Trnovit put demokrata od Mejna do Aljaske 1Foto: EPA-EFE/ CLEMENS BILAN

Pored toga što su 3. novembra glasali za jednog od dva predsednička kandidata, Amerikanci su birali i 435 članova Predstavničkog doma Kongresa, kao i 35 od ukupno 100 članova Senata i 11 guvernera.

Republikanci u Senatu imaju većinu od 53 prema 47, što znači da su demokrate nastojale da osvoje četiri senatorska mesta.

Demokrate su se, takođe, borile da zadrže većinu u Predstavničkom domu Kongresa (trenutno imaju 232 od 435 mesta).

S obzirom da je prebrojavanje glasova u toku, biće potrebno vremena da bi se došlo do zvaničnih rezultata.

Prema pisanju Njujork tajmsa, demokrate su juče bile na putu da zadrže prednost u Predstavničkom domu, pa čak i da je povećaju za dodatnih četiri ili pet mesta, ali su im šanse da od republikanaca preuzmu većinu u Senatu bile neizvesne.

Delimični rezultati su ukazivali da su demokrate iz Predstavničkog doma ostvarile dobre rezultate u mnogim izbornim okruzima u kojima su pobedili 2018, ali su imali teškoća da se probiju u distriktima koji su naklonjeni republikancima, a u kojima su računali na glasove onih koji su nezadovoljni Trampom.

Republikanci su postali optimistični da će povratiti izvesne mandate, naročito u ruralnim oblastima i tradicionalnim uporištima konzervativaca u područjima kao što su Oklahoma Siti i Staten Ajland.

Ishod glasanja za Senat, piše Njujork tajms, zavisi od nekolicine zemalja u kojima se demokrate još nadaju da će smeniti republikance, ali se, kako se navodi, njihove šanse smanjuju na neobično velikom poprištu borbe koje se prostire od Mejna do Aljaske, a ishod bi mogao da se poklopi sa rezultatima predsedničke trke.

Rezultati izbora za Kongres uticaće na to koliku će slobodu imati sledeći predsednik SAD da određuje članove svog kabineta, imenuje sudije i realizuje druge svoje planove.

Borba između dve partije je, kako se navodi, do kraja bila žestoka, te su birači do samih izbora bili bombardovani reklamama koje su koštale više stotina miliona dolara.

Republikanci su značajne pobede odneli u Ajovi, Alabami i Montani, a ostvarili su bolje rezultate od očekivanih u Severnoj Karolini i Mejnu, gde su rezultati bili isuviše tesni da bi juče mogli da budu zvanično saopšteni.

Demokratama su potrebna tri ili četiri mandata da bi preuzeli kontrolu u Senatu, u zavisnosti od toga da li će u predsedničkoj trci pobediti bivši potpredsednik SAD Bajden, što bi onda njegovoj potpredsednici Kamali Haris omogućilo da da odlučujući glas u slučaju nerešenog rezultata.

Ukoliko bi demokrate zadržale kontrolu nad Predstavničkim domom i osvojile Senat, imale bi moć da opstruišu planove Trampa tokom njegovog potencijalnog drugog mandata ili da u slučaju Bajdenove pobede podupru njegove planove.

Glasalo se za ukupno 35 mesta u Senatu, od kojih trenutno 23 pripada republikancima, a 12 demokratama.

Mandat senatora traje šest godina, a trećina članova Senata se bira na svake dve godine.

Demokrate su odnele pobedu u Koloradu, gde je bivši guverner Džon Hikenluper porazio senatora republikanca Korija Gardnera.

Hikenluper, koji je učestvovao u trci za predsedničku nominaciju demokrata, bio je guverner Kolorada u dva mandata od 2011. do prošle godine.

Analitičari ocenjuju da se ranjivost njegovog rivala najviše ogledala u njegovoj odanosti Trampu.

U Arizoni je bivši astronaut Mark Keli pobedio senatorku iz republikanskih redova, inače bivšeg pilota borbenog aviona, Martu MakSeli.

Međutim, lider republikanske većine u Senatu Mič Mekonel i Trampov saveznik Lindzi Grejem su reizabrani u Kentakiju, odnosno u Južnoj Karolini.

I u Alabami je kandidat republikanaca Tomi Tubervil porazio senatora iz demokratskih redova Daga Džonsa. Republikanci su pobedili i u Teksasu i Kanzasu.

Među ovogodišnjim kandidatima za Senat bio je i jedan sveštenik, kamiondžija i trener fudbala, a rezultati glasanja su već istorijski, s obzirom da su demokrate iz Njujorka Riči Tores i Monder Džons postali prvi tamnoputi homoseksualci koji će ući u Kongres, budući da su izabrani za Predstavnički dom.

Jedan kandidat republikanaca koji je ušao u Kongres prethodno je promovisao ultradesničarsku teoriju zavere Qanon.

Demokrate su svoju izbornu kampanju usredsredile na suzbijanje epidemije virusa korona u SAD dok su se republikanci više fokusirali na ekonomska pitanja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari