Turizam u Evropi ponovo cveta, ali to mnoge ne čini srećnim

Barselona, na primer, pokušava da spreči izgradnju novih hotela, a Amsterdam je pokrenuo kampanju „Uživaj i poštuj“ i povećao kazne za pijanstvo i uriniranje na javnom mestu. Deset evropskih gradova među kojima su se našli i gore pomenuti, kao i Pariz, ovog leta su objavili zajedničko pismo u kojem izražavaju zabrinutost zbog toga što Airbnb i drugi vebsajtovi preko kojih turisti nalaze smeštaj beleže „eksplozivan rast“.

Kako piše portal Politico.eu, rastu zabrinutosti zbog takozvanog „overturizma“, pošto se Evropljani nikako ne odriču letnjih odmora ili makar kratkog bega u neko odmaralište za vikend, tako da građani Evropske unije sada putuju više nego ikad do sada. Svake godine više od polovine državljana EU putuje iz zadovoljstva.

Proteklih godina je porastao broj noćenja u turističkim odmaralištima, odnosno zabeležen je rast od 29,3 odsto između 2009. i 2017. U pojedinim zemljama je zabeležen znatan porast broja turista. U Litvaniji je 2017. bilo četiri puta više noćenja u turističkim smeštajima nego 2009. Irska je, međutim, u istom periodu zabeležila rast od samo dva odsto.

Španija je omiljena destinacija stranih posetilaca, gde je 2017. bilo zabeleženo gotovo 306 miliona noćenja turista. Za njom sledi Ujedinjeno Kraljevstvo sa više od 279 miliona, potom Italija sa oko 210 miliona, zatim Francuska sa više od 133 miliona, pa Austrija sa 86 miliona, te Hrvatska sa 80 miliona. Ako se uračunaju i građani EU koji putuju po sopstvenoj zemlji, na visokom vrhu je Ujedinjeno Kraljevstvo kada je reč o broju noćenja u turističkim smeštajima.

Kada je reč o putovanju u okvirima EU, građani Luksemburga su 2017. proveli devet od deset noći izvan svoje zemlje. S druge strane, građani Grčke, Italije i Španije putuju po sopstvenoj zemlji 80 odsto vremena.

Kada je reč o broju turista u odnosu na broj stanovnika u nekoj zemlji, u Malti i Hrvatskoj je 2017. bilo gotovo 20.000 stranih turista na svakih hiljadu stanovnika zemlje.

U Evropskoj uniji ima oko 31 milion slobodnih kreveta u turističkim smeštajima, od kojih je trećina u Italiji i Francuskoj. Kada se uporedi broj slobodnih kreveta s brojem stanovnika zemlje, Hrvatska se izdvaja sa 255 kreveta na svakih hiljadu lokalnih stanovnika.