Zapadni mediji: Ulazak Turske u BRIKS brine EU i NATO, nedoumica oko poziva Putina Vučiću

Potez Turske, kako podvlači francuski sajt Frans 24, vidljivo odražava geostrateška pomeranja u poretku posle Drugog svetskog rata u situaciji velikih zategnutosti u svetskim odnosima.

Kako objašnjava Asli Ajdintsbas, analitičar vašingtonskog Brukings instituta, jasno je da činjenica da sve više zemlja ulazi ili želi da se priključi BRIKS, ukazuje na urušavanje ugleda zapadnog sveta.

Odluka Turske, članice NATO i zemlje koja zvanično, ali sasvim neuspešno godinama pregovara o članstvu sa EU, tumači se i željom Ankare da ojača svoj ekonomski i geostratešski položaj i smanji zavisnost od Zapada.

Ankara je, imajući u vidu geostratešski položaj Turske, vrlo nezadovoljna i zabrinuta zbog rata u Ukrajini i okršaja Izraela i Hamasa u Gazi, a smatra da Zapad nije u stanju da rešava ova dva svetska žarišta u blizini Turske, primećuje se u analizi turskog lista Sabah.

Američka agencija Blumberg, slično drugim medijima i zvaničnim izvorima u EU i SAD, navodi da je turski predsednik Erdogan odlukom da zatraži članstvo u BRICS, gde su ključne zemlje Kina, Rusija ;i ;Indija, rešio da ojača globalni uticaj Turske mimo svojih tradicionalnih zapadnih saveznika a veoma je nezadovoljan i kočnicama na putu ka EU.

Erdogan je izjavio da Turska može postati snažna, napredna, ugledna i efikasna zemlja ako poboljša veze s Istokom i Zapadom istovremeno, a sve drugo joj ne bi donelo boljitak, već štetu.

Štaviše, Erdogan je stavio do znanja da Turska više ništa ne očekuje od Evropske unije i kritikovao je potpuni zastoj u pregovorima o članstvu.

NATO javno nije reagovao na odluku Turske da se učlani u BRICS, čije su članice takođe Egipat, Etiopija, Južna Afrika, Brazil, Iran i još neke zemlje, ali je Evropska komisija (EK) izrazila zabrinutost zbog toga što je Turska kandidat za članstvo u EU, pa treba da poštuje „vrednosti i spoljnopolitička opredeljenja EU“.

Jedan zvaničnik EK naveo je da je Turska, jer nije članica EU, slobodna da se pridružuje savezima zemalja po svojoj volji.

U Briselu je novinarima nezvanično rečeno da se još čeka šta će Vučić odlučiti kad je reč o Putinovom pozivu da dođe na samit BRIKS.

Agencija Blumberg se pozvala na upućene izvore i prenela ocene da novi turski diplomatski iskorak odražava težnje da se neguju veze sa svim stranama u multipolarnom svetu, dok istovremeno Ankara nastavlja da ispunjava obaveze kao jedna od ključnih članica NATO.

Sabah objašnjava i da je turski porez delom i posledica sukoba s partnerima u NATO zbog toga što je Turska nastavila da odražava bliske odnose s Rusijom posle ruske invazije na Ukrajinu 2022.

Uzdržan stav NATO svakako u mnogome objašnjava i poruka portparola Bele kuće da Vašington misli da zemlje mogu da biraju s kojim državama i grupama će održavati odnose.

U Vašingtonu se misli da tursko članstvo u BRIKS neće promeniti svrstanost Ankare uz Zapad, a takođe se ukazuje na činjenicu da je BRIKS prevashodno ekonomski savez, bez čvršće funkcionalne povezanosti, nema vojnu strukturu niti „snage brzog reagovanja“.

Zapadni mediji i analitičari navode i da BRIKS vidi često i kao alternativa zapadnoj ekonomskoj i političkoj hegemoniji.

Tako nemački list Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) ističe da je Evropska unija i dalje najvažniji trgovinski partner Turske, ali primećuje da su pregovori Ankare s Briselom na ledu, pa bi članstvo u BRIKS donelo Turskoj korist.

„U zemljama BRIKS živi 42 odsto svetskog stanovništva, od ukupnog svetskog ekonomskog učinka na njih otpada četvrtina“, navodi FAZ. I kako zaključuje, „s Turskom koja je na 17-a u svetu po snazi ekonomije i bruto domaćim proizvodom od hiljadu milijardi dolara, udeo tih zemalja će porasti“.

Evropska komisija se nije izjašnjavala o Putinovom pozivu Vučiću da dodje na samit BRIKS u oktobru.

Portparol u EK Peter Stano je posredno poručio da u EU „postoji zabrinutost“ ako se Srbija približava Rusiji koja vodi agresorski rat u Ukrajini, jer je zemlja koja pregovara o članstvu sa EU dužna da poštuje evropska načela i vrednosti, uključujući spoljnopolitičke odluke Unije.