Turska je oaza za mafiju sa Balkana

„Moja poštovana nacijo, danas smo uhapsili tri međunarodno tražena gangsterska bosa u Alanji i Istanbulu“, objavio je Ali Jerlikaja na društvenim mrežama u utorak.

Radi se o vođama bandi belgijsko-britanskog, vijetnamskog i arapskog porekla.

„Bez obzira koliko su te bande jake i kakve su poternice raspisane, mi ćemo im stati na kraj!“, ratoborno je najavio turski ministar unutrašnjih poslova.

Otkako je preuzeo dužnost u junu, gotovo da nije prošao dan bez hapšenja teških kriminalaca. To uključuje dilere droge, zelenaše, trgovce ljudima, prevarante i lopove – ali i šefove međunarodnih bandi koje su se poslednjih godina etablirale u Turskoj.

Pre nešto više od mesec dana Jerlikaja je objavio da je turska policija uhapsila vođstvo globalno aktivne kriminalne grupe „Komančero“. Među uhapšenima je bilo nekoliko ljudi iz Australije i Novog Zelanda koje traži Interpol.

Zašto Turska?

U poslednje vreme i običan čitalac novina primećuje da nešto ne valja u Turkoj. Sve više pucnjava, ubistava, više izveštaja istraživačkih novinara.

Međutim, pre nego što je Jerlikaja preuzeo dužnost, protiv tih grupa gotovo nikada nije bilo ozbiljnih istraga niti krivičnih prijava.

Sam bivši ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu održavao je bliske veze s mafijom. Tokom njegovog mandata iz zatvora su pušteni vodeći ljudi turskog podzemlja, što je Turskoj omogućilo da se razvije u utočište međunarodnih kriminalaca, posebno iz Srbije, Albanije, Crne Gore, Azerbajdžana i Rusije.

Tu one vode i svoje ratove, što pokazuje i ubistvo Jovana Vukotića, narkobosa iz crnogorskog Škaljarskog klana. Vukotić ubijen u Istanbulu u septembru prošle godine.

Istraga je otkrila da ga je ubila lokalna mafijaška grupa za nagradu od 1,5 miliona evra. Prema navodima policije, nalog je došao iz suparničkog Kavačkog klana.

Kavači i Škaljari, dva narko klana iz Kotora, već desetak godina vode pravi rat u Evropi. Do sada je u nekoliko zemalja u krvavim sukobima ubijeno oko 50 ljudi.

U odgovoru na upit DW, nemački Savezni zavod za borbu protiv kriminala je prošle godine naveo da je Turska već neko vreme etablirana kao utočište za kriminalne grupe sa Balkana.

Racije turskih vlasti otkrile su da takve grupe deluju od Španije do Turske. Zaplenjene fotografije i dokumenti svedočili su o otmicama, mučenjima i ubistvima.

Blagi zakoni i zlatni pasoši

Poznavaoci prilika kažu da su u Turskoj preblagi zakoni protiv pranja novca, da vlada prečesto amnestira privredne kriminalce. Zatim, ulazak bez viza moguć je iz mnogih zemalja, takođe bogati ljudi mogu brzo postati turski građani.

Zahtev za tursko državljanstvo može podneti svako ko uloži 500.000 dolara u Turskoj ili ih položi na bankovni račun na tri godine, ili ko kupi nekretninu za 400.000 dolara.

Kristin Surak s Londonske škole ekonomije i političkih nauka, koja je napisala knjigu o ovim takozvanim „zlatnim pasošima“, kaže da godišnje pedesetak hiljada ljudi iz celog sveta tako dobija tursko državljanstvo.

Furkan Sezer, bivši šef odeljenja za privredni kriminal u istanbulskoj policiji, godinama prati ove procese. Kaže da mnogi kriminalci uzmu državljanstvo, a zatim imovinu unose u zemlju. Često se ne plaća ni porez.

To znači da novac, čije je poreklo nepoznato, ulazi u legalni finansijski tok.

Ozan Bingol, stručnjak za poresko pravo, kritikuje ovu praksu. „Kriminalci inače plaćaju 15 do 20 posto vrednosti za pranje novca“, kaže on. No, turska vlada im to omogućuje besplatno. To, po njegovom mišljenju, otvara vrata kriminalcima svih vrsta.

Bingol takođe kritikuje to što policija nema dovoljno ovlašćenja u borbi protiv pranja novca. „Ako se danas neko iznenada pojavi s milion dolara, vlasti ne smeju da pitaju odakle je novac došao“, kaže.

Vlasti AKP, stranke predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, tu uredbu su donele još pre dve decenije, čim su stupili na vlast.

Turska je na sivoj listi

Međunarodni institut za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma FAFT naveo je da Ankara mora preduzeti strože mere protiv pranja novca.

FAFT je pre dve godine stavio zemlju na takozvanu sivu listu. Od tada je Turska pod pod nadzorom. Do revizije te liste sledećeg juna Ankara bi htela da bude uklonjena sa ovog neprijatnog popisa jer se ekonomija ionako nalazi u nedaćama.

Oolitikom niskih kamata Erdogan je gurnuoe zemlju u duboku krizu. Turska lira gubi vrednost godinama, a inflacija i dalje raste. Nedavno je godišnja stopa poskupljenja iznosila gotovo 61 odsto. Erdoganovo mešanje u monetarnu politiku i pravosuđe uplašilo je strane investitore.

A državi upravo investicije trebaju. Novi ministar finansija Mehmet Šimšek, koji je preuzeo dužnost nakon izbora u maju, pokušava da privuče strane investitore. Često putuje u inostranstvo, pokušava da prikupi sveži novac i stekne poverenje.

Ali da bi se ono vratilo, ulogu će do kraja morati da odigra i ministar unutrašnjih poslova Jerlikaja borbom protiv organizovanog kriminala.