Trst je za Kineze od strateške važnosti

Italija je potpisala Memorandum o razumevanju (MoU) o zajedničkom unapređivanju Inicijative Pojasa i puta (BRI). Italija je prva zemlja među osnivačima Evropske unije (EU) i iz Grupe sedam (G7) najvećih zapadnih privreda, koja je tako postupila.

Premijer Đuzepe Konte se odlučio na ovaj korak uprkos razlikama unutar koalicione vlade desničarske Lige i populističkog Pokreta pet zvezda, skepticizmu unutar EU i otvorenim kritikama iz Sjedinjenih Država. Premijer Konte smatra da je opredeljenje za BRI, inicijativu kineskog predsednika Si Đinpinga iz 2013, „strateško“ i od velike dobiti za posrnulu italijansku privredu.

Konte i predsednik Kine Si Đinping su u subotu u Rimu prisustvovali svečanosti overavanja MoU. „Obe strane pozdravljaju potpisivanje dokumenta razumevajući velike mogućnosti BRI za unapređenje uzajamne povezanosti“, stoji u saopštenju.

Saradnici dvojice državnika su potpisali još 29 sporazuma čiji svi detalji nisu obelodanjeni. Prema izvorima iz italijanske vlade poslovi bi mogli da vrede 20 milijardi evra, a domaći mediji pominju pet milijardi.

Italija je, izuzimajući Kinu, do sada najznačajnija nacionalna privreda (osma u svetu, vredna 2,1 bilion dolara u 2019.) koja pristupa BRI. Zemlja je četvrta najmnogoljudnija u EU (preko 61 milion) i po obimu privrede, treća najveća u evrozoni i članica Grupe 20 najuticajnijih privreda u svetu. Utemeljivač je NATO, sa strateškom pozicijom na južnim obodima Zapadne Evrope i Severnog Mediterana, pa je južna komanda NATO kraj Napulja.

SAD i učestalo unutar EU, međutim, BRI nazivaju „dužničkom zamkom“ ili neokolonijalnim projektom. Zvanični Vašington je upozorio Rim da ne pristupa Inicijativi, nazivajući da „propalim projektom“. Na to se nadovezala afera Huavej zbog koje SAD utiču na saveznike da zabrane kineskom tehnološkom gigantu da im razvija nacionalne 5G internet mreže.

U EU, naročito u Francuskoj i Nemačkoj, postoje kritičari kineskih ulaganja u region. Francuski predsednik Emanuel Makron, koji se sastaje sa Sijem danas u Parizu, izjavio je da dozvola kineskim kompanijama da kupuju evropsku infrastrukturu, poput luka, predstavlja „stratešku grešku.“

Evropska komisija je predložila članicama „10 akcija“ prema Kini. Zahteva se, između ostalog, reciprocitet u pristupu tržištima, prilikom ulaganja i podizanje svesti o nacionalnim bezbednosnim rizicima „koje predstavljaju strane investicije u kritična dobra, tehnologije i infrastrukturu.“

No, vlada Italije nastoji da podstakne trgovinu sa Kinom i oživi privredu koja je zapala u treću recesiju u deceniji. Italija unutar EU ima drugi najveći javni dug (posle Grčke) i drugu najvišu stopu najnezaposlenije mladeži (posle Španije). U Rimu ima mišljenja da je „dobit“ pristupiti BRI koja će ojačati evroazijsku povezanost i pomoći Italiji da smanji deficit u razmeni sa Kinom.

Važan deo buduće saradnje Rima i Pekinga u BRI trebalo bi da imaju četiri italijanske luke, najveća Đenova, te Palermo, Verona i Trst. Navodno je Kinezima od strateške važnosti Trst, kao veza sa zemljama bez izlaska na more, Austrijom, Mađarskom, Češkom, Slovačkom i Srbijom, za čija je tržišta druga najveća ekonomska sila sveta zainteresovana u okviru BRI. Trst nazivaju „gradom nauke“, domom mnogim naučno-istraživačkih ustanova, za teorijsku fiziku, okeanografiju, geofiziku, genetički inženjering, biotehnologiju i obnovljive energije.

Predsednik Si u šestodnevnoj poseti Evropi, prvom putovanju u inostranstvo 2019, nastojao je u Rimu da odagna zabrinutost o kineskim ulaganjima u regionu pa je poručio da je Peking „privržen principima opsežnih konsultacija, zajedničkog doprinosa i obostranih koristi, sledi principe transparentnosti i otvorenosti, a želi uzajamno korisnu saradnju“.

Italijanski predsednik Serđo Matarela je poručio posle razgovora sa Sijem da „Novi put svile mora biti dvosmerna ulica kojom će biti razmenjivane ne samo robe, već i talenti, ideje, znanje, napredna rešenja za zajedničke probleme i projekte budućnosti.“