Turizmofobija se širi Evropom

Kritičari masovnog turizma, od Škotske do Ibice, sve su brojniji, a neki gradovi čak razmatraju uvođenje drastičnih mera kako bi smanjili broj turista. „Turizmofobija“ se širi Evropom, a posetioci popularnih destinacija sve češće nailaze na neprijateljski nastrojene stanovnike, odlučne da po svaku cenu ponovo osvoje svoje gradove.
 
Od venecijanskih kanala do dubrovačkih bedema, od škotskog ostrva Skaj do španske Ibice, turisti su za neke lokalce postali noćna mora uprkos ekonomskim dobitima koje imaju od njihovih poseta.
 Milioni posetilaca noćnih klubova i tirkiznih plaža na Ibici uticali su na drastični skok cena smeštaja na tom mediteranskom ostrvu pa lokalni stanivnici sve teže nalaze smeštaj za sebe.
 
Gabrijel Alberto Andrade živi u kombiju od kada se rastao od parnerke prošle godine. Kombi ima krevet, televizor i malu kuhinju u kojoj koristi gas, a na krovu su postavljeni solarni paneli pomoću kojih dobija struju.
 
„Nije lako živeti u kombiju, ali kirije su postale nenormalne. Nemoguće je platiti ih“, rekao je 47-godišnji Argentinac koji na Ibici živi od 2000. Pre devet godina, kada je dobio decu, manja kuća je mogla da se iznajmi za 400 dolara mesečno. Danas je za taj novac teško naći čak i sobu.
 
Tokom turističke sezone, kada na ostrvu boravi tri puta više ljudi, raste i potreba za radnom snagom, ali preterano visoke kirije sve češće postaju prepreka za sezonske radnike.
 
Protesti nezadovoljnih lokalaca
 
Pored masovnog turizma i skupih kirija, ponašanje posetioca, pijanstvo i seksualni odnosi na ulicama takođe su naterali ostrvljane na proteste. „Nikada više leto kao ovo“, „Bez turista u našim zgradama“ i „Niste dobrodošli“ neki su od transparenata koje su građani nosili na protestu prošle sedmice na plaži uvek preplavljenoj turistima.

Takvi protesti, koje španski mediji nazivaju „turizmofobijom“, sve su češći širom Španije, koja je treća zemlja na svetu po turističkim posetama.
 

U Barseloni, organizacije ekstremne levice zaustavile su turstički autobus i poprskale ga farbom. Aktivisti za zaštitu životne sredine su u Palma de Majorci koristili su šok-bombe na protestu u luci, noseći transparente „Turizam ubija Majorku“.
 
Kontrola priliva turista
 
Od 1995. do 2016. godine broj međunarodnih putnika je porastao sa 525 miliona na više od 1,2 milijardi, zahvaljujući jeftinim letovima i rastu srednje glase u zemljama kao što su Kina, Indija i zalivske države.
 
Balearska ostrva, veoma popularna turstička destinacija, nedavno je smanjila broj kreveta na raspolaganju turistima na 623.000, a planira da narednih godina smanji na 500.000.
 
„Temelj naše ekonomije i našeg rada je turizam. Ali mora da bude uređen“, rekao je 67-godišnji građanin Palma de Majorke Arturo Monferer.
 
Ta mera je naišla na pozitivne reakcije.
 
„Ako nastavimo da rastemo ovako, doći ćemo do tačke kada više nećemo biti konkurentni. Ibica više neće biti prijatno mesto za život“, izjavio je šef turističkog sektora lokalne vlasti Vinsent Tores.
 
Cilj je sprečiti da turizam, glavna grana ostrvske ekonomije, postane razlog nezadovoljstva.
 
U nekim turstičkim mestima, granica tolerancije je pređena, kao što je slučaj s Duborvnikom, „biserom Jadranskog mora“.
 
„Ponekad na ulazu u istorijski centar moraš da čekaš sat vremena na suncu koje prži“, kaže Ana Belošević koja radi u ugostiteljstvu.
 
Opštinske vlasti su postavile kamere za nadzor kako bi kontrolisale priliv turista u Dubrovnik, a nameravaju i da ograniče broj kruzera koji prave pauze u toj luci.
 
Na drugoj strani mora, Venecija, koja ima 265.000 stanovnika i 24 miliona posetilaca godišnje, planira da uvede sistem za rezervaciju poseta Trgu svetog Marka u jeku turističke sezone.
 
Italijanski grad je uveo kazne do 500 evra za one koji jedu na trotoarima ili plivaju u kanalima.
 
Na škotskom ostrvu Skaj, poznatom po netaknutoj divljini, vlasti su zabrinute da bi rast turizma doveo u opasnost lokalni ekosistem.
 
Predsednik Globalne turističke organizacije Taleb Rifai ističe da turizam nije neprijatelj.
 
„Najlakše je reći: nema više turista. Ali oni koji kažu da ne žele više turista biće prvi koji će ih dozivati kada odu“, rekao je Rifai.
 
Evropski parlament je u rezoluciji 2015. godine istakao da „evropski turizam mora da se transformiše iz modela kvantitativnog rasta u kvalitativni model koji vodi stabilnom i održivom razvoju“, s fokusom na kvalifikovane poslove i diverzifikaciju turizma u seoskim i priobalnim oblastima.