"Čido" opustošio Majot: Šta su tropski cikloni koji su odgovorni za trećinu smrtnih slučajeva u svetu (FOTO, VIDEO) 1Foto: EPA-EFE/HANDOUT HANDOUT EDITORIAL USE ONLY/NO SALES

Sezona tropskih ciklona u jugozapadnom Indijskom okeanu je rano i razorno počela, ocenjuje Svetska meteorološka organizacija, osvrćući se na aktuelni ciklon „Čido“, koji pravi velike štete na ostrvu Majot, gde je zvanični broj žrtava 35, iako se strahuje da bi mogao da bude mnogo veći.

Poslednji podaci francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova govore da je do sada 67 teško, a 2.432 osobe lakše povređeno.

Snažni ciklon „Čido“ je 14. decembra pogodio ovu francusku teritoriju u Indijskom okeanu, praćen brzinom vetra od 200 km na sat i udarima preko 225 km/h. Prema oceni Meteo Fransa, bila je to najjača oluja koja je pogodila Majot u poslednjih 90 godina najmanje.

Vetar su pratile obilne padavine od 176 mm (litra po metru kvadratnom) za 12 sati, kao i morski talasi visine preko 5 metara. Čitava naselja su sravnjena sa zemljom, a najviše su pogođena inprovizovana naselja u kojima žive siromašni. Uništena je infrastruktura. Skoro nedelju dana nakon oluje i dalje ima nestašice vode.

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je posetio Majot, proglasio je u ponedeljak 23. decembra nacionalnu žalost. A kako bi se sprečile pljačke do kojih je već došlo u pojedinim područjima, uveden je policijski čas.

Kako piše list Figaro, ministar unutrašnjih poslova Bruno Retajo je naložio da policijski čas traje od 10 sati uveče do 4 sata ujutru po lokalnom vremenu. Rizik od pljački bi mogao dodatno da pogorša nestašicu hrane koja preti ostrvu.

Svetska meteorološka organizacija navodi da se gubitak života dogodio uprkos tačnim i blagovremenim ranim upozorenjima Meteo Fransa, koja su poslata 50 sati pre ciklona.

Žuto upozorenje, kako navode, izdato je 13. decembra u 7 sati ujutru po lokalnom vremenu, crveno istog dana uveče, a retko korišćeno ljubičasto upozorenje usledilo je u suboru 14. decembra u 7 sati ujutru.

“Čido je krenuo neobičnim putem – zaobišao je veće ostrvo Madagaskar u Indijskom okeanu. Uticao je na Majot kao intenzivan tropski ciklon, a 15. decembra stigao je do Mozambika pre nego što je oslabio. To je donelo obilne padavine i Mozambiku i Malaviju”, navodi SMO u saopštenju.

Prema pisanju Gardijana, koji se poziva na saopštenje vlasti u zemljama jugoistočne Afrike, ciklon Čido je ubio 73 osobe u severnom Mozambiku i 13 u Malaviju.

Osvrćući se na putanju kojom je ciklon išao i direktnog udara na Majot, Meteo-Frans je naveo da je uloga klimatskih promena nejasna.

„Ovo je izuzetno redak događaj koji nije viđen 90 godina. Naše trenutno znanja ne dozvoljava nam da izvučemo bilo kakve zaključke o ulozi klimatskih promena na tragu ciklona i o njegovom intenzitetu“, navodi se u saopštenju.

UNICEF: Najmanje 90.000 dece ugroženo u Mozambiku zbog ciklona „Čido“

Najmanje 90.000 dece ugroženo je u severnom Mozambiku nakon što je ciklon Čido uništio ili oštetio više od 35.000 domova u provinciji Kabo Delgado, saopštio je UNICEF. Kako se navodi u saopštenju Agencije UN za decu, ciklon je uništio najmanje 186 učionica u lokalnim školama, a nevremenom je pogođeno 20 zdravstvenih ustanova.

„Mozambik je jedna od najugroženijih zemalja sveta zbog klimatskih promena, a tamošnja deca su već pogođena vanrednim situacijama i pre dolaska ciklona, uključujući konflikte, suše i epidemije bolesti“, saopštila je predstavnica UNICEF-a za tu zemlju, Meri Luiz Iglton.

Ciklon je najteže pogodio grad Pemba u provinciji Kabo Delgado, koja je već uništena sedmogodišnjim brutalnim konfliktom u kojem je 1,3 miliona ljudi interno raseljeno, od kojih su 80 odsto žene i deca. Ciklon je pogodio i provincije Nampula i Nijasa, gde je više od 25.000 porodca bez struje.

Zbog posledica ciklona „Čido“ i klimatskog fenomena El Ninjo, procenjuje se da je humanitarna pomoć potrebna za 4,8 miliona ljudi u Mozambiku, naveo je UNICEF. Ovoj agenciji UN u Mozambiku je hitno potrebno 10 miliona dolara kako bi odgovorila na vanredne situacije izazvane najnovijim ciklonom „Čido“, dodaje se u saopštenju.

Šta su tropski cikloni?

Tropski cikloni nazivaju se uragani ili tajfuni, u zavisnosti od regiona. Prema objašnjenju Svetske meteorološke organizacije, tropski ciklon je brzo rotirajuća oluja koja počinje iznad tropskih okeana, a mogu varirati u brzini, veličini i intenzitetu. Tropski cikloni su druga najopasnija prirodna opasnost, posle zemljotresa.

Tropski cikloni su jedna od najvećih pretnji po život i imovinu, čak i u najranijim fazama njihovog razvoja. Mogu da prođu za samo 24 sata, dok drugi mogu trajati i do mesec dana.

Tropski cikloni često mogu da uključuju višestruke opasnosti, kao što su ekstremni vetrovi, obilne padavine, olujni udari i poplave, munje i tornada. U interakciji mogu da dovedu do velike pretnje koju tropski ciklon može da predstavlja.

Svake godine tropski cikloni prouzrokuju višestruke žrtve, smrt i značajnu štetu na imovini i infrastrukturi.

„Tokom proteklih 50 godina, 1.945 katastrofa je pripisano tropskim ciklonima, koji su ubili 779.324 ljudi i prouzrokovali ekonomske gubitke od 1,4 triliona dolara – u proseku 43 smrtna slučaja i 78 miliona dolara štete dnevno. Tropski cikloni predstavljali su 17% vremenskih, klimatskih i vodenih katastrofa i bili su odgovorni za jednu trećinu smrtnih slučajeva (38%) i ekonomskih gubitaka (38%) tokom 50-godišnjeg perioda”, navodi Svetska meteorološka organizacija na svom sajtu.

Klimatske promene su, kako ističu, povezane ne samo sa povećanom verovatnoćom velikih uragana, već i sa direktnim povećanjem njihove destruktivne moći.

„Društveno-ekonomski uticaji u vezi sa tropskim ciklonima rastu širom sveta zbog porasta obalne fizičke infrastrukture i ljudi koji žive u tim regionima. Povećanje destruktivne moći tropskog ciklona naglašava važnost osiguravanja da svi ljudi i imovina budu zaštićeni sistemima ranog upozorenja“, dodaje SMO.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari