Turska i Jermenija u Moskvi pregovaraju o normalizaciji odnosa

Kako prenosi dnevni list Hurijet, turski specijalni izaslanik, ambasador Serdar Kilič i jermenski izaslanik, potpredsednik parlamenta Ruben Rubinijan, sastali su se u Moskvi nakon “uzajamnih toplih razmena” reči između lidera dve zemlje, predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i premijera Nikola Pašinjana.

Turska i Jermenija nemaju diplomatske i trgovačke odnose već tri decenije, a ovi razgovori predstavljaju prvi pokušaj uspostavljanja veza od mirovnog sporazuma postignutog 2009. godine, koji nikada nije ratifikovan. Ankara i Jerevan su uz posredovanje Švajcarske 2009. postigli sporazum o uspostavljanju formalnih odnosa i otvaranju zajedničke granice, ali on nikada nije ratifikovan zbog protivljenja Azerbejdžana.

Međutim, ovog puta pokušaji pomirenja imaju “blagoslov” Azerbejdžana, a turski zvaničnici kažu da će Ankara “koordinirati” proces normalizacije odnosa sa Azerbejdžanom, koji je oslobodio svoje teritorije od jermenske okupacije 2020.

Dve zemlje imaju više problema u odnosima, a jedan od najstarijih je masakr 1,5 miliona Jermena u Otomanskoj imperiji 1915. godine. Jermenija tvrdi da se radi o genocidu, dok Turska prihvata da su mnogi Jermeni ubijeni u sukobima sa otomanskim snagama tokom Prvog svetskog rata, ali dovodi u pitanje broj žrtava i odbacuje ocene da je to bio genocid.

Turska, bliski saveznik Azerbejdžana, zatvorila je svoje granice sa Jermenijom 1993. u znak solidarnosti sa Bakuom, koji je bio u konfliktu sa Jermenijom zbog okupirane terotorije Nagorno Karabaha. U sukobu vezanom za oblast Nagorno Karabah 2020. godine Turska je podržala i pomagala Azerbejdžan.

U pokušaju da podrže normalizaciju odnosa, Turska i Jermenija su pokrenule mere izgradnje međusobnog poverenja što, između ostalog, podrazumeva da će letovi između dve zemlje biti ponovo uspostavljeni početkom februara i da je Jermenija ukinula embargo na tursku robu. Smatra se da će novi razgovori otvoriti mogućnost da dve zemlje postave temelje za trgovinu preko otvorenih granica.

Kako navodi Al Džazira, uprkos tome što SAD, koje su prihvatile veliki deo jermenske dijaspore i razbesnele Tursku prošle godine nazvavši ubistva iz 1915. genocidom, snažno podržavaju normalizaciju odnosa, analitičari smatraju da će pregovori biti komplikovani.

Emre Peker, direktor Eurazija grupe sa sedištem u Londonu, kaže da se od obe strane očekuje oprezan pristup zbog starih nesuglasica i dodaje da će uloga Rusije, koja je posredovala u primirju u Nagorno Karabahu i predstavlja dominantnog aktera u regionu, biti od ključnog značaja.

“Razgovori će verovatno utrti put za još pregovora u narednim mesecima. Ali postizanje sveobuhvatnog, dugoročnog sporazuma će biti teško zbog raznovrsne prirode razgovora i domaćih političkih ograničenja u obe zemlje”, kaže Peker.

Kako prenosi RSE, portparol jermenskog ministarstva spoljnih poslova Vahan Hunanijan je izjavio da je važno da obe strane u pregovore uđu “bez preduslova” i da je cilj prve runde razgovora da se istraže mogućnosti. “Teško je očekivati da će nakon samo jednog sastanka biti postignuti opipljivi rezultati, ali od najvećeg je značaja što je proces pokrenut”, zaključio je on.