Trvenja Francuske i Italije zbog migracija

Di Majo je u nedelju pozvao Evropsku uniju da Francuskoj nametne sankcije zbog njene politike u Africi. On je izjavio da Francuska „nikada nije prestala da kolonizuje desetine afričkih država“.

Italijanski populistički lideri su se često sukobljavali sa francuskom vladom tokom poslednjih nekoliko meseci, u vezi pitanja kao što su migracije, protesti i kultura. Još od kada su italijanski Pokret pet zvezda i Liga došli na vlast u junu 2018, odnosi su bili napeti, najvećim delom zbog migracija.

Dve zemlje su se sporile oko toga što Francuska šalje migrante nazad preko italijanske severne granice. Kada je Francuska kritikovala Italiju zbog toga što nije dopustila spasilačkim brodovima koji su prevozili migrante preko Mediterana da pristanu, Italija je odgovorila time što je optužila Francusku da odbija da prihvati migrante. Ali ove nesuglasice su se proširile i na druge oblasti. Desničarski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini prošle nedelje je optužio Francusku da je pružila utočište za 14 „terorista“ koji su traženi u Italiji.

Salvini je rekao da bi oni trebalo da budu poslati u Italiju i da završe u zatvoru, umesto da „piju šampanjac pod Ajfelovim tornjem“. NJegov kolega iz koalicije i lider Pokreta pet zvezda, Luiđi di Majo, pronašao je „zajednički jezik“ sa francuskim demonstrantima iz pokreta „žuti prsluci“, ohrabrujući ih da „ne odustaju“ i ponudivši im „svu potrebnu podršku“.

„EU bi trebalo da uvede sankcije Francuskoj i svim zemljama poput nje koje osiromašuju Afriku i primoravaju te ljude da odu, jer Afrikanci treba da budu u Africi, a ne na dnu Mediterana“, rekao je Luiđi di Majo prilikom posete centralnoj Italiji ovog vikenda, a nakon što su Ujedinjene nacije saopštile da se strahuje da se oko 170 migranata udavilo u dva broda koja su potonula na Sredozemnom moru. „LJudi danas odlaze zato što evropske zemlje, a naročito Francuska, nisu nikada prestale da kolonizuju desetine afričkih zemalja“, rekao je Di Majo i dodao: „da nije Afrike, Francuska bi bila na 15 mestu među najvećim svetskim ekonomijama, a ne u prvih šest“.

Francuski diplomatski izvori koje je citirala italijanska novinska agencija Ansa nazvali su Di Majove izjave „neprijateljskim i bezrazložnim s obzirom na partnerstvo između Francuske i Italije u Evropskoj uniji“. Di Majo, koji je ujedno i ministar rada i ekonomije, optužio je Francusku i da manipuliše ekonomijama afričkih zemalja u kojima je u upotrebi CFA franak, valuta iz kolonijalne ere koju podržava francusko ministarstvo finansija.

„Francuska je jedna od onih zemalja koje štampajući novac za 14 afričkih država sprečavaju njihov ekonomski razvoj i doprinose tome da migranti odlaze a zatim umiru na moru ili stižu na naše obale. Ako Evropa želi da bude odvažna, mora da ima hrabrosti da se suoči sa pitanjem dekolonizacije u Africi“, rekao je Di Majo. Salvini se složio s tim, označivši Francusku kao „jednu od onih zemalja“ koje oduzimaju bogatstvo od Afrike.

Francuska kaže da je CFA franak garancija finansijske stabilnosti, ali sa druge strane stižu kritike da je u pitanju „kolonijalna relikvija“ i sve je veće protivljenje ovoj valuti tokom poslednjih godina. CFA franak je podeljen na dve zone, u osam zemalja koje čine Zapadnoafričku ekonomsku i monetarnu uniju, kao i u šest zemalja u Centralnoafričkoj ekonomskoj i monetarnoj zajednici.

Valuta je nastala u decembru 1945, kada je bila vezana za francuski franak, ali je od 1996. vezana za evro. Prema sadašnjem kursu, jedan evro iznosi 656 CFA franaka. Francuska centralna banka pruža garancije za ovu valutu, ali 14 zemalja u kojima se ona koristi zauzvrat moraju da uplate polovinu svojih deviznih rezervi na račun francuskog trezora.

Dok pristalice ističu da je to garancija za stabilnost i kredibilnost valute, kritičari tvrde da je većina od 14 zemalja koje koriste CFA franak osiromašena i da se žale da to usporava ekonomski i politički razvoj. Kontroverzni aktivista Kemi Seba je 2017. godine uhapšen a zatim i proteran iz Senegala zato što je spalio novčanicu od 5.000 CFA franaka.