Tuneli, zamke i Teheran: Zašto Izrael još nije krenuo u kopnenu ofanzivu kojom preti i šta će se dogoditi kada to uradi?

Nakon što su Hamasovi militanti provalili u Izrael 7. oktobra, kada je ubijeno više od hiljadu nevinih žrtava, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je bio jasan da će se desiti uzvratni napad za „uništenje“ grupe.

Britanski The Independent objašnjava kako bi ovaj upad mogao da izgleda i iznosi prepreke koje Izrael mora da prevaziđe da bi bio siguran da je uspešan.

Izraelski urbani prodor u Gazu otežavaju dva dodatna problema.

Prvo, širom enklave ima talaca i njihove lokacije nisu sve poznate. Drugo, puna količina oružja koje drže Hamas i Islamski džihad, još jedna militantna organizacija u Gazi, takođe nije poznata.

Izraelske obaveštajne službe 2021. su procenile da je ukupan broj raketa dostupnih frakcijama u Gazi bio otprilike 30.000, iako se taj ukupan broj od tada možda povećao.

Veruje se da je sličan broj militanata u Pojasu Gaze. Iako se ne zna koliko će izraelskih vojnika biti korišćeno za kopnenu ofanzivu – 360.000 rezervista je pozvano da dopune 170.000 aktivnih vojnika od 7. oktobra, iako će mnogi biti korišćeni kao sredstvo odvraćanja Hezbolaha u južnom Libanu – ostaje činjenica da kadrovska moć Izraela daleko prevazilazi moć Hamasa.

Hamas i Islamski džihad takođe imaju svoje bespilotne letelice, uključujući i one koje mogu da budu pune eksplozija i daljinski navigirane ka meti, kao i one koje lebde u vazduhu i isporučuju municiju odozgo.

Militantima će biti dostupna i nepoznata količina jurišnih pušaka, mitraljeza i granata.

Što je najvažnije, Hamas je proveo više od 15 godina gradeći mrežu podzemnih tunela ispod pojasa, poznatih kao „Metro u Gazi“.

Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da je od 2007. izgrađeno najmanje 1.370 tunela. Često su između 10 i 20 metara ispod zemlje i do dva metra u visinu.

Pored toga što se koriste kao skladišta, komandni centri i za transport, takođe su korišćeni za organizovanje napada.

Puni obim ovog zamršenog sistema tunela je nepoznat, što znači da će izraelski vojnici morati da budu u stanju pripravnosti za militante koji se pojave niotkuda.

Druga faza izraelske ofanzive, nakon što glavni Hamasovi položaji budu zauzeti, održavaće prisustvo u pojasu, barem privremeno.

To sa sobom nosi nove probleme.
Ser Tom Beket, penzionisani general-potpukovnik britanske vojske, napisao je u članku za Međunarodni institut za strateške studije (IISS) da „kada Izrael prestane da napada i počne da okupira, izgubiće inicijativu tako što će postati garnizon smešten u fiksne lokacije“.

To znači da će se suočiti sa povećanom pretnjom od pobunjenika koji se kriju među civilima ili u tunelima koji su ostali neotkriveni tokom prve faze ofanzive, dok će sve vreme ostati uglavnom statični.

Sve dok svi taoci ne budu spašeni i Hamas neutralisan, izraelskim snagama će biti teško da napuste pojas, a da ne uspeju da ostvare svoj navedeni cilj da spreče grupu da se „oživi“.

David Makovski, stručnjak za arapsko-izraelske odnose sa Vašingtonskog instituta, rekao je da ova neophodna „visoka granica“ za uspeh Izraela znači da postoji „niska granica“ za Hamas da tvrdi da će pobediti.

Oni u suštini mogu „iskočiti“ nakon napada i prodati svoj opstanak kao uspeh, rekao je za Independent.

Ovo naglašava potrebu da Izrael nekako potpuno iskoreni pretnju Hamasa, a da ne bude predugo u ranjivoj poziciji unutar pojasa.

Kako će region reagovati?

„Osovina otpora“ koju vodi Iran predstavlja značajnu dodatnu pretnju za Izrael, onu koja je pojačana i kopnenom ofanzivom i privremenom okupacijom Gaze.

Neposredno iznad severne granice Izraela, pripadnici Hezbolaha, militantne organizacije koja je postala de fakto vođa južnog Libana, a koju je naoružao Iran, povremeno su ispaljivali projektile na izraelsku teritoriju tokom protekle nedelje.

U Teheranu, glavnom gradu Irana, visoki zvaničnici, uključujući vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneia, više puta su pozivali da Izrael bude uništen nakon kampanje vazdušnih udara u Gazi.

„Ako se zločini izraelskog režima nastave, muslimani i snage otpora će postati nestrpljivi i niko ih ne može zaustaviti“, rekao je Hamnei.

„Bombardovanje Gaze mora odmah prestati. Svi imamo odgovornost da reagujemo, moramo reagovati“.

Ako Izrael nastavi sa kopnenom ofanzivom, rekao je Makovski, „izgledi za iranski odgovor se očigledno povećavaju“.

Međutim, sumnja se da li to znači otvaranje drugog fronta ili regionalnu eskalaciju.

Ali Ansari, profesor iranskih studija, rekao je da teokratski režim u Teheranu „u suštini… navija za Hamas“ izdaleka.

„Onog trenutka kada postoji zabrinutost oko šire eskalacije, ili da bi Iran mogao biti meta, postoji jasno distanciranje“ od Teherana do Palestinaca, dodao je on.

Iranski režim je takođe i dalje oprezan prema domaćim nemirima nakon masovnih protesta koji su počeli prošlog septembra, rekao je on, što otežava pokretanje rata.

Oko na nebu

Visoke izraelske vojne ličnosti izjavile su prošlog vikenda da je loše vreme sprečilo brz upad. Nadgledanje iz vazduha, bilo pomoću dronova ili špijunskih aviona, je od vitalnog značaja za bezbednost vojnika na zemlji, ali je skoro nemoguće u oblačnim uslovima.

Ali kada su se ti uslovi smirili u ponedeljak, još uvek nije bilo kopnene ofanzive.

Razlozi zbog kojih se upad još nije dogodio su višestruki, a odnose se na povećan rizik od regionalne eskalacije i širi poziv Zapada da se zaštite palestinski civili uhvaćeni u unakrsnoj vatri.

Ali prvenstveno, to je zbog seizmičkog zadatka bezbednog slanja izraelskih vojnika u veoma nestabilnu, gusto naseljenu regiju punu naoružanih militanata i talaca, čije lokacije nisu u potpunosti poznate.

Potreba da se zaštite Palestinci

Britanski premijer Riši Sunak ponovio je u četvrtak na televizijskom sastanku sa svojim izraelskim kolegom Benjaminom Netanjahuom da zemlja ima „pravo da se brani“ od Hamasa.

Ali on je dodao da se moraju uvesti mere da se „izbegne povreda palestinskih civila“ u Gazi, što je upozorenje koje su mnogi zapadni lideri izneli prošle nedelje.

Dok je solidarnost koju je Zapad pokazao Izraelu „bez premca“, kaže Makavoski, ono što ovi komentari pokazuju je da se sada vode „veoma iskreni razgovori“ o zaštiti života civila.

Kada je Džo Bajden posetio Izrael u sredu, postao je prvi američki predsednik koji je otputovao u zemlju u vreme rata. Takođe je postao tek drugi predsednik u istoriji koji je putovao u dve ratne zone u jednoj kalendarskoj godini.

Ali sa tim nivoom „zagrljaja… dolazi i određeni stepen uticaja“, rekao je Makovski.

„Uz svu ovu intimnost, sada kada SAD imaju dva nosača aviona na obali, to im daje veći uticaj na stolu“, rekao je. Dodaje da je kopnena ofanziva „neizbežna“ ali „prostor za disanje“ koji Zapad daje Izraelu da izvede takav napad sada počiva na njegovim odredbama humanitarne pomoći.