Turska menja finansijsko-politički kurs: Danas sastanak šefova Centralne banke

Zbog sastanka šefova Centralne banke Turske ovog četvrtka 22. juna, mnogi pogledi uprti su u Ankaru. Međunarodna finansijska i devizna tržišta pomno prate šta se događa u toj zemlji i željno iščekuju potvrdu da se valutna i finansijska politika Turske urazumljuju.

Nakon što je predsednik Redžep Tajip Erdogan vratio u vladu Mehmeta Šimšeka, bivšeg ministra finansija, a nekada i ekonomistu banke „Meril Linč“, kao i to što je bivša američka bankarka Hafize Gaje Erkan postala nova guvernerka Centralne banke Turske, sve je više znakova da je Erdogan zapravo dao zeleno svetlo za preokret finansijske politike, piše DW.

Ponovo izabrani predsednik je tokom proteklih dana više puta nagoveštavao promenu kursa. Ipak, nepoverenje međunarodnih investitora u Erdoganovu svojeglavu ekonomsku i finansijsku politiku i dalje je duboko.

Ekspert za tržišta u razvoju Timoti Eš iz londonske kuće BlueBay Asset Management LLP, koji se godinama intenzivno bavi Turskom, u jednom tvitu sredinom juna sumirao je težak zadatak koji je pred tom zemljom: „Šimšek, Erkan i njihov tim ne oglašavaju se od imenovanja. Razumem da imaju velike zadatke da otkriju koliko su stvari loše (da otkriju gde su u podrumu sakriveni leševi). Ali, mislim da će uskoro morati da se obrate finansijskim tržištima i da ih moraju informisati. Kakav je plan? Da li je 22. juni odlučujući dan?“

Petnaest izgubljenih godina?

Turska ekonomija se godinama nalazi u trajnoj krizi. Ogromna inflacija od skoro 40 procenata (u maju 2023.) doslovno je uništila kupovnu moć ljudi. Delimično je stopa poskupljenja u 2022. skočila na više od 80 odsto – a pritom je to državna statistika, koju mnogi eksperti smatraju ulepšanom.

Turska je zemlja siromašna sirovinama, tradicionalno uvozi znatno više robe nego što izvozi i stoga se suočava s visokim deficitom. Turske potrebe za finansiranjem spolja trenutno se procenjuju na više od 200 milijardi američkih dolara. Istovremeno, dug zemlje raste: samo u prva četiri meseca, prema računici turskog ekonomiste Tahsina Bakirtaša, deficit javnog budžeta eksplodirao je za 1.870 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Privatna domaćinstva su takođe veoma zadužena po stopi od oko 180 odsto turskog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Domaća valuta pretvorila se u sopstvenu senku. Dok se početkom 2008. za jednu tursku liru moglo dobiti nešto manje od 60 evro-centi, po trenutnom kursu od 0,039 evra za nju se ne može više dobiti ni pola evro-centa. A zbog dramatičnog pada vrednosti lire i daje rastu troškovi uvoza sirovina i robe.

I umesto da podizanjem kamatnih stopa obuzda inflaciju, kao što to rade centralne banke u čitavom svetu, predsednik Erdogan, koji za sebe kaže da je „neprijatelj kamata“, godinama koristi politički pritisak na centralnu banku kako bi osigurao da kamatne stope ostanu niske. Posledica toga je urušavanje sektora državnih finansija.

U međuvremenu, turskoj državi je voda došla do grla: devizne rezerve su gotovo sasvim iscrpljene. Samo ove godine, Centralna banka je potrošila oko 25 milijardi dolara kako bi finansirala gigantski deficit državnog budžeta i poduprla slabu liru. Kredite sada najvećim delom daju banke iz islamskih zemalja, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata. Osim toga, Erdoganova vlada, suočena s notornim nedostatkom deviza, kreće se iz krize u krizu pomoću finansijskih injekcija i odlaganja kredita prijateljskih režima kao što su Katar i Rusija.

Raste zavisnost od bogatih zalivskih država

Samo dve banke iz Emirata, Abu Dhabi Commercial Bank i državna banka Emirates NBD iz Dubaija, nedavno su turskim bankama dale više od polovine kredita koji su im bili hitno potrebni. To naime pokazuje istraživanje novinske agencije Blumberg. Zapadne banke poput holandske ING ili Deutsche Bank trenutno su, za razliku od prošle godine, gotovo prepolovile svoje učešće u zajedničkim kreditima stranih banaka, takozvanim konzorcijalnim kreditima. S druge strane, u istom periodu su banke iz bogatih zalivskih država učetvorostručile svoje učešće u kreditima Turskoj.

Uz to, poslednjih godina došlo je i do valutnih transakcija, tzv. Currency Swap Agreements sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Katarom u iznosu od oko 20 milijardi američkih dolara. Cilj toga je bio da se popune gotovo iscrpljene devizne rezerve turske Centralne banke.

Koliko je Erdogan ozbiljan?

Ekonomisti JPMorgana procenjuju da će Centralna banka u Ankari na sledećem sastanku skoro utrostručiti trenutnu kamatnu stopu od 8,5 odsto. Kamatne stope bi ovog četvrtka 22. juna verovatno mogle da budu podignute na impresivnih 25 procenata, objavili su američki bankari u svojoj najnovijoj studiji. Do kraja godine analitičari JPMorgana očekuju nivo kamatne stope od čak 30 procenata.

Novi turski ministar finansija Mehmet Šimšek, koga je zbog finansijsko-političkih nesuglasica Erdogan smenio 2018, najavio je pre nekoliko dana da će se njegova zemlja vratiti „racionalnim osnovama“ ekonomske i finansijske politike. Čak je i predsednik Erdogan nedavno govorio o „brzim merama“.

Kako su preneli turski mediji prošle nedelje, Erdogan je prilikom povratka iz posete Azerbejdžanu izjavio: „Nakon razgovora s našim ministrom finansija, dozvolili smo da se, u dogovoru s Centralnom bankom, brzo preduzmu mere“. Za političke posmatrače, Erdoganove reči sugerišu da je svom ministru finansija i novoj guvernerki Centralne banke dao zeleno svetlo za povećanje kamatnih stopa.

Erdogan je poslednjih godina više puta menjao guvernere Centralne banke kako bi nastavio da sprovodi svoju politiku jeftinog novca i niskih kamata. Hafize Gaje Erkan je peta osoba na poziciji guvernera Centralne banke od 2019.

Ipak, pitanje je koliko je odlučna ta ekonomistkinja sa elitnog američkog univerziteta Prinston i bivša bankarka „Goldman Sachsa“, kada je u pitanju izvlačenje Turske iz finansijsko-političkog ofsajda? Međunarodni investitori i ekonomisti u više navrata su naglašavali da Turskoj, kako bi obuzdala galopirajuću inflaciju, nije dovoljno samo da značajno podigne kamatne stope.

I Erdoganove mere, koje su često iznenađujuće i unutrašnjopolitički motivisane, drže strane investitore podalje od Turske. Kratkoročni devizni propisi ili obaveza poslovanja u domaćoj valuti umnogome su urušili poverenje investitora. Velike investicije, poput izgradnje velike fabrike za sklapanje Folksvagenovih vozila, godinama su na čekanju.

Nova šefica Centralne banke Erkan sa sobom iz SAD donosi iskustvo u upravljanju rizicima: do nedavno je ta 44-godišnjakinja radila za američku regionalnu banku First Republic, kojoj je pretio bankrot, a koju je u međuvremenu preuzeo JPMorgan.

Erdogan inflaciju sa trenutnih četrdesetak procenata namerava da smanji do jednocifrene brojke, a istovremeno želi da ostane privržen svojoj politici „niske inflacije i niskih kamata“, kako je, kaže, to rekao i novoj guvernerki. „Ako Bog da, ni naš ministar finansija, ni guvernerka naše Centralne banke, neće nas osramotiti“, rekao je Erdogan. „Nadam se da ćemo postići pozitivne rezultate.“

To što je Šahap Kavčioglu, prethodnik Erkanove na čelu Centralne banke, i guverner koji je u skladu s Erdoganovom željom značajno smanjio kamatne stope -postao novi šef turskog nadzornog tela za bankarstvo, strani posmatrači propratili su sa interesovanjem. Erik Mejerson, glavni strateg za tržišta u razvoju pri švedskoj banci SEB, u skladu s tim upozorava: „Nova uloga dosadašnjeg šefa Centralne banke Kavčioglua znači da bi Erdoganova neortodoksna finansijska politika u svakom trenutku mogla ponovo da se vrati.“