 vojnika.

Vojni planeri su sigurno već razradili opcije mogućeg ruskog napada, koji bi, kao što bi bilo najopasnije, mogao biti sastavni deo napada preko procepa Suvalki na kopnu kako bi se baltičke države odsekle od kopna.

Gotland bi mogao da se nađe pod snažnim raketnim napadom iz Rusije, verovatno iz Belorusije, a verovatno i iz Kenigsberga/Kalinjingrada. Uz moguće padobransko sletanje. Osvajanjem ostrva Rusija bi došla iza baltičkih zemalja. I zato je to scenario koji se ne sme ostvariti.

Najveći strah sa kojim se analitičari trenutno suočavaju jeste pretnja da će, ukoliko se Rusija odluči za vojni odgovor na ulazak Finske i Švedske u NATO (do sada nije pokazala sklonost takvim avanturama, ali je predsednik Rusije Vladimir Putin najavio da bi Rusija mogla da donese vojnim postrojenjima bliže zemljama), mogli bi da koriste taktičku nuklearnu bombu u oblasti koridora Suvalki, možda i Gotland.

Na ovim lokacijama, savezničke snage bi morale da se drže u grupama koje bi taktički nuklearni udar mogao bukvalno da zbriše.

Rusija do sada nije ništa rekla o Gotlandu, iako je nesumnjivo da se intenzivno bavi jačanjem vojnog potencijala u toj oblasti.

Ipak, zapretila je Norveškoj neodređenim „merama odmazde zbog ograničenja koja je uvela, čime je onemogućen transport robe do ruskih naselja na arktičkim ostrvima Svalbard“.

Svalbard, arhipelag između norveške severne obale i Severnog pola, pripada Norveškoj, ali Rusija ima pravo da eksploatiše svoje prirodne resurse na osnovu sporazuma potpisanog 1920. godine, a neki delovi arhipelaga su naseljeni pretežno ruskim stanovništvom.

Norveška ne blokira ruski pristup arktičkom arhipelagu Svalbard, već samo primenjuje međunarodne sankcije, a Rusija ima druge načine da dođe do svojih naselja, saopštilo je norveško Ministarstvo spoljnih poslova.

Realno sagledavanje strateške situacije navodi na zaključak da Moskva nema mogućnosti da deluje ni prema Gotlandu ni prema Svalbardu. Ali pretnju od taktičkog nuklearnog udara treba imati na umu ako Rusija oseti da počinje da gubi u Ukrajini.

Zato što su Suvalki i Gotland strateški neprocenjivi, a raste i strateški značaj Svalbarda. U njemu se nalazi globalno snabdevanje svim semenima, snabdevanje od ključnog značaja za budućnost poljoprivrede.