Turska i BRIKS: Kakvu igru igra Erdogan?

Turskaje odlučila da se zvanično kandiduje za pridruživanje BRIKS-u, grupi zemalja ubrzanog razvoja koju su prvobitno činili Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika – ali u kojoj uglavnom dominiraju Moskva i Peking.

Omer Čelik, portparol vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, potvrdio je da je Ankara podnela zahtev i rekao da je taj zahtev sada „na čekanju“.

„Naš predsednik je već više puta rekao da želimo da postanemo članica BRIKS-a“, rekao je Čelik početkom septembra. „Naš zahtev po tom pitanju je jasan i proces se odvija u tim okvirima.“

Predsednik Rusije Vladimir Putin pozdravio je nastojanja Ankare, prenose turski mediji. Rekao je da će „u potpunosti podržati“ pridruživanje Turske.

Ako Turska zaista postane članica BRIKS-a, grupe koja se često opisuje kao protivteža globalnom poretku koji predvodi Zapad, ona bi mogla još više da se udalji od Evropske unije – a time i od koristi od tog jedinstvenog tržišta 27 zemalja-članica.

Šta EU očekuje od kandidata?

Turska ima pravo da odlučuje o sopstvenim međunarodnim partnerstvima, ali EU očekuje da zemlja-kandidat podrži vrednosti EU, rekao je Peter Stano, portparol diplomatske službe EU.

„Očekujemo da sve zemlje-kandidati čvrsto i nedvosmisleno podržavaju vrednosti EU, da poštuju obaveze koje proizilaze iz relevantnih trgovinskih sporazuma i da se usklade sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom“, rekao je Stano za DW.

„To su značajni signali zajedničkih vrednosti i interesa, odnosno strateške orijentacije zemalja“, dodao je.

Neki to što Turska želi da se pridruži BRIKS-u vide kao reakciju na to što decenijama nema napretka u pregovorima o pridruživanju EU.

U prošlogodišnjem izveštaju o napretku, evropski parlamentarci zaključili su da je „stopa usklađenosti Turske sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU pala na najniži nivo od sedam odsto, što je daleko najniži procenat od svih zemalja-kandidata“.

Načo Sančez Amor, poslanik španskih socijaldemokrata u Evropskom parlamentu, ukazuje da put Turske ka EU vodi kroz reforme.

„Nedavno smo videli obnovljeno interesovanje turske vlade za oživljavanje procesa pridruživanja EU“, naveo je on svojevremeno.

„Do toga neće doći na osnovu geopolitičkog cenkanja, već samo onda kada turske vlasti pokažu stvarni interes da zaustave kontinuirano nazadovanje osnovnih sloboda i vladavine prava u zemlji“, rekao je Sančez Amor.

Proces pristupanja Turske počeo je 2005. godine, ali je 2018. sasvim zastao zbog nekoliko pitanja, uključujući i zabrinutost EU u vezi s ograničavanjem slobode medija, izvršnom kontrolom pravosuđa i nedostatkom civilnog nadzora turskih snaga bezbednosti.

Znak frustracije Evropskom unijom?

Ozgur Unluhisarčikli, turski ekspert u Nemačkom Maršalovom fondu, smatra da je zainteresovanost Turske za članstvo u BRIKS-u znak njene frustracije Evropskom unijom.

Turska ne samo da je ljuta na EU zbog odugovlačenja procesa pridruživanja, već i zbog toga što se ne ide napred u modernizaciji carina ili trgovinskog sporazuma, niti u vezi s mapom puta za liberalizaciju viznog režima, što bi građanima Turske otvorilo mogućnost da bez viza putuju u zemlje EU.

Grupa BRIKS se udvostručila otkako je formirana pre 15 godina. Egipat, Etiopija, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati postali su članovi, a grupa je dobila prijave iz gotovo 20 drugih zemalja, uključujući i Tursku.

Članovi ne teže da formiraju zajedničku bezbednosnu ili spoljnu politikom. Umesto toga, zemlje BRIKS-a imaju za cilj da sarađuju na trgovinskoj i ekonomskoj ekspanziji i stvore – kako to one misle – političku protivtežu međunarodnim institucijama kojima dominiraju Sjedinjene Države i EU.

Učiniti Zapad ljubomornim

Neki turski stručnjaci procenjuju da su Erdoganova nastojanja da se pridruži BRIKS-u u stvari želja da se dobije poluga koja bi pomogla u nastojanjima Turske da pristupi EU.

Asli Ajdintašbaš, saradnica vašingtonskog instituta Brukings specijalizovana za Tursku, kaže da je proces pridruživanja Turske EU „već dugo u komi“, a turski kreatori politike ili pokušavaju da ga ožive ili smatraju da nemaju šta da izgube ulaskom u BRIKS.

„Evropljani su praktično zamrzli proces pridruživanja Turske i, dok se Balkan kreće napred, spremaju se da u potpunosti izbace Tursku iz programa proširenja“, ukazuje Ajdintašbaš za DW.

„Mislim da turski donosioci odluka ne gledaju na BRIKS kao na nešto što umanjuje značaj Turske, već smatraju da ga povećava tako što čini Zapad ljubomornim, a Turskoj daje veće šanse da privuče njihovu pažnju.“

Ozgur Unluhisarčikli smatra, međutim, da bi ta strategija mogla i da se izjalovi, jer bi ulazak Turske u BRIKS mogao da natera zemlje EU da postanu sumnjičave prema Ankari.

„Ako bi Turska postala članica BRIKS-a, njen kredibilitet ili pouzdanost u okviru transatlantskog saveza dodatno bi opao“, kaže.

Neophodan saveznik kome se ne veruje

Turski potezi u spoljnoj i bezbednosnoj politici već su narušili imidž te zemlje u zapadnim prestonicama.

Turska je odbila da podrži sankcije Rusiji i umesto toga postala je najveći kupac ruske sirove nafte. Turska takođe podržava Hamas, militantnu palestinsku grupu koja je izvela terorističke napade na Izrael 7. oktobra i koju Evropska unija, kao i SAD, Nemačka i nekoliko drugih zemalja, klasifikuju kao terorističku organizaciju.

Sjedinjene Države i drugi saveznici u NATO bili su ljuti i zbog turske kupovine protivvazdušnih sistema S400 od Rusije 2017. Zatezanja je bilo i 2022. otkada je Turska dve godine kočila članstvo Švedske i Finske u NATO, pre nego što je ove godine odustala od protivljenja.

Međutim, lokacija Turske između Zapada i Istoka čini tu zemljom strateški važnom za misije NATO i SAD u regionu. Pored toga, Ankara je 2016. potpisala i sporazum koji je tražila EU, a koji omogućava vraćanje nekih neregularnih migranata koji iz Turske stižu u EU.

Uprkos tako važnoj ulozi Turske, nema naznaka da se smanjuje nepoverenje između Ankare i njenih saveznika.

U studiji Nemačkog Maršalovog fonda o odnosima Turske sa zapadnim saveznicima navodi se da je „Turska najmanje pouzdana partnerska nacija, prema ispitanicima u svakoj zemlji u kojoj je istraživanje sprovedeno. Istovremeno, oni koji su ispitani u Turskoj saveznike ocenjuju kao najmanje pouzdane.“

Turski stručnjaci ipak smatraju da ima smisla balansirati spoljnu politiku zemlje koja se prostire i na zapadu i na istoku.

„Nema sumnje da su odnosi sa EU beskrajno važniji, ali Erdogan zaista veruje da može da igra protiv Zapada na račun nezapadnih nacija“, upozorava Asli Ajdintašbaš.